IZ MONTE KARLA ZA KURIR - VUK BRAJOVIĆ
Kao da je davno bila ta 2022. godina kada je drugi igrač sveta Janik Siner u Umagu igrao svoje poslednje finale na šljaci – tada pobedivši četvrtog igrača sveta Karlosa Alkaraza za svoju jedinu titulu na najsporijoj podlozi. Iste godine je njegov rival u polufinalu Stefanos Cicipas po drugi put osvojio Monte Karlo Masters, uspeh kome će obojica želeti da se približe na svaki teniski mogući način u meču na programu od ne pre pola dva popodne.
Rivalitet koji je u profesionalnom rangu otpočeo 2019. godine do sada je sadržao već osam mečeva, od kojih polovinu na šljaci, a od tog broja čak tri na Sinerovom „domaćem“ Mastersu u Rimu (2019, 2020. i 2022. godine). Interesantno je da je prvi i poslednji put u „večnom gradu“ bolji bio – Grk (plus jednom u Barseloni) bez izgubljenog seta, dok je 2020. Janik morao da se pomuči kako bi se revanširao Stefanosu (6:1 6:7 6:2). Italijan je taj koji je svakako više patio u ovom odnosu, jer pored toga što Cicipas vodi sa 5-3 u pobedama, dve su ostvarene na turniru na kome od ove godine Siner brani jedinu Grend Slem titulu koju su „azuri“ slavili u poslednjih četrdeset i osam (Panata) – Australijan Openu. Ipak, poslednja dva meča pripala su Sineru – kao najava perioda aktuelne apsolutne dominacije Italijana (25 pobeda i samo 1 poraz) pa je za očekivati da će u njihovom prvom polufinalu posle Barselone 2021. Siner imati motiv više da potvrdi ubedljivo prvo mesto u „trci za Torino“. Obojica „polažu pravo“ na Monte – Karlo: Siner, jer će 95% publike biti zdušno uz njega, a Cicipas – jer je ovde njegova rezidencija i dva puta uzastopce ga je osvajao. Ipak, čini nam se da ovoga puta „minuli rad“ i statusni simboli neće previše uticati na pripreme i tok ovog meča.
Đere, Ečeveri, Zverev i Hačanov su redom „polagali oružje“ pred lepršavim Grkom, koji je bez izgubljenog seta prokrčio put do pretposlednje stepenice – dok je uz jedan meč manje drugi nosilac iz San Kandida dozvolio preumornom Holgeru Runeu da mu „skine“ jedan set pre nego što je konačno revanširao za bolni poraz u polufinalu ovde prošle godine. Iako Cicipas ovde i ove godine prikazuje „veliku igru“, potiskujući protivnike u defanzivu svojim prelepim jednoručnim bekhendom, servisom i jako spinovanim dubokim forhendom, nameriće se na jednog od najboljih „kontra-udarača“ i defanzivaca u proteklim godinama – koji retko kada „prosipa“ čak i najmanju prednost koju ostvari u razmenama, gemu i setu. Na momente se čini da je Siner neka vrsta izvrsno programiranog holograma, neumoljiv u svojoj konstantnosti – ali je danas Rune pokazao da je i njega moguće dobiti kada bude – nadigran. Za to će Cicipasu biti potrebno da sve što treba da bude jako, duboko, visoko, precizno i brzo – tako i bude, i da održi mirnu glavu na ramenima bilo da povede ili zaostane. Petak veče u timu Cicipas bi zato moglo biti rezervisano za gledanje snimka meča protiv Runea, jer nosi najsvežiju poruku o tome kako ponovo dobiti sjajnog Italijana, možda ipak nešto manje favorita nego što bi pratioci tenisa voleli da veruju.
Najbolji igrač sveta Novak Đoković i devet mesta slabije plasirani Kasper Rud veoma se poštuju, što je Novak jasno podcrtao u pobedničkom govoru po pobedi u finalu Rolan Garosa prošle godine. Taj Rolan Garos je malo promenio „rutinu“ njihovih dosadašnjih susreta (po dva puta na Mastersu u Rimu i završnom Mastersu u Torinu) ali ne i konačni ishod – Đokovićevih pobeda bez izgubljenog seta i uz samo dva taj-brejka. I pored toga, ni Kasper ni Novak nisu baš na svom željenom nivou iz (uglavnom) tih prošlih polufinala ili finala – a posle „ružnog“ četvrtfinala sa De Minorom postoji i bojazan da li će Novak uspeti da se fizički dovoljno oporavi kako bi izbegao rizik po zdravlje i neprijatne situacije protiv „fit“ Norvežanina.
Rud je stamen, snažan, izuzetne radne i borbene etike zarad kojih je redovno besprekorno fizički spreman i zahvaljujući čemu je reprezentativno istrajan, konsistentan i uporan. Pre dve godine drugi igrač sveta poseduje „ol-raund“ kvalitete ali ne i „iks faktor“ zahvaljujući kome je Novak redovno do sada uspevao da napravi razliku. Lucidnost najboljeg igrača svih vremena da na dobro pripremljenu strategiju primeni neke visprene varijacije je nešto što Rudu u značajnoj meri nedostaje, iako je i za njega „šljaka“ osnovna podloga, ali je činjenica da je veliku većinu svojih bodova sticao pobedama nad igračima od kojih to nije mogao da doživi – odnosno da proba da primeni. Sa samo 25 godina i poreklom iz „ne-teniske“ Norveške Kasper Rud je ipak postao veliko ime ove scene, i uz sportski ponos sigurno oseća da bi njegov naredni meč protiv Novaka na dva dobijena seta mogao da bude prekretnica u njihovim odnosima. Razlog za to – (vidno umorniji) Novak je po mnogo čemu u Monte Karlu već postigao nešto što mu nije polazilo za reketom od 2015. (polufinale) i više nego što je od sebe sada očekivao, i ako Rud bude uspeo da izdrži njegove prve nalete i iskoristi neku slabost ili grešku kako bi došao do brejka – verovatno bi morao najednom da sam sebi postane najveći protivnik kako ne bi okončao ovaj meču u svoju korist. To svakako nije isključeno, kao što nije ni da će se naš as dovoljno oporaviti da besprekorno izvede plan igre koji će se oslanjati na pouzdan servis i duboki ritern, agresivnu igru, brza rešenja i usmereni intenzitet udaraca prema onome što otkrije da je Rudova slaba strana tog dana. U tom slučaju se tradicija nastavlja, šampionska aura ostaje da svetli – a Rud biva ono što je i do sada – džentlmen u porazu sa još nekom lekcijom koju mora naknadno da položi.
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
