Njujork važi za metropolu na severnoameričkom tlu u kojoj se Evropljani najviše osećaju "kao kod kuće", ali kada je ovogodišnji Ju Es Open u pitanju - tereni Flašing Medousa na istočnoj obali Sjedinjenih Država bi mogli najviše podsećati na divlji zapad i revolveraške obračune "ispred saluna" - sve do poslednjeg stojećeg čoveka. Pošto domaćini ovom prilikom nemaju "pistolerosa" koji bi mogao da bude kandidat za pobednika ovog opšteg teniskog razračunavanja (osim ako neko od njihovih velikih servera bukvalno ne bude blagosloven od bogova tenisa) Evropljani - i to oni sa istoka starog kontinenta - će bez sumnje biti ti koji će zauzeti te uloge - sa očekivanjem da završni Grend Slem sezone učine što više nalik na holivudski triler. Dosta toga govori da uzbuđenja neće nedostajati, sa obe strane emotivnih polova... Ko još može da se seti prilike kada na istom Grend Slemu nije bilo barem dva člana "velike trojke"? Ovoga puta je to slučaj, i Novak se susreće sa jednim novim narativom i setom pripremnih izazova, donekle uzorkovanim na nedavnim Olimpijskim igrama. Upravo je gorko iskustvo i nauk iz Tokija nešto što je prvog igrača sveta navelo na to da izostane sa svih pripremnih turnira na letnjoj Američkoj turneji - kako bi se povratila želja za takmičenjem, entuzijazam, energija i pobednički motivi. Ulog osvajanja "titule nad titulama", rekordnog 21. Grend Slem trofeja svakako zaslužuje posebne pripreme i fokus, ali ono što je realizaciji ovog zadatka prethodilo ne predstavlja idealnu uvertiru - čak štaviše. Svestan je toga i Đoković, kao i pratećih pritisaka - počevši od toga da se naširoko smatra prvim favoritom turnira (isto kao i 2020, da podsetimo) i samim time i "najvećom metom" za sve koji će se tenisom baviti u "velikoj jabuci" - protivnicima, trenerima, savetnicima, medijima i publikom. Možda je i zato njegova uvodna konferencija za medije protekla u veoma odmerenom tonu - i po onome što je sam želeo da kaže o sebi i svojim šansama, ali i odgovorima na novinarska pitanja. Da se jedva čeka povod da se Novak "napenali" videlo se kroz "isforsiranu pedagogiju" odgovora mentora sada već vidno emotivno nestabilnog Cicipasa - Patrika Muratoglua - koji je Novakovu šalu "da se na skali od 1 do 10 oseća kao 21" u pogledu šansi da osvoji Ju Es Open 2021 iskoristio da mu spočita da "prepotentnost može da ga uništi". Šteta što upravo njegov pulen tu i još neke lekcije nije apsolvirao - pa se dešava to što se dešava - ali je i ovaj maliciozni komentar bio dovoljan da se vidi sa čime bi Novak sve mogao da se suoči narednih dana, i koliko će morati da bude posvećen sebi kako bi bio najbolji mogući u svakom trenutku - da parafraziramo teniskog stručnjaka čije reči imaju neospornu vrednost (u odnosu na njegovog kolegu sa Eurosporta) - Matsa Vilandera.
