(Specijalno za Kurir - Vuk Brajović)
Vimbldon se već uveliko više od veka ne smatra slučajno za „turnir nad turnirima“. Tradicija, istorijat, reputacija i posebnost su vrednosti po kojima se turnir na Ol Ingland Loun and Kroket Klubu razlikuje i od onih najboljih i najprestižnijih predstavljajući jednostavno „kategoriju za sebe“.
U tenisko-tehničkom smislu, posebnost Vimbldona je ta što je on završni turnir najkraćeg dela sezone po vrsti podloge – one na travi, koja je verovatno i najzahtevnija za adaptaciju u poređenju sa šljakom i betonom. Odskok loptice, vreme reakcije posle protivnikovog udarca (naročito posle servisa i slajseva) i kretanje po terenu su samo neki elementi igre kojima neki teniseri ne uspeju da ovladaju ni tokom cele svoje karijere, a neki su „kao na njoj rođeni“. Brzina reakcija i kretanja, osećaj i anticipacija leta loptice i uspešnost servisa ključni su elementi igre koji stvaraju pobednike na troslojnoj Vimbldonskoj travi. Ko bi mogao da bude taj igrač ili igračica koji će desetog, odnosno devetog jula primiti ikonični trofej iz ruku predstavnika Britanske kraljevske porodice, protokol koji ove ratom opterećene godine (po mnogim analitičarima) nije smeo da dozvoli da to bude neko iz Rusije i Belorusije?
Da vidimo šta bi moglo da utiče na to u naredne dve nedelje tenisa na lokaciji SW19...
Ako se uzme u obzir da je najteže adaptirati se na travu, kao i da je najmanje vremena na raspolaganju za to, igrači i igračice koji su pre Vimbldona dobro igrali i prolazili na pripremnim turnirima, kao i kvalifikanti za Vimbldon, nalaze se u izvesnoj prednosti. Steći samopouzdanje u polufinalima i finalima Štutgarta, Istborna, Halea, Surbitona, Hertogenboša, Kvinsa, Berlina, Majorke i nekih od egzibicionih turnira značajan je kredit koji se ne sme proćerdati preteranom samouverenošću. Svakako se može iskoristiti za nadgradnju i doradu forme tokom poslednjih pripremnih dana treninga pred prvo kolo turnira. Igrati na bilo kom terenu na Vimbldonu, a naročito na 4 najveća stadiona i barem još 8 najfrekventnijh stvara drugačiji ukupni utisak nego na bilo kom drugom od gorespomenutih što predstavlja ozbiljan izazov za psihu i mentalnu pripremljenost učesnika. Zbog toga je izuzetno važno biti fokusiran i spreman da se prvo kolo odigra najbolje moguće bez obzira da li se radi o Đokoviću ili Penistonu, Švjontekovoj ili Furlis, jer to zaista predstavlja „vatreno krštenje“ koje u mnogo čemu može da utiče na to kako će izgledati ostatak turnira. Važnost prvog kola je nešto što su „doktorirali“ i oni sa najviše iskustva igranja na Vimbldonu gde se dobri rezultati u pripremnim turnirima mogu uporediti po strateškoj važnosti sa ovom prednošću, i aspekt na koji se najviše oslanjaju Đoković i Nadal – čiji izbor je bio da se dobro odmore i jakim treninzima tokom nedelje pre početka obnove svoj osećaj za pobede na travi.
Trava na Vimbldonu je sve samo ne to već pred kraj prve nedelje i izrazito oko osnovne linije. I u tom smislu je iskustvo od velikog značaja jer znati igrati sa varijabilom između trave i prašnjave zemlje ponekad može da bude odlučujuće u velikim poenima gde Novakova i Beretinijeva brzina, odnosno Nadalova i Alkarazova snaga, mogu da odnesu prevagu. Britanska leta su poslednjih godina dosta topla i vlažna, i brojni padovi igračica i igrača u tim uslovima mogu značajno da poremete ritam igre, pa i dovedu do bolnih povreda, zbog čega se Serena Vilijams povukla sa svog poslednjeg Vimbldona. Kretati se po kombinaciji vlažne trave i zemlje, brzo menjati pravac i postavljati se na udarce kada loptica odkače veoma brzo i nisko ozbiljni su izazovi za svakog tenisera bilo kada tokom turnira i spremnost da se na njih odgovori takođe može biti od ogromne važnosti za uspeh.
