DA LI JE PRED NOVAKOM "NEMOGUĆA MISIJA", ILI IPAK MOŽE DO TITULE KOJA BI DEFINISALA ISTORIJU TENISA? Evo šta Đokovića čeka na Rolan Garosu!
Naravno, kada ovo kažemo – ne mislimo na današnje finale Ženeve protiv Huberta Hurkača – već na “master plan” da se na svom 21. nastupu na Rolan Garosu “ponovi” 2021., ali ovoga puta u 39. godini života?
I tada je Novak Đoković za mnoge učinio nemoguće – vezavši iz nedelje u nedelju nastup i osvajanje turnira koji je direktno prethodio jedinom Slemu na šljaci sa za njega drugim “Trofejem Musketara”, izvojevavši tada jedinstven uspeh osvajanja svakog “Mejdžora” barem dva puta. U pitanju je bio takođe jedinstveni turnir – “Beograd 2” – koji se te izrešetane sezone jedini put održao, a kome je prethodio bolan poraz u polufinalu nekoliko nedelja ranije na istim terenima od igrača koga ove godine nećemo gledati na Rolan Garosu i kasnijeg osvajača Matea Beretinija. Ono što je dodalo vrednost tom “nemogućem” iz 2021. je i činjenica da je Novak u hladnom i vlažnom noćnom polufinalu pobedio tada i dalje skoro neprikosnovenog Rafaela Nadala, a onda u finalu protiv Cicipasa drugi put u 3 poslednja meča (Museti, četvrtfinale) preokrenuo rezultatski deficit od 0:2 i osvojio za njega verovatno ključni Slem u kampanji sustizanja i preticanja Federera i Nadala na listi najboljih svih vremena po broju osvojenih najvažnijih turnira teniske sezone.
“A sada, idemo po titulu”, objavio je entuzijastičnoj publici u rodnom gradu Đoković – i uistinu ostvario to što je prorekao.
Šta su paralele koje bi trebalo povući između 2021. i ove godine?
Prvo I pre svega, nivo protivnika koji je stajao između Novaka i trofeja na Beogradu 2 i aktuelnog turnira u Ženevi je neuporediv. U našoj predstonici je u finalu pobedio već umornog 255. igrača sveta i kvalifikanta Aleksa Molčana – a u Ženevi ga na kraju niza sasvim renomiranih protivnika Fučoviča, Arnaldija, Norija čeka šesti nosilac Hubert Hurkač. Prijatni svetski broj 31. je u svakom od 7 dosadašnjih mečeva sa Novakom (3 puta na šljaci) bio “redovna mušterija” najboljeg svih vremena, ali se tu nikako ne sme zaboraviti kakve muke je umeo da pričinjava Đokoviću na travi Vimbldona 2019. I 2023. i “hardu” Torina i Dubaija.
Ne bi trebalo očekivati da će iz bilo kog razloga danas od 15 časova u napokon sunčanoj Ženevi Hubi “jeftino” prodati svoju kožu i barem malo povratiti samopouzdanje posle perioda prožetog povredama i lošim rezultatima za do nedavno Top 10 asa iz Poljske, u tome računajući najviše na svoj gromoviti servis i forhend. Pred Novakom je svakako najteži meč – ne samo ovog turnira već i cele sezone na šljaci, odnosno posle Melburna – pa se ovde stvari nikako ne smeju uzimati “zdravo za gotovo”, pogotovo posle pada u nivou igre i izgubljenog drugog seta posle propuštene meč lopte protiv takođe nekadašnjeg Top 10 protivnika iz Britanije.
Iako imamo skoro sve uobičajene razloge na raspolaganju da verujemo da je “kucnuo čas” da Novak danas u “gradu satova” osvoji toliko dugo željenu 100. ATP titulu i time se pridruži Federeru i Konorsu u elitnom društvu igrača koji su osvojili trocifreni broj trofeja na turneji, ni razočaravajući poraz protiv Hurkača ne bi trebali posmatrati kao tragediju u pogledu njegovog glavnog i više puta ponavljanog ultimativnog cilja ovog dela sezone – Rolan Garosa.
Po sistemu “bio tu, učinio to” Novak je doneo odluku da iskoristi Ženevu u celosti da u maniru viđenom 2021. optimalno podigne formu pred nastupe na Šatrijeu i Lenglenu (a da se pritom što više poštedi izazova duge i najnapornije sezone na najsporijoj podlozi) i iskoristi zalet iz 4 uzastopno odigrana meča kako bi u režimu nastupa na Grend Slemu (dan igre, dan pauze – do četvrtfinala) ušao komforno u takmičarski ritam, sa poverenjem u svoje udarce i samopouzdanjem u svoje mogućnosti – ali i pozitivnu hemiju sa svojim stručnim timom – sastavljenim (kao i te 2021.) od svojih dugogodišnjih i testiranih saboraca i prijatelja.