Koliko je Novakova aura velika - jasno je i iz onoga što je izjavio njemu inače veoma naklonjeni Danil Medvedev, predvodnik nove generacije asova belog sporta. Na momente i zaista izgleda da se svi bore protiv Novaka (kako će po svemu sudeći Rafe i Rodžera bivati sve manje) jer je šampionski mentalitet "velike trojke" i dalje nešto što koči smenu na vrhu - i nešto što sva trojica zajednički čuvaju kao vrednost, tekovinu i još uvek aktuelno dejstvo svog jedinstvenog teniskog legata. No, ako se ta agregatna pretnja rasčlani kroz runde žreba pred njim - ima razloga za zadovoljstvo. Protivnik u prvom kolu je skoro idealan (ako izuzmemo situaciju da je to mogao da bude i nosilac "specijalne pozivnice"), jer je Danac Rune - iako podstaknut trima pobedama u kvalifikacijama - igrač bez iskustva boravka u višem ešalonu svetskog tenisa, u mečevima protiv velikana igre - a tek protiv globalne sportske mega - veličine kao što je Novak Đoković. Stoga, ovakvo prvo kolo predstavlja idealnu uvertiru za Novaka za podizanje igre, forme i samopouzdanja za dalji tok turnira - u lokalnim vremenskim uslovima koji i ove godine nisu povoljni za njega (niti za veliku većinu drugih takmičara). Jan-Lenart Štruf je daleko od idealnog protivnika za drugo kolo bilo kog turnira; to je pokazao i u Tokiju, a po svemu sudeći će i u Njujorku. Novak je bio dominantan u glavnom gradu Japana, dok je još bio svež i poletan - pa su nadanja da će se takvo stanje kod našeg igrača ponoviti; ako tako ne bude, to bi mogao da bude iscrpljujući meč, što bi izazove trećeg kola učinilo još složenijim. Za razliku od predviđanja kolega sa Ju Es Opena - uopšte nije nemoguće da umesto nosioca Gofena na drugoj strani mreže ugledamo Mekdonalda ili Nišikorija - a tu bi pojava zaostatka umora iz drugog kola mogla da zakomplikuje stvari - barem toliko da kumulativno stvori još nepoželjnog viška umora pred prvi veći test njujorške kampanje - Karaceva ili De Minora u četvrtom kolu. Snažni Aslan ima pobedu protiv Novaka iz Beograda, superbrzi Aleks bi mogao da se nadahne i strateški potkuje pobedama njegovih mlađih kolega protiv Srbina - i oba scenarija nisu ni malo naivna za Đokovića. Ono što bi moglo da se do tada desi je da Novak "ispuca" svoju kvotu lošijih pasaža igre u ranijim fazama turnira - i da, ako se dobro oporavi, upravo u četvrtom kolu demonstrira stabilnu formu i šampionski stav. Bez toga ni njemu ni njegovim poklonicima neće biti nimalo lako da prođe naredno kolo. Ko god se suprotstavio Novaku u četvrtfinalu - Hurkač, Fučovič, Sonego, Fonjini ili - najozbiljnije - Beretini, rival je koji će u potpunosti testirati Novakovu spremnost da ostvari ono što je jedino Rodu Lejveru (dva puta) pošlo za reketom u istoriji tenisa - i da osvajanjem "Sezonskog Slema" ujedno učini i ono što niko drugi u istoriji nije. Bez sumnje će tada pritisak u Novaku i na Novaka biti najveći, a ono što bi paradoksalno moglo da mu pomogne je sećanje na jedan od najteže doživljenih poraza u njegovoj karijeri - onaj upravo doživljen u polufinalu olimpijade u Tokiju, protiv projektovanog protivnika u Njujorku, sjajnog Saše Zvereva. Mudro i iskusno je Goran Ivanišević napomenuo u Parizu da je sjajno što Novak igra protiv Nadala u polufinalu - jer bi bilo skoro nemoguće pobediti "kralja šljake" u finalu. To isto bi važilo za Novaka u finalu Tokija, a valjda neće i u Njujorku - jer bi onda "žrtva" koju je Novak podneo na Olimpijskim igrama bila beznačajna, a povod istorijskog ostvarenja bez presedana - bez adekvatne mentalne i psihofizičke pripreme za njegovo ostvarenje - u ovom važnom momentu. U slučaju da se ne osvoji 21. Grend Slem titula u SAD - Novak bi svakako imao mogućnost da to uradi u njemu omiljenom Melburnu u narednoj sezoni, ali ono što treba imati na umu je i uticaj lošeg niza rezultata na Novaka - gde bi proređeni raspored mečeva do kraja sezone (otkazana kineska turneja) i dosta vremena između Slemova mogli da imaju i pozitivan, ali i negativan efekat na prvog (?) igrača sveta i njegove izazivače. Ako se iskustvo iz Tokija može iskoristiti u pozitivne svrhe već u Njujorku, onda se na isti način može iskoristiti i ono iz 2016. i epohalnog prvog trijumfa na Rolan Garosu - kada je po njegovom ostvarenju nastupila psihičko-mentalna kriza, podcrtana porazima na Vimbldonu i Riju i daljim fizičkim problemima - kao posledica opšte saturacije. U ovom slučaju ima sličnosti - manje ili više - ali je zato izuzetno važno da je Novak toga zrelo svestan, obazriv i spreman da nadmaši samog sebe i ne dozvoli da se duhovi prošlosti ponovo usele u njegov teniski hram. Naravno, nije nemoguće i da Novaku na polufinalni megdan izađe neki drugi igrač osim Zvereva - manje Siner ili Šapovalov a više opasni i komplikovani Pablo Karenjo-Busta. Španac je u njihovom prošlogodišnjem meču upravo na Ju Es Openu nametnuo pritisak Novaku zbog kojeg je naš as izgubio smirenost i napravio gest kažnjiv diskvalifikacijom, a u Tokiju otišao korak dalje i sjajnom igrom oduzeo velikom favoritu jednu, a možda i dve olimpijske medalje - što je možda zauvek promenilo stav koji će Novak imati pred mečeve sa njim...
