Dok fotografije sa ikoničnog torinskog Trga Kasterlo osmorice najboljih tenisera današnjice obilaze svet teško je reći bilo šta drugo o raspoloženju unutar te grupacije vrhunskih sportskih asova nego da podseća na skup pravih prijatelja u šetnji gradom.
Sigurno je to da ih vezuje i temperament podneblja sa kojih dolaze – 4 Slovena, 1 poreklom Sloven, 2 Mediteranca i nama tradicionalno blizak Norvežanin, kao i veliko međusobno poštovanje za to šta je i kako je svaki od njih ostvario svoje karijerne uspehe (a naročito u izazovno doba korone).
Posle dugo vremena je među osmoricom najboljih u singlu jedan Poljak, prvi put u istoriji i Norvežanin, Cicipas je i dalje jedini Grk u istoriji koji em učestvuje, em je osvajao ovaj prestižni turnir, a ostali su već dugo etablirani u Top 10 svetskog tenisa, predvođeni sada skoro već izvesno najboljih igračem svih vremena. Drugim rečima, idealna priprema za takmičenje u kome će se uživati u vrhunskom tenisu, rivalitetu koji obeležava iskonski sportski duh prožeto nadahnutim nastupima i najkreativnijim teniskim umećima. Najbolji su ono najbolje ostavili za sam kraj sezone i blago onima koji će to moći uživo da posmatraju narednih nedelju dana u industrijskoj predstonici Italije.
Pripadajući kolorit italijanske trobojke po kojem su određene grupe zanimljivo opisuje njihov anticipirani intenzitet takmičenja: Zelena grupa je jasno “mirnija” (Đoković, roviti Cicipas, usporeni Rubljev i debitant Rud), dok je Crvena svakako “vatrenija” i neizvesnija (najbolji ikad Medvedev, Zverev i Hurkač i nadahnuti domaćin Beretini) i već danas će od 14h “prštati na sve strane” u mečevima popularnog “Medveda” I “Hubija”, odnosno Saše i “istoričara” Matea (21h).
Đoković će svoju kampanju protiv Ruda početi sutra sa namerom da ponovi nekadašnje briljantne rezultate iz vremena kada je 3 puta uzastopce osvajao ovaj turnir, jer se sada oseća odmorno i inspirisano, na talasu važne pobede u Bersiju.
Cicipas I Rubljov su za mlade asove već “stari teniski znanci” koji su prošle godine na istom turniru odigrali veoma neizvestan meč. Dok je Torino za Grka prilika da potvrdi da je, pre svega, dobrog zdravlja, a možda i da dobrim rezultatom afirmiše svoju kandidaturu za “cilj svih ciljeva” osvajanje Grend Slema u 2022., Rubljov više zvuči kao samoproklamovani “apsolutni autsajder” koji svoj nastup u Torinu najavljuje kao “šta bude – biće”. Upravo takvi mogu da postanu veoma opasni ako dobiju prvi meč (što uopšte nije nemoguće – ako Cicipas ne bude dovoljno fizički oporavljen do njega) o čemu je, uostalom, pričao i Medvedev, opisavši lošije psihofizičko stanje u kome se nalazio pre nego što je osvojio ovaj turnir prošle godine.
Završni Masters može da izdigne igrače koji se pre njega nisu smatrali favoritima i to je dominantna priča iz proteklih nekoliko godina sa Dimitrovom, Timom, Zverevim i Medvedevim sa trofejem u završnom kadru. Zverevu samopouzdanje svakako ne nedostaje jer je i za njega ovo trofejna godina kao retko koja do sada, a format dobro poznat i pogodan za njegovu optimalnu igru (u dva dobijena seta). Za drugog igrača sveta i ovaj turnir će predstavljati važnu odskočnu dasku za sledeću sezonu kao što je to bio i Masters u Londonu 2020. i uopšte mu ne smeta to što nije odigrao puno mečeva protiv svojih konkurenata u grupi ove godine. Njega prijateljstvo i rivalstvo sa Novakom inspiriše i nema bojazan da će se išta iz njegovog plana igre "odati" ako sa njim redovno trenira jer je njegov “vidik” usmeren ka višim ciljevima i posmatra buduća rivalstva na vrhu kao inspiraciju za unapređivanje - nalik na primer koji je dala “velika trojka” generaciji koja će od sada biti dominantna u svetskom tenisu. Ako bilo ko smatra da je Mateo Beretini u Torinu (posle 2 poraza i 1 pobede na debiju u Londonu) samo u ulozi “ljubaznog domaćina”, mogao bi grdno da se prevari u pogledu svetskog Broja 6 koji će sigurno biti inspirisan od strane fantastične i teniski obrazovane italijanske publike da već protiv Zvereva pokaže da ima potencijala za prolazak u polufinale turnira, jer je njegova “ol-raund” igra jedna od najmoćnijih danas – pod uslovom da ga služi razorni servis.