Ipak, duga je teniska sezona, a kada se uzme u obzir sve što je Novak prošao od te ključne 2021. do danas – nema poznavaoca tenisa koji se ne bi naježio na podsećanje Australije 2022., Dejvis Kupa te izuzetne 2023. – a onda svih muka i iskušenja od januara 2024. do danas, uz ono što najviše hrabri u postavci cele ove neverovatne priče u nastajanju: osvajanju olimpijskog zlata upravo na pariskoj šljaci, pred pariskom publikom, samo nekoliko nedelja posle operacije meniskusa i čudesnog plasmana u finale Vimbldona protiv istog protivnika koji ga je na Centralnom terenu Ol Ingland Kluba dva puta uzastopce pobedio u završnici turnira. Teško je danas na bilo kom teniskom meridijanu naći nekog ko neće ponoviti ove reči – ako je to Novak uradio prošle godine, onda i ove može da osvoji Rolan Garos.
Iako je u “eri Nadala” osvajanje ovog turnira predstavljao jedan od najvećih izazova u istoriji tenisa (što je Novak učinio 3 puta), vreme novog “duopola” u nastajanju je na neki način dupliranje izazova najvišeg ranga, pogotovo sa ovakvim žrebom. Naravno, dugo traje Slem, svakakva iznenađenja su moguća, “otvaranje žreba” povlačenjem ili porazima favorita su umela da pogoduju Đokoviću i pre – ali scenario u kome ga od četvrtog kola čeka niz Medvedev – Zverev – Siner – Alkaraz bi za svakog drugog osim branećeg šampiona, aktuelnog broja 1 i donekle prošlogodišnjeg finalistu bio preveliki za razmatrati. Ono što je u ovom rasporedu pozitivno je momenat kada bi “na megdan” Novaku izlazili spomenuti: Medvedev je (iako nešto bolji od osvajanja Rima) sa šljakom u odnosu naizmenične ljubavi i mržnje (i mogao bi realno da ispadne i ranije), Zverev je “proćerdao” dosadašnji tok ove sezone u pogledu sasvim realnih mogućnosti da se napokon domogne prvog mesta na ATP rang listi i bio veoma loš na šljaci (uz težak meč protiv Serundola u osmini finala), Siner je “povratnik” na ATP turneju posle 3 meseca suspenzije koji je u njegovom Rimu u prvom setu protiv Pola i drugom protiv Alkaraza prikazao svu svoj ranjivost i sužen dijapazon rešenja na ovoj podlozi – a u poslednjih 5 velikih mečeva sa Alkarazom (odnosno 4 u kojima je bio zdrav) Novak je demonstrirao mentalnu superiornost nad Karlitosom – nešto čega je njegov tim veoma svestan i što ne zaboravlja u svojim molitvama da se takav meč u Parizu ne ponovi. U tom smislu, analitički i teoretski, najbolji svih vremena u Parizu ima šansu da – u svojoj najboljoj trenutnoj formi – osvoji i svoju (stotu i) dvadeset petu Grend Slem titulu i time ostane sam na vrhu istorije svetskog tenisa kod “gospode i dama”. Ako danas u Ženevi iz ovog plana realizuje tu stotu, to će svakako predstavljati i olakšanje i stimulans za sve što predstoji u Parizu od utorka nadalje.
Uz svo dužno poštovanje i opravdani entuzijazam – Novakova nova “nemoguća misija” će se odvijati u uslovima koje čak ni on do sada nije prošao. Novak je 2021. bio 4 godine mlađi, “gladan” trofeja i sustizanja Federera I Nadala kao karijernog cilja, nije imao toliko bolnih poraza, padova i izostanaka sa turneje kao u proteklu sezonu i po, oslanjao se na igrački kontinuitet i tada već kompaktan šampionski tim u “boksu”, bez zdravstvenih i kondicionih briga. Protivnici na “Beogradu 2” su bili neuporedivo lakši nego u Ženevi za toliko mlađeg Novaka, pa je i činjenica da je na najzahtevnijoj podlozi turneje odigrao tri vezane nedelje takmičarskog tenisa bila manje opterećujuća od aktuelne. I pored određenih povoljnosti u direktnim susretima sa navedenim protivnicima u pretpostavljenoj završnici Rolan Garosa – ove godine do “Trofeja Musketara” Novaka čeka 11 vezanih mečeva (uz verovatno samo 1 dan pauze “viška” – ovaj ponedeljak), a to je izuzetno zahtevan “plan rada” čak i za ubedljivo najiskusnijeg igrača turneje kao što je trenutno svetski broj 6. U tom smislu, mečeve prvog i drugog kola protiv borbenih i rastrčanih Mekdonalda i naročito domaćeg ljubimca Mutea ne bi smeli posmatrati kao “fet akompli”, već u njima tražiti važne sastojke odgovora – da li Novak zaista može do konačnog trijumfa u Parizu i titule koja bi definisala istoriju (ovog) sporta, trofeja koji mu je u ovom poznom delu karijere i sa aktuelnom konkurencijom možda i najpristupačniji od ostala tri?
Neka ova razmišljanja ostanu na ovom pitanju – naravno, sa dovoljno razloga za optimizam – a da u međuvremenu budemo svim srcem uz Noleta u današnjem finalu Ženeve!
Kurir sport / Vuk Brajović
