SRPSKO VEČE NA AUSTRALIJAN OPENU! Stručna analiza: Šta očekivati od Novaka i Olge u duelima sa Mahačom i Pegulom

Specijalni izveštač Kurira iz Melburna: Vuk Brajović

Po sopstvenim rečima – do početka saradnje sa Troickim kao glavnim trenerom Miša „nije dovoljno verovao da može da održi ovakav nivo igre“ – a sada se čini da bi osvojio još 3 seta protiv Hurkača da je trebalo. Ova „srpska Dejvis Kup“ osovina od Australije funkcioniše zaista veoma ohrabrujuće (iz ustiju obojice), stvari se ne guraju „ispod peškira“ već na licu mesta rešavaju – i to da sa Mišom „nema zezanja“ polako dolazi u vidokrug i tima Janika Sinera, njegovog potencijalnog protivnika u 4. kolu.

Do tada ćemo se baviti narednom preprekom – koja će možda biti aktuelna i početkom februara u Grand Areni Kopenhagen – Holgerom Runeom, koji se svojski namučio i umorio kako bi iz turnira izbacio nekadašnjeg polufinalistu Matea Beretinija i zakazao treći duel u karijeri sa našim asom – prvi na jednom Slemu.

Ostale pobede vredne pažnje bile su 38-godišnjeg Gaela Monfisa nad Altmajerom u 3 seta, Marožana nad 17. nosiocem Tiafoom u pet, Sonega nad najmlađom velikom nadom Žoaom Fonsekom takođe u pet setova, Frica nad Garinom i Ribakine nad Amerikankom Jović sa samo 3 izgubljena gema, Švjontek nad Sramkovom i Kasatkine nad Vang uz samo dva – ali i teške pobede Janika Sinera protiv Australijanca Skulkejta za skoro 3 sata igre u četiri seta.

Upravo ovaj poslednji meč – kao i svi obrti u trosetnim mečevima Kijz sa Ruse, Navaro sa Vang, Kolins sa Ajavom i Kudermetovom sa Bolter i pobedi Marožana – potvrđuju da danas hrabrost nije „slepa“ već uigrana i potkovana znanjem i prenesenim iskustvom – što još bolje objašnjava izuzetno teške mečeve koje su do sada imali Đoković, Medvedev, eliminisani Cicipas, Rubljov, Rud i - eto danas - prvi igrač sveta.

Time se može zaključiti da je nivo teniskog znanja i fizičkih vrlina kod većine učesnika Grend Slemova na uporedivom nivou, i ako vaše iskustvo i samopouzdanje ne budu spremni da izdrže nalete hrabrosti i inspiracije do duboko u trećem setu – vi ćete vrlo verovatno izgubiti od igrača koji su sada i van prvih 100 na svetu.

Zbog toga i imamo situacije gde su dva predvodnika tih generacija Siner i Alkaraz za relativno kratko vreme postali i lideri na ATP rang listi; Siner u istoj godini osvaja svoj prvi i drugi Slem, a Alkaraz u Melburnu ima mogućnost da postane prvi osvajač Karijernog slema u istoriji. I da budemo sasvim jasni – i Siner i Alkaraz već imaju svoje poklonike među (naj)mlađim teniserima kao što su ih imali i članovi „velike trojke“, ali će priča njihovog legata u odnosu na vrhunac aktuelnosti i žiže javnosti morati malo sporije da se piše, jer će im „polje konkurencije“ stalno pulsirati sa novim izazivačima tipa Fonseke, Menšika i ostalih.

U tom smislu – pozabavimo se mečem od najviše važnosti za nas, susretom trećeg kola i njihovim trećim u karijeri: Đoković – Mahač.

„On igra u životnoj formi“, preneo nam je Novak Đoković, i dobro je osetio kombinaciju agilnosti, brzine i snage istrajnog ali i preduzimljivog Čeha, koji sa Lehečkom i Menšikom polako ali sigurno pravi „češki trougao“ nestajanja iz žreba nepripremljenih protivnika.

Tomaš je u predhodnom kolu izbacio fenomenalnog Rajlija Opelku (eliminisao Novaka iz Brizbejna) i to sa dva od tri osvojena seta u taj-brejku protiv „serverske mašine“ iz SAD. Na servisu su Mahaču podaci (uspešnost prvog i drugog, procenat konverzije) tek neki procenat ispod Opelkinih, a na riternu ima čak 10 poena više koji su igrani na servis Opelke nego li obrnuto. Logično – ako znamo da je Opelka ostvario mnogo veći broj poena iz vinera (83 – 35) ali se „prosuo“ na neiznuđenim greškama (89 – 30) onda se vidi koliko pronicljiv je Mahač matematičar, i spreman da izdrži jednu statističku inferiornost (servis) kako bi iz drugih aspekata igre nadoknadio i parirao – što protiv velikih servera uvek prvenstveno biva „reaktivno“ i stavlja dodatni pritisak na igrače da traže dodatna rešenja kako bi osvajali poene na protivnikov – ali i svoj teže osvojiv servis.

