KOMENTAR NA ŽREB U MONTE KARLU: Dominira potpuno neizvesnost - evo šta to "pali lampice" kod nekoliko tenisera
Potpuna neizvesnost dominira prvim utiscima tek završenog žreba, što je često slučaj kada je prvi veliki turnir po povratku u Evropu i tranzicija sa betonske podloge „sunčanog dubla“ Kalifornije i Floride na nepredvidivu mediteransku šljaku u pitanju. Nije ni čudo što je najtrofejniji – i samim time najuniverzalniji teniser svih vremena Novak Đoković podizao trofej u Kneževini samo dva puta (2013. i one neverovatne 2015.) – jer prvi zadatak koji svaki učesnik na jednom od najvarljivijih turnira turneje ima je da ne porazi samog sebe.
Prilagođavanje sa „harda“ na najsporiju podlogu nije jedini od osnovnih izazova takmičara, već i promenljivi vremenski uslovi koji buvalno postaju „treći igrač“ nivelisanih terena u Monte Karlo zalivu. Smenjivanje hladnoće, kiše, vlažnost, sparine, oblačnosti i jarkog sunca je karakteristično za Sredozemlje proteklih godina početkom aprila – i to značajno utiče na brzinu i stanje terena, kvalitete loptice pri servisu i razmenama i njen let i odbijanje o žičanu podlogu reketa. Ko se ne nalazi u dobroj fizičkoj formi nema šta da traži na (takvom) Monte Karlo Mastersu, jer bukvalno mora da bude fizička i mentalna zver kako bi se pripremio i prilagodio na sve moguće promene koje ga očekuju od seta do seta, iz kola u kolo – bez obzira na treninge i ranije nastupe na šljaci u Južnoj ili Severnoj Americi. Takođe – uopšte nije važno da li je neki igrač na prethodnim turnirima ili u prethodnoj sezoni imao zapažene uspehe na šljaci – jer ovde „gospodari“ poseban osećaj za varirajući tempo turnirskih zbivanja, lična posvećenost uspehu i sportski ponos i aura koji u ovom modenskom mestu sa tribina bivaju amplificirani na terenu.
Prvi pogled na gornji deo žreba u kome se nalazi Novak Đoković nam „pali lampice“ kod nekoliko imena. Prvi nosilac Saša Zverev je osvojio Rim i igrao finale Rolan Garosa prošle godine, ali ga je ovde u osmini finala izbacio trostruki osvajač Cicipas za potvrdu da je ovo jedan od njegovih najmanje omiljenih Mastersa (ni jedno finale). Prilika da igra protiv osvajača Marakeša iz 2024. Beretinija pred „domaćom publikom“ u drugom kolu bi već mogla da bude fatalna po njegove ambicije, kao i eventualni susret protiv jednog od tri sjajna i trofejna asa Lehečke, Korde ili Musetija. Lorenco je „druga lampica“ – pobedio Novaka prvi put u polufinalu u Monte Karlu 2023, namučio ga do zore na Rolan Garosu i u polufinalu Olimpijskih igara na Šatrijeu 2024. – ali je pitanje da li će ugledati još jedno polufinale na njemu omiljenom „Ranijeu“ i ove godine. Razlog za to je – naravno – činjenica da ga u četvrtfinalu čekaju ili trostruki šampion Cicipas (pokazuje znake oporavka od igračke i psihološke krize, poseduje „poseban odnos“ sa za njega domicilnim Monte Karlom, terenima i publikom) ili osvajač Marseja i jedan od najperspektivnijih igrača turneje Mpeči Perikar. U poziciji da ovde iznenade su deseti nosilac Rune (pre svega – samog sebe, ako bude dobro trenirao i igrao u bržim uslovima) i izraziti šljakaš Nunjo Boržeš iz Portugala – koji je skidao razne „skalpove“ u ranijim fazama turnira protekle sezone. Kako nas ovde očekuju dva kvalifikanta – mesta za koje se bore i naši Međedović, Đere i finalista iz 2019. Lajović – možda bi uloga igrača koji će odigrati dva meča kroz kvalifikacije mogla da donese više od jednog iznenađenja i zakomplikuje život favoritima i ovde i drugde u žrebu.
Kako je Fric odustao, Novak Đoković put svoje stote titule u Monte Karlu kreće sa pozicije trećeg nosioca ka nostalgičnom klasiku protiv velikog druga i rivala Stena Vavrinke (trećeg igrača u istoriji tenisa koji je sa 40 godina ostvario pobedu na ATP turneji pre neki dan u Bukureštu) ili gorkom sećanju u meču protiv Tabila – koji ga je pobedio u odurnom meču posle incidenta sa termosom u Rimu prošle godine. Iako obojica protivnika imaju posebne motive baš protiv našeg asa, Novak sa „glavom iz Majamija“ ne bi trebao da se brine za plasman u treće kolo. Kako je ipak jedan Masters u pitanju – već u trećem kolu stvari postaju žešće – a u njemu će ga čekati uvek uporni i neugodni Štruf, u Monte Karlu poslovično inspirisani Dimitrov ili finalista Rima iz ’24 Čileanac Đari. Iako sa Đarijem nikada nije igrao, protiv Bugarina i Nemca Nole ima 20 pobeda i 1 poraz – pa bi dobar uzlet iz meča drugog kola ovde mogao da pruži dodatnu sigurnost i podstakne takmičarski tonus na pravi način do željenog rezultata. Uz dužno poštovanje za vrhunske kvalitete potencijalnih renomiranih suparnika u četvrtfinalu (od kojih je gubio polufinala i finala) – Medvedeva, Hačanova, Milera, Mahača i ovdašnjeg prošlogodišnjeg protivinka De Minora – do tada više nego konsolidovani Novak bi teško bio bilo šta drugo osim favorita, u slučaju da se ne bude igralo u vlažnim uslovima. I ako bismo išli toliko daleko da projektujemo naše želje na izbor protivnika u polufinalu – za Novaka, teniski svet i temperamentnu publiku na tribinama bi bilo najlepše da to bude braneći šampion Cicipas, jer bi pobeda protiv trostrukog osvajača ovog turnira bila sjajan podstrek ne samo pred finale u nedelju – već i po ostatak jedne od poslednjih sezona na šljaci najboljeg svih vremena.
