Zanimljiva je bila prva konferencija za medije Novaka Đokovića posle osvajanja Vimbldona i ubedljivih pobeda izvojevanih drugog dana Lejver Kupa protiv Fransesa Tiafoa u singlu i uz Matea Beretinija protiv dubla Sok – De Minor već u narednom meču večernjeg programa.
Iako je Novak bio najveća zvezda Tima Evrope po uspesima u ova dva dana, Beretini je evidentno bio taj koji je bio umorniji na kraju dana, pa je zamolio Novaka da što pre završio svoj deo njihove zajedničke konferencije da bi mogao da ide da spava. I, eto, već tokom Novakovog prvog odgovora, Mateo je krenuo da “kljuca” što su uz prigušeni smeh prokomentarisali svi prisutni u sali…
“Dobro sam trenirao u Londonu proteklih dana i prilagodio se terenu, koji mi je lepo “legao”. Znajući da igram protiv Tiafoa, koji je odlično igrao na nedavnim turnirma u Americi bilo mi je važno da što bolje uđem u meč, što mi je omogućio dobar servis. To me je dodatno opustilo u igri, zamah mi je išao glatko, i uspeo sam da nametnem svoj stil igre i brzo rešim prvi set u svoju korist. Ovo je, naravno, značajno podiglo moje samopouzdanje, bio sam veoma zadovoljan prikazanim, i ostao sam na tom talasu do kraja meča,” opisuje pripreme za meč sa Tiafoom i njegov tok Novak.
Upitan da li se, posle Rodžerovog povlačenja, oseća “starije” i koliko misli da će još igrati, Novak se nasmejao i rekao:
“Svakako sam stariji od Matea, ali se ne osećam toliko staro da bih uskoro završavao karijeru. Telo me dobro sluša I služi, I kada pređete 35-tu, važno je da shvatite da više nemate telo 20-godišnjaka i morate da ga osluškujete, negujete i čuvate. Zato pametno planiram svoj kalendar nastupa, igram turnire koji mi pogoduju, i sledim inspiraciju zbog koje volim da, između ostalog, igram za svoju zemlju. Nemam jasan plan kada ću se povući; ta odluka bi mogla dosta i da zavisi od toga kaku ću “izlaziti na kraj” sa toliko sjajnih mladih asova u konkurenciji narednih godina ali ne bih više voleo da pričam o sebi, jer smo ovde prvenstveno zbog Rodžera i sve ostalo u ovom trenutku nije toliko važno,” rezimira on.
O pripremama za prvi meč dubla u karijeri sa Beretinijem, Novak otkriva:
“Posle singla smo imali 10 minuta da se pripremimo za meč, i planiranje našag nastupa je počelo kada sam, slikovito, bio u toaletu. On se zagrevao, ja sam se tuširao i pokušavao da nešto „gricnem“ pre nego što izađemo na teren. Juče smo se prvenstveno pripremali za naše singlove, ali je večeras na terenu izgledalo da smo bili dobro uigran dubl-par. Kao što sam rekao i posle meča, ovo iskustvo mi se dopalo i nadam se da ću imati priliku da se ovo ponovi,“ rekao je Novak, na šta je pospani Beretini u šali odgovorio
„Nešto nisam siguran u to...“ i – otišao na počinak.
„Atmosfera u svlačionici Lejver Kupa je potpuno drugačija nego na turneji. Ovde smo saigrači, ne rivali, i ne nalazimo se među članovima naših stručnih timova što je retka situacija za nas. Kada smo na turneji, sa našim trenerima – nekako smo upućeni na taj krug ljudi, i nemamo previše interakcija sa drugima. U situaciji u kojoj provodimo dane na Lejver Kupu bolje se upoznajemo, družimo, razmenjujemo informacije koje inače ne bismo,“ opisuje posebnost Lejver Kupa u smislu odnosa sa svojim saigračima Novak, i nastavlja da hvali ovaj jedinstveni format:
„Lejver Kup je po meni u sjajnom stanju, i iskustvo učestvovanja u njemu za sve igrače je sve bolje. Moj prvi nastup je bio pre 4 godine u Čikagu i tada mi je bilo sjajno, a sada mi je još bolje. Naravno, glavni razlog za poseban doživljaj Lejver Kupa ove godine je Rodžerov oproštaj, sigurno trenutno najveća priča iz sveta sporta. Jedinstven koncept Lejver Kupa garantuje da će ovo takmičenje bivati sve znažnije, dalje se razvijati. Ono nam pruža posebna iskustva i doživljaje koje svi učesnici rado dele sa drugim igračima na turneji, i nekako nas još više povezuje, uz međusobno poštovanje koje ionako osećamo jedni za druge. Ukratko, Lejver Kup je sjajna ideja i koncept, i želim mu da se i dalje uspešno razvija!“ jasan je Đoković.