U psihološkom smislu zanimljivo je još jednom pogledati rezutate iz Ženeve 2024 (6:4 0:6 6:1 za Čeha) i Dubaija 2023 (6:3 3:6 7:6 za Srbina), gde se vidi da obojica imaju strateške rezervoare mentalne stabilnosti i potencijala za povratak u meč, i da je to deo trenda u seriji nastupa iz tog dela sezone. Novakova 2023. bila je istorijska, Mahačeva 2024. izuzetno dobra, a obojica igrača su u mečevima koje su gubili imali neki nedostatak koji „štrči“ iz paterna stabilnog igrača – Novak i incident sa kanisterom koji mu je pao na glavu u Rimu, Mahač sa nedovoljnom afirmisanošću i povredom u trenutku kada se meč odigravao. I pored spomenutih, imali su dovoljno snage, volje i znanja da odgovore na prvi izgubljeni set i zakomplikuju ostatak meča.

Zbog toga bi bilo čudno da bilo ko od njih dvojice u naredni meč uđe ili sa prevelikim respektom, ili bojaznošću – jer to nikada nije bio slučaj do sada. Podsećanja radi – Mahač je trenutno 25. na ATP rang listi, što je njegov najbolji plasman u karijeri, Novak sedmi – što je svakako niže nego što je u proseku bivao od početka 2010-ih do danas.

Slične rezultate su ostvarili od početka sezone, ali protiv veoma različitih protivnika. Mahač je pobedio Hurkača, Kobolija, Nagala i Opelku (tesno izgubivši od Frica i Ruda), a Novak Hidžikatu, Monfisa, Basavaredija i Fariju, a izgubio od Opelke. Na terenu u Melburnu su do sada proveli sličan period – Mahač 5:30, Novak 5:59 – što je dosta dugačko za prva dva kola Slema kada su tako dobri igrači u pitanju.

Novak dosta sporije ulazi u dobru seriju igre nego što je to pre bio slučaj, servis ume da „nestane“ stanoviti period (a sa njim i set i brejk), a ritern je prosečno 30-tak posto manje učinkovit nego što je bio te izvrsne 2023. u Torinu i Njujorku, na primer. Ovo je bila neka „verzija zagrevajućeg Novaka“ koja se dosta mučila i sa strateškom postavkom na terenu, konverzijom prilika, agresivnijom i efikasnijom igrom i gubljenjem većeg broja dužih razmena od igrača bez bilo kakvog Grend Slem iskustva.

Naravno da je rano za takve zaključke – ali je Novakova odmerenost u razvoju igre (ili pasivnost, ako baš želite) nešto što je više krasilo njegovog trenera Marija u igri koja je bila dominantno bazirana sa osnovne linije, dok se Novak od njega rezultatski i kvalitativno izdigao od njega time što je postajao mnogo agresivniji, efikasniji na oba servisa, brži i oštriji na riternu.

Nije Endi tako brzo stigao da „pokvari“ Novaka, niti bi to mogao – ali on i dalje ispituje iz nove trenerske perspektive svog nekadašnjeg rivala iz detinjstva nadalje – i možda malo kasni u nalaženju izraza da potencira agresivnost (i pripremljenost za tu vrstu igre) u sred turnira koji bi mogao u mnogo čemu da značajno utiče na ostatak jedne od poslednjih Novakovih sezona u karijeri. Gledali smo ih ovih dana pomno na treninzima, pa nam preostaje da se nadamo da će se agregatno ostvareni rad napokon manifestovati u nivou igre dostojne Novakovih očekivanja upravo protiv Mahača i nadalje.

Šta će biti bitno da se ova prepreka preskoči? Preciznost, snaga i potrebne varijacije na oba servisa – kao i snažan, dubok i potiskujući ritern (sa mnogo manje grešaka nego do sada) kojim se Mahač izbacuje iz zone komfora i sprečava da uđe u teren i nametne svoj ritam igre. Bolje i brže kretanje u svim pravcima radi postavljanja na lopticu za udarce koji otvaraju više opcija od do sada viđenih. Strateški bolje osmišljeno i izvedeno plasiranje udaraca sa ciljem što ranijeg osvajanja poena – a ne samo „gađanja“ udarca koji je percipiran kao slabiji do očekivane protivnikove greške (koja sve češće izostaje).

Pametno planiran i izveden ulazak u teren i osvajanje poena na mreži (u vreme Ivaniševića – veoma efikasno oružje), kao i „miksovanje“ udaraca (kratke dijagonale, dropovi, voleji) koje protivnika teraju da pogađa i podvede se pod vašu igru. Konverzija prilika u razmenama i – naročito – brejk-lopti kako bi se pravila rezultatska razlika i dizalo svoje samopouzdanje, a protivnikovo – srozavalo. Fizička pripremljenost da se izdrže naleti mlađeg i bržeg protivnika, kontra-igra iz defanzive i preuzimanje inicijative kroz razmene, ali i vrlo važno – održavanje najvišeg nivao prvog i drugog servisa, koji umeju da stradaju posle dužih razmena ako fizička pripremljenost nije dovoljno dobra.

