DETALJNA ANALIZA PRED POČETAK US OPENA: Evo kako izgleda Novakov prolaz kroz "minsko polje" u Njujorku

Pokretanje Asocijacije teniskih profesionalaca, uvođenje jednakog nagradnog fonda za žene i muškarce, čuveni noćni mečevi – a ove godine i fantastični nagradni fond od 5 miliona dolara za osvajače turnira u singlu kod oba pola deo su tradicije izuzetnosti koje ovaj turnir nastoji da gaji decenijama unazad. Akcija na “Flašing Medousu” prosto pulsira od dinamike koja se prati iz svih uglova sveta – i to se veoma dobro zna i koristi, pa je u tom smislu legendarni “krokodil” odlučio da se od 21. avgusta za ovih nekoliko nedelja transformiše u “kozu” u čast (dvadeset)četvorostrukog osvajača Grend Slem trofeja na ikoničnom “Artur Ešu” Novaka Đokovića.

Bez prevelike pompe i sa normiranim očekivanjima u Njujork je te 2023. došao Novak Đoković – prethodno izgubivši petosetovni triler u finalu Ju Es Opena od Alkaraza – ali ga ohrabrujuće pobedivši u mukotrpnom finalu Sinsinatija. Dvadeset peta (bez Sinsinatija ili bilo kog drugog pripremnog turnira) za probirljivijeg 38-godišnjeg “GOAT-a” u jednoj meri podseća na upravo tu sezonu – bez pritiska očekivanja koji je najviše kumovao tome da već 2021. ne ponese tu titulu posle finala protiv Medvedeva. Spomenuta klima se polako vraća na onu standardnu – vrelu i vlažnu, što će u Novakovom pohodu predstavljati prvog velikog protivnika – iako Bokokotorski zaliv kao Novakov izbor za pripreme u dobroj meri simulira te uslove. Ono što se od tog sudbinskog januara u Melburnu 2024. uveliko priča u teniskim krugovima kada je perspektiva žreba turnira na kojima učestvuje ta nova “velika trojka” u smislu toliko željenog osvajanja rekordnog 25. Slema za Novaka – kako izbeći “nepobedivog” Sinera u polufinalu (a dobiti “pobedivog” Alkaraza – Pariz 2024, Melburn 2025.) – upravo se prekjuče ostvarilo: sedmi nosilac Đoković bi išao na Španca petog septembra – a sedmog na “numero una” u meču koji bi za našeg šampiona bio verovatno jedan od najizazovnijih u karijeri posle serije od sedam uzastopnih i ubedljivih poraza.

Ipak, daleko je i četvrtfinale Ju Es Opena ne samo za Novaka već i za svakog drugog tenisera koji kreće u ovu avanturu na terenima Bili Džin King Nacionalnog teniskog centra u Kvinsu – u sezoni koja je isprepletena raznolikostima kao skoro nikada do sada. Na tom putu, već u prvom kolu mu se isprečava Lerner Tien, jedan od najperspektivnijih teniskih “junoša” koji je od nosioca posebne pozivnice na Slemovima već stigao do 48. mesta na svetu, dobivši Rubljova, Šapovalova i Opelku od početka avgusta do danas. Pobediti igrače takvih raznovrsnih kvaliteta znači da Tien nema opterećenje da se u puno snazi suprotstavi Đokoviću – a to bi za Novaka moglo da bude veoma opasno (u rezultatskom i fizičkom smislu), a u slučaju pobede veoma dobro za projektovani prolazak kroz “minsko polje” koje mu je žreb priredio. U tom smislu bi naredni meč boljeg iz duela kvalifikanata Švajda – Piroš odlično poslužio svrsi podizanja takmičarskog tonusa (ponavljamo – ako fizički sa njim sve bude OK) jer ga u trećem kolu čeka (najverovatnije) mladi veliki server Amerikanac Mikelsen – odnosno stari znanac Nori. O tome koliko bi bilo bolje da sa druge strane mreže bude Britanac ne treba trošiti reči (6:0 za Novaka), jer će Aleks biti nošen podrškom sa tribina i željom da ponovi ono što je “imenjak” Popirin učinio prošle godine u ovoj fazi turnira.

U slučaju da prođe treće kolo, Novak bi do tada stekao sasvim dobar fond različitih takmičarskih vrednosti uz koji bi sa dosta odvažnosti mogao da “investira” u ono što nosi poslednji meč prve nedelje u Njujorku – verovatno protiv domaćeg ljubimca Tijafoa ili suparnika sa nedavne trening-sesije, 11. nosioca Holgera Runea. Uz Danca je sada i “Princ od Rima”, Novakov bivši kondicioni trener Marko Paniki (koji je za sebe uzimao i širi spektar uloga u poslednoj sezoni rada sa njim) pa bi to bio meč zanimljivih strateških sučeljavanja u novoj fazi rivaliteta od 6 dosadašnjim mečeva tokom kojeg je Rune odneo jednu izuzetno važnu pobedu nad Novakom (finale Mastersa u Parizu 2022.) i još jednu na “hiljadarkama” – u četvrtfinalu Rima sledeće godine. Sa druge strane, “Big Fo” posle fijaska u Londonu fino diže formu tokom avgusta (4 kola Mastersa u Torontu i Sinsijatiju, četvrtfinale Vašingtona) ali uz 0:2 protiv Novaka verovatno i dalje ima nedostatak mentalne stabilnosti da našeg asa stavi na veće izazove – pod uslovom da je Srbin “onaj stari” do četvrtog kola.