Upitan da li mu je, iako neplanirano, odsustvo sa turnira u Americi pogodovalo što telo nije izlagao velikim naporima, i da li smatra da će ključ za uspehe u narednim godinama njegove karijere upravo biti – korisne pauze od tenisa, Novak kaže:
„Moj životni stav je da verujem da se sve dešava sa razlogom i uvek se trudim da u vezi toga budem optimističan i pozitivan. Kako nisam putovao u Ameriku, to vreme sam iskoristo za ono za šta inače imam manje vremena da radim na detaljima svoje igre, provodim vreme sa prijateljima i porodicom. Ono što mi nije prijalo u procesu priprema ovog leta bilo je to što sam dizao takmičarsku formu, a onda menjao planove po prijemu nepovoljnih vesti iz Sinsijatija i Njujorka. To me je malo remetilo, jer svaki igrač želi da stvari budu jasne tokom priprema za nastupe na turnirima. Ispostavilo se da sam ovog leta imao dosta vremena za sebe koje inače nemam, i koristio sam ga za važne stvari u mom životu – pre svega porodicu i prijatelje, razne druge aktivnosti, ali i moj teniski centra u Beogradu... Jasno je da u ovoj fazi karijere ne želim da nastupam svake nedelje, i da moram da čuvam telo kako bih se i dalje takmičio i bivao sposoban da i dalje osvajam Grend Slemove u konkurenciji sjajnih mladih asova. Takođe me inspiriše da u narednom periodu nastupam u zemljama u kojima nisam pre igrao – kao što su Izrael i Kazahstan, čime obogaćujem moja iskustva, upoznajem nove ljude i osećam jaku pozitivnu tremu pred ta putovanja,“ napominje Novak.
Novak nije bio u „osvetničkom raspoloženju“ pred svoj večerašnji meč dubla posle poraza Tima Evrope protiv Sveta sinoć.
„Nisam bio motivisan tim osećanjem, iako nas je poraz Rodžera i Rafe zaboleo. Dubl je jednostavno takav; mi smo imali meč-loptu na Rožerov servis i šansu da ga dobijemo juče, ali se sve promeni u jednom momentu. Vođstvo od 8-4 koje smo obezbedili danas nam dosta znači, ali je i dalje sve otvoreno. Rafa će nam svakako nedostajati, ali smo pre svega zahvalni što je uspeo da dođe i posveti se ovom velikom događaju, usled svoje zahtevne privatne situacije. Sve u svemu, prednost koju prenosimo u završni dan takmičenja nam znači puno i mislim da imamo dovoljno razloga da se očekujemo još jednu pobedu Tima Evrope,“ optimističan je Novak.
Upitan da li bi – inspirisan iskustvom iz Londona voleo da uz njega prilikom njegovog oproštaja budu njegovi rivali, Novak odgovara:
„Naravno, voleo bih da moji najveći rivali budu uz mene na mom oproštaju, kao i svoje prijatelje i sve koji su obeležili moju profesionalnu karijeru kad god se to desilo. Pomisao na to je svakako došla iz posmatranja svega što se ovde dešavalo sinoć, ali ne želim da se u ovom trenutku previše bavim time, jer još uvek nije vreme za takve planove. Odnosi sa svojim najvećim rivalima Rafom, Rodžerom i Endijem uvek su bili puni poštovanja, jer su oni direktno učestvovali u stvaranju igrača i čoveka koji sam danas. Kroz naš rivalitet sam puno učio o sebi, u svakom smislu. Da budem jasan, mi nikada nismo bili upućeni na to da imamo neke posebne prijateljske odnose; nismo izlazili na večere, to se jednostavno ne dešava na turneji, osim u ovakvim, posebnim prilikama. Ali, iako smo kroz godine održavali tu „zdravu razdaljinu“, kroz jučerašnje scene smo pokazali koliko emotivan je ovaj događaj bio za sve nas,“ kaže Novak, i spominje citat iz našeg jučerašnjeg teksta o Rodžerovom oproštaju:
„Neko je napisao da smo sinoć bili tako emotivni zato što smo sebe stavili u tu poziciju i to je velika istina. Rafi, Endiju i meni je bliži kraj nego što je početak, što je činjenično potpuno tačno i to saznanje vas ne može ostaviti ravnodušnim. Ono što me je najviše potreslo je kada su njegova deca i porodica izašli na teren da budu sa njim, kada su zajedno plakali... U našem individualnom sportu ljudi često nisu svesni koliko je važna uloga naših porodica i bližnjih, njihova podrška i žrtva, jer bez toga ništa od ovoga što stvaramo nije – moguće. Zbog toga je taj momenat bio posebno emotivan za mene...“ rezimira svoj doživljaj Rodžerovog oproštaja Novak.
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