Novak je dobio svoj omiljeni termin na Lejveru – 19 časova po ovdašnjem vremenu (9 ujutru po našem) i to bi do prošle godine bio spektakl u najavi za njegove ljubitelje, bez sumnje u njegov ishod. Danas je to velika prilika za protivnike da zasijaju, nametnu se, pokažu publici i celom svetu da ima razloga da se navija za njih – i krenu da se hrane kvantumima energije te podrške koja ih čini sve opasnijim. Bilo bi dobro kada bi se mehanizmi prevencije i dominacije što pre uključili kod (spremnog da ih iskoristi) Novaka, kako bi se izbegli dramatični završeci setova i rezultatski zaostatak – koji biva sve teže nadoknadiv (kao protiv Opelke u Brizbejnu). Iz svega viđenog, Novak to i dalje može – ali je važno da to izvede u kontinuitetu i kompaktnom vremenskom periodu, jer će u suprotnom u tu pobedničku zonu u nekom trenutku uleteti Mahač i razmahati se.

Drugi deo „srpske večeri“ na Leveru će se odigrati posle meča Đoković – Mahač, i bilo bi sjajno kada bi pobedničke emocije mogle da se transferišu sa njega na susret Olge Danilović i Džesike Pegule.

Amerikanka je postala jedna od najstabilnijih igračica na turneji, učestvovala je u samim završnicama pregršt najvažnijih turnira sezone, ima svoj prepoznatljiv i beskompromisan stil igre koji se oslanja na visokom kvalitetu udaraca i ume efikasno i snažno da dođe do željenih pozicija koje donose odgovarajući rezultat na kraju seta. Pegula je od početka ove sezone u Adelejdu i Melburnu ostvarila jedno finale i 5 pobeda uz 1 poraz, a Olga 2 pobede i eliminaciju u prvom kolu Hobarta od žrtve njene naredne protivnice, Maje Džoint.

Ipak, neke stvari ohrabruju – Pegula je provela 2 sata i 10 minuta na terenu do sada, a Olga 2 sata i 42 minuta, uz 33 odigrana gema Amerikanke i samo dva više naše igračice. Do poslednje pobede Džesiki je bilo potrebno 1 sat i 11 minuta, a Olgi 1 sat i 5 minuta – što znači da je Olgina igra napredovala u svakom smislu, a naročito u brzini i efikasnosti udaraca i izvođenja plana igre.

Ako Olga bude percipirala svoju daleko uspešniju protivnicu van konteksta njenih uspeha već kao teniserku koja bi trebala da se ozbiljno pomuči da bi zaradila nešto što bi iz toga dobila, vodila računa o svojim alatkama i oružjima i kako da se što bolje postavi da bi ih optimalno izvela, da joj glava ne bude nigde drugde nego fokusirana na svaku narednu lopticu – Olga može da dođe do najveće pobede u karijeri posle one nad Kolins na Rolan Garosu prošle godine. I da se desi da se malo sporije uđe u prvi set i meč – treba verovati u povratak i igrati dok se ne pojave prve pukotine u Pegulinoj igri. U tom (rezervnom) scenariju sve ono što je dobro takođe postaje moguće, pa će ovaj meč biti zapravo prvi test tog novog nivoa samopouzdanja o kome Olga priča proteklih dana u Melburnu.

I da – pre nego što izaberete koji od bez sumnje sjajnih mečeva u najavi biste želeli da gledate sutra (Zverev – Firnli, Alkaraz – Borhes, Sabalenka – Tauson, Gof – Fernandez, Amber – Fis, Šnajder – Vekić, Osaka – Benčić, Badosa – Kostjuk i Lehečka – Bonzi) – obnovite svoju spremnost da budete iznenađeni kada čujete da je kvalifikant Lerner Tin izbacio dvostrukog finalistu Danila Medvedeva sa 3:2 u setovima (vodio 2:0, Medvedev stigao, pa izgubio peti sa 10:7 u super-taj brejku) posle 4 sata i 49 minuta igre. Rezultat po setovima 6:3 7:6 6:7, 1:6, 7:6 dovoljno govori o tome šta su tinejdžeri danas u stanju da odigraju, istrpe i prežive da bi na kraju trijumfovali nad takvom igračinom kao što je Danil Medvedev. Više ništa nije predvidivo, sigurno – a i ako tako izgleda, verovatno tako neće biti još dugo.

Dobrodošli na šesti dan Australijan Opena 2025, turnira najšireg spektra emocija u dugom nizu godina!