Drugi po veličini stadion u kompleksu Rolan Garosa – Suzan Lenglen – umeo je da bude koban za velike favorite i šampione. Ne treba gledati previše unazad i setiti se bolnih poraza Đokovića, Zvereva i ostalih i zaključiti da oni tamo radije ne bi igrali. Da li na isti način razmišlja danas i Danil Medvedev, momak kome ni niski plafon Hale Čair nije smetao da uzme set i namuči tada i danas neprikosnovenog svetskog broja jedan – videćemo već uskoro. Kako nikako ne treba zaboraviti važnost subjektivnog doživljaja ambijenta u kome se igra, činjenica da „grotlo“ strmih tribina Lenglena više leži izazivačima bi mogla da nosi svoju „težinu“ u njihovom prvom meču ikada.
Ako je mogao da bira momenat u kome će igrati svoj prvi meč protiv Medvedeva na jednom Grend Slemu u ovom periodu – Kecmanović bi sigurno bio zadovoljan time da se on odigrava upravo ovde i sada. Em što je dobro poznato da Rus nije u ljubavi sa šljakom – pre svega zbog čudnih udaraca i stila igre kome najviše odgovaraju brze i skliske podloge – em se Danil vraća na turneju posle operacije kile, poraza od Gaskea u prvom kolu povratničkog turnira u Ženevi – i veoma čudne godine i za njega (bolan poraz u Melburnu u skoro dobijenom finalu protiv Nadala). Na kratko prvi igrač sveta prvi put u svojoj karijeri, u meču prethodnog kola protiv Lasla Đerea je pokazao da u njegovoj igri ima „dosta rupa“ i da nema ni približno tu efikasnost da prvenstveno iz jakih servisa i snažnih razmena sa osnovne linije destabilizuje poziciju protivnika, a zatim korodira i ruši njegovu odbranu. Naravno, ako Medvedevu i manje-više bilo kom igraću iz Top 50 date toliko „oproštaja“ i šansi koliko mu ih je pružio Đere, možda će vas i prevariti rezultat 3:0 u setovima da poverujete da je Medvedev odigrao odličan meč, ali su sadržaj i istina ipak drugačiji. U to se sigurno uverio i Miša Kecmanović, gledajući ovaj i više prethodnih mečeva Medvedeva na šljaci u pripremi za današnji duel.
Nema sumnje da „instant“ formula za pobedu protiv šampiona kalibra Medvedeva ni ovoga puta ne postoji, ali da pođemo od toga šta bi Kecmanović trebao da radi konsistentno i od početka – da bi osvojio šanse za dragocene brejkove u ovom meču. Prvo – procenat prvog servisa mora biti visok, kako bi se umanjila mogućnost Medvedeva da ga u riternu „potisne“ u pasivni položaj, vinerima iz terena lako osvaja poene i „ubije“ voljni momenat za nadmetanjem. Kecmanović uglavnom nema probleme sa duplim greškama, i pri drugom servisu bi trebao da ostane hladne glave kako bi mogao da dobrim „kik“ ili dubokim servisima otvori poen u kome bi uspeo da izdrži prvih nekoliko razmena na ravnopravnoj osnovi. U pogledu Medvedevljevog servisa – videli smo u meču protiv Lasla koliko mu znači da se izvuče iz neprijatnih situacija (čak i na šljaci), tako da bi bilo izuzeno važno svesti greške pri riternu na apsolutni minimum, vraćati što bliže liniji – a ako se ukaže i oseti prava prilika – agresivno napasti drugi servis za skupljanje izuzetno dragocenih poena u gemovima u kojima početni udarac izvodi drugi teniser sveta.
„Tenis se igra nogama“ – čudno zvuči dobro poznata maksima poznavaoca ove igre, ali je itekako istinita. Da bi Miša danas dobio ovaj meč, sigurno ćete ga videti kako istrčava kilometre u svim pravcima (pa i napred, jer Medvedev voli da odigra i po koji drop-šot) da bi što bolje parirao „širokoj geometriji“ rasporeda protivnikovih udaraca, ali se i postavio najbolje moguće za kontra-udare i preuzimanje ofanzivne pozicije na terenu radi dolaska u priliku za odigravanje vinera. Ako je ovo polazilo za rukom i nogom čak i povređenom Laslu, ne vidi se razlog zbog čega ni drugi preostali igrač u glavnom žrebu Rolan Garosa iz Srbije to ne može da ponovi i – za razliku od njega – češće konvertuje u poene. Ono što je donelo značajnu razliku u igri Kecmanovića (pod Nalbandijanovim timom) ove godine je – mnogo viši nivo fizičke pripremljenosti – kao i mnogo bolji, pouzdaniji i jači servis – te je on u potpunosti u stanju da se „egal“ nadmeće sa najboljim igračima sveta.
Tokom ove sezone, Kecmanović iz meča u meč podiže svoje samopouzdanje i verovanje da zna i može da pobedi i one lidere teniske turneje koje do sada nije pobeđivao. Njegova igra je kompaktna, pouzdana sa osnovne linije, odmerena i snažna po potrebi, sa potrebnim stepenom varijacija koje postiže kroz do sada najviši nivo atleticizma koji je razvio u svom igračkom repertoaru. Proširenje spiska „alatki“ kojima raspolaže mu omogućava da ima i širi opseg strategije – plana A u slučaju da prvobitno zamišljeno ide dobro, plana B – u slučaju da su potrebne varijacija da se osujeti i destabilizuje nadiranje protivnika, ili plana C – u kome se plan B realizuje i uspostavlja dominantna pozicija na terenu za vođenje preostalog dela meča do pobede. U današnjem meču ne treba nužno očekivati da će Plan B nastupiti brže nego što bismo voleli – jer dobar servis omogućava podjednake šanse za obojicu, a agresivan pristup igri i pouzdani udarci sa osnovne linije izbalansiran tok poena u kome se „trguje“ faktorom rizika, otvara i oseća prilika za preuzimanje inicijative i napada do pozicije za viner ili uspešan drop. Kecmanović je već dosta puta bio u toj poziciji u svojoj karijeri da bi danas imao „bojazan“ od takve hrabre i angažovane igre, jedine kroz koju bi eventualni gubitak jednog – pa i dva seta – mogao da nadoknadi u daljem toku meča.
Naravno, sve ovo nikako ne podrazumeva neki „shematizovani“ pristup igri i robovanje statistici – i mogućnost Kecmanovića da „promeša“ igru, varira dužinu i uglove udaraca, „skriva“ i ubacuje strateški važne dropove da bi Medvedeva naterao da „pogađa“ i držao ga u neizvesnosti tokom razmena, i uspešno izlazi iz dugih razmena po dijagonalama preciznim i dubokim paralelama će biti od ključnog značaja u remećenju ritma igre i strategije protivnika kada se bude završilo početno isprobavanje snaga. Dobra igra u prvom setu – pa i uz njegov gubitak usled servis brejka ili u taj-brejku u ovakvim mečevima predstavlja dobro zagrevanje za „ono pravo“ što sledi – i sigurno je da će Miša kroz ovaj period moći da stekne neophodno samopouzdanje da može da ostvari željeno – (barem) po prvi put plasman u četvrto kolo Rolan Garosa i novi skok na ATP listi.
U svakom slučaju, biće više nego zanimljivo gledati ovaj meč danas – susret suparnika različitih stilova čije će nadmetanje pružiti odličan teniski događaj – u kome, po svemu sudeći i objektivno, naš Miša Kecmanović ima veoma dobru šansu da pokaže da je kadar za najbolji plasman na ATP listi u karijeri do kraja ove sezone.
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
