ANALIZA FINALA MONTE KARLA: Museti je krenuo hrabro, ali onda je Alkaraz zaigrao kako zna...
Krenuo je hrabro, ali drugi omiljeni teniski heroj Italije Lorenco Museti nije mogao više.
Ponadali su se „Azuri“ da će se danas u Monte Karlu ponoviti Hamburg, prvi meč odigran protiv Karlosa Alkaraza na ATP turneji i na šljaci u kome je „Lore“ uzeo prvi i završni set – ali je za razliku od finala na severu Nemačke od pre 3 godine sebe previše namučio prethodnih dana da bi njegovo telo izdržalo i ovaj napor. U pet mečeva ovde je Italijan zaostajao za uvodni set, da bi se kroz teško „rovarenje“ po terenu volšebno vraćao u rezultatski egal i dramatično preokretao ishod meča – ponajviše u prvom (Bu) i poslednjem (De Minor) iz kojih je izašao kao pobednik.
Onaj Alkaraz koga smo imali prilike da gledamo na početku velikog finala je verzija za koju bi ljubitelji tenisa u Srbiji želeli da se ponovi na svakom turniru gde će u žrebu i aktivnoj konkurenciji biti Novak Đoković. Napet i u serijama grešaka, bez servisa, fokusa i osećaja za teren i lopticu - od sutra ponovo drugi igrač sveta je više bio u sivim oblacima koji su se i danas nadvili nad ovim delom Mediterana nego na stadionu Princ Ranije Treći, pokazavši da su „bubice“ koje se vidno motaju po glavi ovom izuzetnom 21-godišnem sportskom asu u proteklom periodu i dalje aktuelan problem. Srećom, posle gubitka prvog seta sa 6:3 Alkaraz je povećao „radnu temperaturu“, kroz veliki trud uspeo da pronađe servis, potisne Musetija, krene da ga zamara u dužim razmenama i povećava stepen njegove nesigurnosti – što rezultira u ubedljivo osvojenom drugom setu sa 6:1.
Nažalost, da situacija neumitno ide ka tome da Španac po šesti put podigne trofej turnira ATP Serije 1000 potvrđeno je kroz ograničeno Musetijevo kretanje na samom početku završnog seta, a zatim i pozivom fizioterapeutu da ga koliko-toliko „opravi“ da bi barem stojeći mogao da primi utešni srebrni oval na veličanstvenoj ceremoniji dodele trofeja. Džentlmenski je Museti „odstojao“ na terenu, ne želeći da predajom upropasti ovaj spektakl – ali je konačnih 6:0 bila rezultatska potvrda takvog stanja – propraćena tugom i tišinom sa dominantno italijanskih tribina. Na kraju krajeva – realno je reći da su obojica mladih asova koji se poznaju još „iz petlića“ nagrađeni za njihov trud u Monte Karlu, gde je Museti zaista više puta bio pred ponorom ranije eliminacije - a Alkaraz pobedničkim peharom presekao dugačak niz razočaravajućih nastupa kako bi sa mnogo više optimizma ušao u preostale ključne turnire ovog dela sezone.
Da, šljaka je retko kada poslednjih godina bila ovako neizvesna – pogotovo ako sagledavamo parametre koji bi mogli da utiču na ono što ćemo gledati krajem juna na jedinom Grend Slemu na ovoj podlozi.
„Ponosan sam na sve što sam uradio na ovom turniru, koji mi je – pored najboljeg ranga u karijeri (11) pružio veliko samopouzdanje i put ka novim uspesima. Krivo mi je što nisam mogao više usled povrede, ali sam srećan da sam uspeo da odigram na tako visokom nivou prvi set bez obzira na bolove u raznim delovima tela sa kojima sam se probudio jutros. Naravno da ovo nije bio način na koji treba završiti ovakav turnir, ali je ovo bila cena dugačkih mečeva do finala (11 časova na terenu) koje sam odigrao. Imao sam jasnu sliku u glavi šta sam trebao da igram danas – pogotovo što na ovoj podlozi mogu da ostvarim najviše iz mog igračkog repertoara - ali se više nije moglo. Posle ovog uspeha – ciljevi su mi jasni, a jedan od prvih je ulazak u Top 10, što ću nastaviti da „lovim“ već od Mastersa u Madridu – uz što skoriju priliku za revanš za današnji poraz“, prenosi nam Museti, uz čestitke Alkarazu na velikom trijumfu.