Uz sve prethodno rečeno, napokon dolazimo do samog žreba. Prvi nosilac Novak Đoković može biti relativno zadovoljan svojim projektovanim rasporedom protivnika uz žaljenje da će u trećem kolu (najverovatnije) igrati protiv jednog od svojih drugova iz reprezentacije (Kecmanovića ili Đerea). Očekivani niz Kvon – Kokinakis - Srbin – Opelka Novaku daje finu priliku da postepeno „diže“ svoju igru, bez previše zamaranja i trošenja vremena na terenu, a da se pritom kroz različite stilove igre svojih protivnika pripremi za mnogo veće izazove koji ga čekaju u drugoj nedelji. Pitanje je ko bi mogao da bude suparnik Đokoviću u četvrtfinalu – Alkaraz ili možda čak i Endi Marej (ako bude dovoljno fizički spreman da prethodno izbaci Sinera)? Po tome bi Vimbldon malo podsećao na Rolan Garos gde bi se Novaku u toj fazi isprečio jedan od najvećih konkurenata za osvajanje pobedničkog trofeja, ali srećom ne i više od toga jer bi polufinale bilo značajno manje izazovno od onog u Parizu, osim ako vas ubedljiva pobeda Hurkača nad Medvedevim u Haleu nije značajno zabrinula. Ipak, Hurkaču nije ni na koji način „garantovan“ nastup u polufinalu, jer bi na tom putu mogli da mu se ispreče ljubimac domaće publike Nori, ali i Pablo Karenjo Busta ili (značajno bolji nego na dosadašnjim pripremnim turnirima na travi) Kasper Rud.
Mnogo više nepoznanica prisutno je u donjem, Nadalovom delu žreba, gde će se već u prvom kolu neki od „viđenijih igrača“ naći na zanimljivim testovima forme – Bruksbi sa Kukuškinom, De Minor sa Delijenom, Švarcman sa Ćorićem, Šapovalov sa Rindernešom, Ože-Alijasim sa Kresijem, Rune sa Đironom i Fric sa Musetijem. Ipak, najbolji odnos trenutne forme i pretpostavljenih protivnika do (polu)finala ovogodišnjeg Vimbldona ima Mateo Beretini (osvajač Štutgarta i Kvinsa), iako bi u četvrtfinalu mogao da se susretne sa osvajačem Majorke Cicipasom ili beskompromisnim „fajterom“ Robertom Bautistom Agutom, a dalje sa Rafaelom Nadalom. Rafini očekivani mečevi protiv Sonega u trećem, odnosno Čilića u četvrtom kolu bi mogli da se ispostave kao veoma zamarajući pre četvrtfinale sa Ože-Alijasimom, što bi moglo da utiče i na stanje njegove povrede i pre očekivanog polufinala sa Beretinijem, čineći njegov žreb verovatno najkomplikovanijim od svih najavljenih favorita za osvajanje Vimbldona. Ako Nadal uspe da prođe sve ove prepreke, među Beretinijevim obožavateljima bi se opravdano pojavila bojazan da bi Rafina aura mogla da utiče na ishod ovog meča kao što je to zabeleženo u finalu Australijen Opena protiv Medvedeva, bez obzira na to što bi i Mateo do tada podigao svoje samopouzdanje na šampionski nivo.
Zanimljivi po mogućnosti iznenađenja u ovom žrebu mogli bi biti Nik Kirijos (ide na Cicipasa – ako nadmaši Krajinovića), Feliks Ože Alijasim, Marin Čilić, Van de Zanšup, Fric, Molčan, Rune, pa čak i Džek Sok, koji je sjajno odigrao kvalifikacije i ponovo veruje da može da se uspešno nosi sa najboljima. U svakom slučaju u „Rafinom“ ili „Mateovom“ delu žreba je bukvalno sve moguće i u različitim periodima turnira, tako da bi četvrtfinale moglo da predstavi nekog od spomenutih igrača, kao nagoveštaj velikog iznenađenja ili možda manje neizvesnih četvrtfinala nego što bi to publika želela.
U slučaju da Novak bude dobro otvorio turnir i prošao četvrtfinale, u muškom singlu bismo mogli da očekujemo finale Đoković-Beretini ili Đoković-Nadal. Oba scenarija sa sobom nose posebne, najveće izazove – Beretinija, koji igra sjajno i ima iskustvo iz prošlogodišnjeg finala koje bi moglo da mu značajno pomogne kako bi ostvario istorijski uspeh i napokon „pomerio“ iz pobedničkog protokola nekog od članova „velike četvorke“, ili Nadala u borbi „na život i smrt“ koja bi mogla da tenisku istoriju učini izvesn(ij)om (Nadal sa 23 GS trofeja) ili dramatično neizvesnom (Novak sa dvadeset prvim). Time bi se zasigurno dodatno aktuelizovalo nastojanje da se Novaku omogući (bezbedan) ulazak u SAD kako bi konkurisao za izjednačenje sa Nadalom po broju osvojenih najvažnijih trofeja sezone.