Finale protiv Medvedeva izgleda najviše izvesno - ali ono što nije je: u kom bi stanju Rus mogao da bude za taj meč. Donji deo žreba je mnogo neizvesniji, iznenađenja "vrebaju" bukvalno od prvog kola - koja mogu da utiču na favorite na razne načine. Na primer - kako će se Rubljov nositi sa strahovitim servisima "Doktora Iva" Karlovića, koji je ostvario impozantan uspeh plasmanom kroz kvalifikacije u poznom igračkom dobu?; hoće li Cicipas uspostaviti preko potrebne mentalnu ravnotežu i samopouzdanje na terenu koje mu mogu pružiti još jedno Grend Slem finale?; da li je Ože-Alijasim zaista spreman za svoj najbolji nastup na Grend Slemovima u dosadašnjoj karijeri?; može li Filip Krajinović da "bljesne" kao što je to učinio u Melburnu i poremeti planove favoritima iz svog dela žreba?; da li je Roberto Bautista Agut povratio samopouzdanje da odigra svoj najbolji tenis - koji je na nivou barem četvrtfinala kada je u formi?; koliko daleko mogu da dospeju neosporno veliki asovi Švarcman, Izner i eks-šampion Čilić, i koliko zaista mogu da budu opasni po sve Amber, Rud, Davidovič-Fokina, Garin, ŠPopirin, Kepfer i Anderson? Onaj koji se bude izdigao više od ostalih iz donjeg dela žreba bi trebao da bude, pre svega, "spreman u sebi" i time u stanju da istraje na visokom nivou igre i mentalne ravnoteže (što je možda i najveći problem kod favorita Medvedeva i Cicipasa) - s tim što će polufinalni meč donjeg dela žreba biti na nivou finala Grend Slemova i u Njujorku i u drugim teniskim metropolama u narednim godinama. Koliko će finalistu takav tok turnira i polufinale iznuriti - i time mu umanjiti šanse za (prvi) Grend Slem trofej u meču protiv Novaka ili Saše - biće interesantno videti... Što se ostalih igrača iz Srbije tiče - drago nam je primetiti da barem na ovom turniru ne postoji mogućnost da igraju jedni protiv drugih već u drugom kolu, ali će svako od njih četvorice biti na velikom testu sopstvene spremnosti da do te faze takmičenja i dođu. Neosporno je da bi jedini nosilac od njih, Filip Krajinović, mogao da (na vrhuncu svoje igre) dođe do četvrtog kola, a možda i korak dalje - ali su posle neuspeha u finalu Hamburga njegova forma i istrajnost pod velikim znakom upitnika. Lep izazov je pred Lajovićem - koga su pobede protiv "maverika" poput Pera umele da postave u dobar takmičarski ritam, ali je pitanje koliko Duci zaista veruje u sebe i koliko je spreman da "gine" iz meča u meč - jer ni njemu četvrto kolo sa ovakvim žrebom uopšte nije nedostižno. Miša Kecmanović u Rinderneku ima mnogo težeg protivnika nego što bi naši ljubitelji tenisa pomislili - ali bi serija dobrih pobeda mogla da ga dovede u poziciju da odigra dobar meč protiv favorizovanog Cicipasa u trećem kolu. Konačno, Laslo Đere ima veoma neugodnog protivnika u domaćem igraču Denisu Kudli, što može da predstavlja dodatnu komplikaciju za Srpskog asa - igrajući taj meč na manjim terenima sa bučnom lokalnom publikom. Ako senćanin dobije taj meč, našao bi se na velikom testu protiv "vatrenog" Sonega - koga bi sopstveni plamen mogao da proguta ako bi Laslo uspeo da odigra meč uz sjajan servis i malo grešaka. Pobeda i u tom meču bi bila najbolja moguća uvertira protiv Hurkača ili Fučoviča - i dobar meč u trećem kolu Ju Es Opena bi poslužio kao sjajan podstrek za Lasla pred nastavak sezone.