Kao i što je bio slučaj sa žrebom u Parizu, Novakov uvodni meč protiv Kaspera Ruda je odlična prilika da isproba sve svoje taktičke sposobnosti i zamisli, dobro podesi servis i adaptira se na podlogu kroz takmičarski meč sa igračem koji će ostaviti “sve što ima na terenu” kako bi potvrdio da se u Torinu našao sa punim pravom. Pošto je još uvek nepoznanica da li će Cicipasov lakat izdržati, veoma je dobro što je Novak trenirao i sa prvom alternacijom Janikom Sinerom jer bi to mogao da bude meč narednog kola za njega, i to verovatno prelomni u smislu kvalifikacije za polufinale. Ko god se bude pojavio na Novakovom putu u završnoj fazi turnira, sa eventualnim izuzetkom Beretinija, moraće da zna da će publika listom biti za prvog igrača sveta i velikog italofila, koji je, između ostalog, donirao ovoj regiji Italiije million evra pomoći u borbi protiv pandemije korona virusa i time samo dodatno pojačao uzajamnu ljubav i poštovanje. Za Novaka će takođe ovo biti prilika da afirmiše svoju ulogu na aktuelnoj teniskoj sceni – bolno uzdrmanu porazima protiv Zvereva na Olimpijskim igrama i Medvedeva na Ju Es Openu i to verovatno upravo protiv obojice ovih asova u Torinu, ali i iz još jednog važnog razloga.
Grend Slem na kome je Đoković bio najuspešniji u svojoj blistavoj karijeri, Australijen Open, još uvek nije pokazao razumevanje za Novakov stav u vezi sa vakcinacijom protiv “korone”, I posle “tihog” pristanka Medvedeva i Cicipasa da se povinuju tim “direktivama” osornog premijera države Viktorija i čoveka koji će verovatno biti zapamćen u istoriji te zemlje kao najnepopularniji na predstojećim izborima u Decembru mesecu – sve oči su uprte u svetskog broja 1 I njegove naredne poteze. Naravno, u celu “zakulisnu igru” je itekako puno uključena i Teniska federacija Australije (kao glavni organizator turnira), ali verovatno i brojni faktori od uticaja, pre svega i sponzori od kojih neki potiču sa tržišta na kojima su Novakovo ime i uticaj izuzetno važni i cenjeni. Grend Slem u Melburnu je statutarno turnir regije Azije I Pacifika i u njegovom programu je uticaj Kine iz godine u godinu sve vidljiviji, a I samoj Australiji, napokon otvorenoj za putovanja, neće biti nevažno ako vodeći sportski događaj meseca januara (ekvivalenta Evropskom avgustu) neće predstaviti njegovu glavnu zvezdu i premijernog laureata zbog kriterijuma koji se može više posmatrati kao “politički inat” administracije koja je skoro sigurno na izlaznim vratima. Đokovićevo osvajanje Torina, uz potvrdu svih ostalih rekorda, još više bi intenziviralo potragu za rešenjima njegovog učešća u Melburnu i time do usijanja dovelo dinamiku odnosnih aktivnosti u sve kraćem vremenskom periodu. Jasno je da Novak namerava da iskoristi i predstojeći Dejvis Kup (takmičenje čiji je glavni finansijer jedna od vodećih poslovnih grupacija još jedne moćne azijske zemlje, Japana) za koji je istakao da je od najveće važnosti za njega do kraja karijere – kao dodatni adut u ovoj “igri nerava i međunarodnih odnosa”.
Sa još dva projektovana velika uspeha do kraja 2021. Đoković će na teniskom terenu i u očima međunarodne javnosti učiniti sve što je moguće da snagu i sadržaj svog stava predstavi kao dominantne i vredne poštovanja, pred konačne poteze svih uključenih strana. Uz sve veću afirmaciju nove igračke asocijacije PTPA koju je pokrenuo i kojoj bi se, po svemu sudeći, sve veći broj članova nove generacije teniskih asova oba pola mogao da se prikloni u narednom periodu, njegov uspeh u Torinu. Upravo među njima bi mogao da predstavlja važnu platformu za ustanovljenje novih odnosa u svetskom tenisu I formiranje temelja za legat Novaka Đokovića koji seže mnogo dalje od “GOAT” debate u široj teniskoj javnosti.
Zbog svega ovoga će navijanje za Noletove uspehe u Torinu biti I još strastvenije, smislenije, angažovanije i užitak svih onih kojima je barem i deo svega što je predhodno ovde navedeno važan – još veći!
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