Svi koji su pratili Novakovu neuspešnu kampanju da odbrani status šampiona u Parizu primetili su da mu nešto nije „leglo“ u „gradu svetlosti“, i da je motivacioni momenat, nažalost, bio značajno ispod očekivanog nivoa za to šta je ovogodišnji Rolan Garos mogao da mu znači. Izveštaji iz Londona sugerišu da je njegovo raspoloženje mnogo bolje i opuštenije, što se najbolje moglo videti u „demoliranju“ Ože Alijasima na egzibiciji u Harlingem Klubu. Više od Novaka pre prvog kola nismo mogli ni da tražimo, ni da dobijemo. Žreb je povoljan, timski duh takođe i moglo bi se reći da je i ove godine mnogo toga, ako ne i sve u Novakovim rukama.
Po starom i lošem običaju na Grend Slemovima, žreb je hteo da se u ranoj fazi susretnu dva naša igrača, što je ovoga puta slučaj sa Đereom i Kecmanovićem u drugom kolu, a da se već u narednom „namere“ na Novaka. Možda bi u ovom slučaju blaga prednost mogla biti pripisana Laslu, sudeći po prikazanoj igri na travi ove sezone, ali je teško poverovati da bi jedan od njih mogao da namuči šestostrukog osvajača Vimbldona na način na koji su to činili na ovogodišnjem Serbia Openu. Ako je teško poverovati da bi Dušan Lajović mogao da bude jedno od najvećih iznenađenja 1. kola (eventualnom pobedom nad Karenjo-Bustom) usled dosta nestabilne forme, njegov kum Filip Krajinović (finalista Kvinsa) bi mogao da ponese takav epitet kada je ceo turnir u pitanju, ako bude u stanju da „naniže“ Kirijosa i Cicipasa – na putu revanša Beretiniju za poraz u Kvinsu. Filip voli mečeve protiv „velikih“, pogotovo ako u njima ima i „mangupskog“ faktora što bi se očekivalo u susretu sa Kirijosom, a ako uđe u dobar ritam, mogli bi da se nadamo da ćemo ga gledati u drugoj nedelji Vimbldonskog programa.
Kod dama će sve oči biti usmerene ka Sereni Vilijams, iz očekivanog pijeteta, i prvoj igračici sveta Igi Švjontek, vlasnici niza od 35 uzastopnih pobeda na turneji. Poljakinja ističe da ima još puno da uči na travi, ali ako dobro otvori turnir teško je naći jednu protivnicu koja bi mogla da odgovori na njen intenzitet, brzinu i snagu. Druge igračice od kojih bi mogao da se očekuje dobar plasman bile bi Koko Gof, Pegula, Badosa, Pliškova, Kerber, Sakari, Žaber, Halep i, barem po žrebu, druga nositeljka Kontavejt. Očekuje se da će i ove godine kod dama pravu „asteroidsku kišu“ izazvati uigrane kvalifikantkinje, koje bi nastavak turnira mogle da učine značajno (ne)predvidljivijim, odnosno (ne)interesantnijim. Iskustvo Halep, Pliškove, Kerber, Muguruze, pa donekle i sada 19-godišnje Gof, moglo bi da se ispostavi kao značajna prednost tokom prve, formativne nedelje – što bi im značajno podiglo samopouzdanje pred mečeve sa (mlađim) izazivačicama. Ma koliko Londonska publika volela da podržava domaće igračic, a zatim mlade koje se tek probijaju, poseban afinitet gaji prema „veterankama“ i biće zanimljivo videti kako bi taj faktor uticao na mečeve u kojima bi se eventualno pojavila neka od njih.
Našu jedinu predstavnicu u glavnom žrebu turnira u ženskom singlu Aleksandru Krunić očekuje potencijalno sasvim otvoren meč prvog protiv nositeljke Sorane Kirstee (barem ako se isključivo radi o teniskim kvalitetima i iskustvu), potom još manje opterećujući protivi pobednice meča Maria – Šarma, a onda veliki test u meću protiv jedne od favoritkinja turnira – Grkinje Sakari. Eventualni ulazak u treće kolo Vimbldona bi bilo izuzetno vredno za našu „Aleks“ u nastojanju da se vrati i stabilizuje u prvih 100 igračica ženskog tenisa – cilj za koji bi vredelo izgarati na terenu tokom narednih dana.
Sve u svemu – ovogodišnji „Šampionat“ odlikuju jedinstvena raznovrsnost kvaliteta igrača i igračica u glavnom žrebu, puno interesantnih i jakih motiva za uspeh, istorijski važne prilike najvažnijih aktera aktuelne teniske scene i više mogućih iznenađenja koja bi zajedno mogla da ga učine jednim od najneizvesnijih u poslednjim godinama. I zbog toga, ako ste u mogućnosti, oslobodite malo više vremena u naredne dve nedelje za tenis u svojoj najlepšoj verziji – Vimbldonskoj!
NE PROPUSTITE