Lepo je videti tri srpske igračice u glavnom žrebu Grend Slema - i ta činjenica bi Nini, Ivani i Olgi trebala puno da znači u smislu samopouzdanja pred dalje karijerne izazove. Njih tri poseduju igračke kvalitete za treće kolo bilo kog Grend Slema - ali ne i konsistentnost u nivou igre i mentalnoj pripremi. Iako joj žreb svakako nije bio naklonjen (2. nositeljka Sabalenka u 1. kolu) osvajačica Beograd Opena u dublu bi mogla da iz ovog meča ponese zlata vredno iskustvo za dalji proboj na WTA listi - a znajući da Beloruskinja ume da šokantno razočara na Grend Slemovima - Nina bi trebala da u taj meč izađe bez bilo kakve bojazni. Olga je "nagrađena" odličnim nastupom u kvalifikacijama time što je u prvom kolu dobila lokalnu dobitnicu specijalne pozivnice, i bila bi velika šteta da usled nekog eventualnog opuštanja izgubi priliku da nastupi na jednom od najvećih teniskih stadiona na svetu protiv dvostruke šampionke Ju Es Opena Naomi Osake u drugom kolu. Do te faze takmičenja može i Ivana Jorović protiv još jedne učesnice Belgrade Opena Osorio Serano - dok bi joj eventualni meč drugog kola protiv sjajne Tunižanke Žaber bio dragocen za iskustvo i dalji rad na napretku u njenoj igri - kao i bodovni saldo. U rezimeu gorenevedenog - iako je Novakov projektovani trijumf događaj od epohalne važnosti za istoriju i svet tenisa, dolazak novog šampiona i šampionke bi bio događaj od izuzetnog značaja za - njegovu budućnost. To obećanje nisu ispratili Tim (2020.) i Andreesku (2019.) - ali bi oni koji bi nasledili odsutnog Tima i nestabilnu Osaku u Njujorku mogli da okrenu "novu stranu" ovog globalno popularnog sporta i otvore nove perspektive za nove generacije asova. Verovanje da se može pobediti svaki sledeći meč i konačno osvojiti jedan Grend Slem trofej je skoro podjednako važno kao i vrhunska igra, i ovakav događaj - pogotovo u ATP konkurenciji - bi mogao da promeni toliko puno toga u narednim, prelomnim sezonama. U tom smislu se ovaj turnir može posmatrati i u smislu "Novak protiv svih" - ali je možda više primereno reći "Novak protiv sebe". Uz dužno poštovanje svih drugih učesnika i teniskih stručnjaka - nepisani teniski truizam je da je prvog igrača sveta skoro nemoguće dobiti kada je na vrhuncu svoje igre, potkrepljen svim neverovatnim pobedama iz još jedne sezone za pamćenje. I zato - ako je Novak spreman da u ovom trenutku bude na svom nivou i odgovori na njemu imanentan izazov koji samo on može da razume u potpunosti - onda će nama i njemu Ju Es Open ostati u sećanju za ceo život. O bilo čemu drugome sada ne treba pričati.
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