Miši Kecmanoviću neće biti lako u delu žreba koji pulsira od talenta i povratničkog entuzijazma. Tu je, pre svih, protivnik u prvom kolu 14. nosilac Tijafo, osvajači Indijan Velsa i Toronta Drejper i Popirin, Novakov „dželat“ sa ovog turnira iz prvog kola ’22 Fokina, od publike obožavani brzopotezni Amber, snažni Nakašima, odlični šljakaš Ečeveri, nekadašnji top 10 as i osvajač Beograda Šapovalov, najperspektivniji amerikanac Šelton i četvrti nosilac turnira Kasper Rud – koji je do svog jedinog finala u Kneževini došao upravo kroz jedinu pobedu nad Novakom Đokovićem u 6 odigranih mečeva. Ono što je karakteristično za ovu grupu igrača je da u poslednje vreme radikalno osciliraju u rezultatima (a nešto manje u igri) pa će biti zanimljivo videti kod koga će lični i takmičarski motivi biti najjači da se nađu u četvrtfinalu. Miša bi mogao ovde do drugog kola jer Tijafo na šljaci nije nikakav „bauk“, u nadi da bi „prokletstvo drugog kola“ moglo da bude prevaziđeno snažnim nastupom protiv sledećeg protivnika.
Poslednji segment (donjeg dela) žreba nam predstavlja tri veterana – opraštajućeg Gaskea, možda i osvajača iz 2019. Fonjinija i „ponovo mladog“ Monfisa – od kojih jedino on ima šansu da se domogne drugog kola. Po kvalitetu i nivou uzbudljivosti ova četvrtina je „mrtva trka“ sa onom oko Zvereva – jer su u njoj drugi nosilac Alkaraz, sedmi Rubljov (sa legendarnim Safinom po prvi put zvanično u „boksu“), izvrsni „domaćini“ i šljakaši Koboli, Fis, Arnaldi i Argentinac Serundolo, šesnaesti nosilac Ože-Alijasim i uvek borbeni Grikspur – uz očekivani „začin“ barem jednog od tri kvalifikanta koji bi mogao da „zaprži“ stanje u ovom kvadratu. Najveće motive za uspeh i raskid sa ne tako slavnom nedavnom prošlošću svakako imaju Karlos Alkaraz i Andrej Rubljov – čiji eventualni susret u četvrtfinalu bi jedino mogao da se poredi sa još jednim „sudarom“ Zvereva i Cicipasa u toj fazi turnira. Lečenje od nestabilnosti najboljeg šljakaša uz Đokovića, Cicipasa, Ruda i Zvereva iz top 10 selekcije ATP rang liste u „varijabilnom Monte Karlu“ možda neće dati neke konkretnije rezultate, ali će sav trudi i svaki dobri pokušaj predstavljati podstrek za još bolji novi korak u tom smeru, pa bi prošlogodišnji osvajač Rolan Garosa i olimpijskog srebra u takvom raspoloženju mogao da se nađe i u (polu)finalu.
Od ostalih članova srpskog kontigenta koji će nastupati iz kvalifikacija možemo očekivati apsolutno sve – ali bi i plasman u glavni žreb bio pozitivan znak za dalje nastupanje kroz deo sezone na evropskoj šljaci. Pored ikoničnog finala iz 2019. (izgubio od Fonjinija) Lajović je ovde igrao lep tenis, Đere je gubio u pravim trilerima posle odlične igre i nedostatka sreće – dok bi Međedovićeva „lutajuća zvezda“ na podlozi koja mu je primarna ali bez onih pravih uspeha za značajniju afirmaciju mogla da zasija ako bi snažni novopazarac ušao u ritam koji ga je posle finala u Marseju nosio do već legendarne pobede „na jednoj nozi“ protiv trostrukog šampiona Monte Karla Cicipasa. Videti barem dvojicu od trojice njih u glavnom žrebu bi nam dalo osećanje za ponos, jer bi Srbija bila jedna od najuspešnijih nacija po broju igrača na prvom šljakastom Mastersu sezone.
Ako neko od vas planira da se uputi ka Monte Karlo Kantri klubu ovih dana, neka ne zaboravi da ponese pravu zimsku jaknu uz svu ostalu „trendi“ garderobu za jedan od najatraktivnijih turnira sezone – i bude spreman da vatreno navija za svoje miljenike, jer su tribine Monte Karla prava scena za dokazivanje strasti i posvećenosti tenisu u kojoj Italijani i Francuzi, a onda i svi ostali – igraju svoj paralelni turnir i takmiče se u decibelima glasnosti navijanja. Neizvesnost i zabava su zagarantovani – slavi se povratak tenisa u Evropu!
(Vuk Brajović)