„Ne osećam da sam ovaj uspeh ostvario u inat glasinama iz prethodnih meseci, jer ljudi će uvek imati nešto da kažu, da očekuju od vas. Shvatio sam da uopšte ne moram da obraćam pažnju na to šta drugi govore i da je jedino bitno da se usredsedim na sebe i stvari koje su istinski važne. Srećan sam da sam to uspeo da uradim. Očekivao sam da će danas ključ uspeha biti u tome ko će bolje uspeti da se izbori sa pritiskom, jer je za obojicu meč bio izuzetno važan. Museti ga je u tom smislu otvorio odlično, mnogo bolje od mene – a ja sam taktički omašio u nastojanju da probam da osvajam poene na njegove najbolje udarce. Pri kraju prvog sam uspeo da uđem u duže razmene, smanjim greške i uđem u dobar ritam. Dobar početak drugog seta mi je omogućio da se potpuno vratim u meč, a onda se on – sredinom tog seta – povredio, što je za njega i njegov tim sigurno bilo razočaravajuće. Siguran sam da će Lorenco Museti ponovo igrati u završnicama ovakvih turnira, da će se njegov naporan svakodnevni rad isplatiti – i da će ga njegovi kvaliteti ustaliti među Top 10 igrača na svetu“, kaže Alkaraz povodom meča.
„Bilo mi je strašno važno da primenim ono što mi je trener Samjuel govorio cele nedelje – da verujem u sebe, da budem hrabar, da budem pozitivan kada se suočavam sa izazovima – a prvi turnir na šljaci sezone je jedan od najvećih u tenisu. To je ovu nedelju učinilo sjajnom“, dodaje Alkaraz.
Upitan da prokomentariše paralelu sa tim što je Nadal svoj prvi turnir na šljaci osvojio upravo ovde pre 20 godina – Alkaraz odgovara uz osmeh: „Pre nekoliko dana sam pričao sa timom o neverovatnim uspesima Rafe, koji je ovaj turnir osvajao 11 puta a Rolan Garos 14 puta. To je za mene jedan od najvećih uspeha u sportu, teško dostižan. Ja sam osvojio za sada ovaj jedan u Monte Karlu, imam još nekih 10-15 godina tenisa ako me zdravlje i sreća posluže, pa bi bilo lepo da dođem u priliku da ga opet osvojim. Za sada je to dosta, i uživaću u ovom uspehu“, odgovara on.
Alkaraz se ovim trijumfom vraća na mesto broj 2 na svetu, pa je velika mogućnost da će na Rolan Garosu on i Siner predvoditi žreb. Šta misli o komentarima da bi za tenis bilo dobro da njih dvojica na kraju završe u finalu jednog Grend Slema?
„Možda se ponavljam, ali sam proteklih meseci naučio da bi trebalo da mi bude stalo samo za ono što se dešava na terenu. Shvatio sam da je najvažnije da uživam na terenu, a ne da previše mislim o tenisu i stvarima koje ga okružuju. Iskreno, ne mislim više o tome gde sam rangiran, već šta treba da uradim da bih igrao tenis još bolje i bio srećan. Dobijao, gubio – najvažnije je da činim ono što će me radovati, pa – eto – da vidimo šta će se dešavati narednog meseca pre Rolan Garosa. Siguran sam da bi publika želela da nas gleda u finalu, ali – dobro – da vidimo...“ zaključuje ovaj sjajni momak i sportista iz velike sportske nacije koja je tenisu dala toliko legendi u njegovoj istoriji.