Kada je Džon Mekinro rekao da bi ove godine mogli da vidimo novog šampiona u Njujorku – verovatno je mislio na jednog od sjajnih Amerikanaca, a tu prevashodno na prošlogodišnjeg finalistu Frica ili najmlađeg “Jenkija” koji je osvojio neki Masters u poslednje 2 decenije – Bena Šeltona. Kako bi “telefoniranje” sa 6.nosiocem Šeltonom za Novaka bilo moguće tek u polufinalu, verovatni Novakov protivnik po 11. put u četvrtfinalu bi bio nikada bolje rangirani Fric (#4) u situaciji u kojoj bi se verovatno osetio najspremnijim da napokon prvi put pobedi “igrača koji igra neku drugačiju igru od svih nas” (citat sa Mastersa u Torinu pre 3 godine). Ipak, ono što je velika opasnost za sve “Amere” koje smo proteklih nedelja gledali na 2 maratonska 12-dnevna Mastersa i ostalim pripremnim turnirima je zamor i fizičko stanje, i iako je Fric oduševio sve svojom čeličnom izdržljivošću na proteklom Vimbldonu – umor često biva neprikosnoven neprijatelj. U tom smislu bi “iznenađujući” protivnik Novaka u četvrfinalu mogao biti onaj koji mu je oduzeo priliku da se okiti “stotkom” u Majamiju, Čeh Jakub Menšik – opasan iz svih razloga koje je demonstrirao tamo i tada (doduše - protiv “jednookog” Novaka).

Za polufinale sa Đokovićem – do tog momenta već ponovo ovenčanim pobedničkom aurom i spremnim na sve – glavni kandidat je Karlos Alkaraz, dosta rasterećen posle “mine” u vidu Opelke u 1. kolu do Medvedeva u osmini finala i Šeltona u četvrtfinalu. I Španac i Amerikanac će imati posebne motive u mogućem meču protiv Novaka, s tim što je Šelton znatno manji kapacitet da se izbori “sam sa sobom” i žarku želju da sa sebe “spere blam” posle onog spuštanja slušalice propisno kanališe u kompaktnu strategiju igre. Sa druge strane, Karlitos je pokazao da ima “slabu tačku” za Novaka i u igračkom i u emotivnom smislu – i ta vratanca koje je vremešni as uspevao da pronađe u protekle 2 godine protiv drugog igrača sveta bi ponovo mogla da budu otvorena, ako uz Novaka bude sva potrebna mentalna i fizička snaga – kao možda i spominjana Monika Seleš u boksu za neverovatnu dodatnu simboličku vrednost za obe teniske legende iz Srbije i tenis uopšte.

Scenarija koja bi bila moguća za “Sinerov” deo žreba podrazumevaju obistinjenje reči “Džonija Meka” po kojima bi roviti Italijan mogao da doživi veoma neprijatno iznenađenje već u četvrtini finala od sunarodnika Musetija (#10) ili petog nosioca Drejpera – ako pregura inspirisanog domaćina Pola u 4. kolu. Među ostalim konkurentima za četvrtfinale – skoro bez većih šansi za iznenađenja – trebali bi biti Zverev i Rubljov, odnosno Hačanov (Serundolo) i De Minor – gde “Demon” po trenutnoj formi ima najbolje šanse da se domogne možda i svog prvog finala Slema u karijeri. Iako ćemo ovde skoro sigurno videti ne mali broj iznenađenja u prva dva kola, od trećeg nadalje bi bilo očekivano da favorite uđu u “režim kontrolisanog kretanja” – sa izuzetkom koji svi priželjkujemo u vidu Hamada Međedovića. Ako popularni “Hame” bude fizički “fit” i rezistentan na toplotu, revanšom za bolni poraz od Altmajera sa Rolan Garosa Pazarac bi mogao lepo da “uzleti” i preko još jedne pobede nad Cicipasom prikaže svu moć svojih servisa i forhenda protiv De Minora – za moguće iznenađenje u pozicionoj igri koja ne odgovara Australijancu. Da ne baksuziramo kroz dalju anticipaciju – ali ako Međedović bude spreman na sve igračke izazove – ovaj Ju Es Open bi mogao da bude veliki korak za njegovu afirmaciju u gornjem ešalonu svetskog tenisa.

O žrebu Miše Kecmanovića je teško reći bilo šta konkretno, jer je protiv 3 projektovanih suparnika u prvim kolima odigrao samo jedan meč (Menšik, 0:1, Beč 2024.) Iako su mu prva dva protivnika najveća nada svetskog tenisa najnovije generacije Žoao Fonseka a zatim uvek žilavi Čeh Mahač – utisak je da bi inspirisani Kecmanović (četvrfinalista poslednjeg turnira u Vinston – Sejlemu) itekako mogao da se izbori za pobedu protiv sve trojice za svoj najbolji plasman u Njujorku, uz malo više sportske sreće koja mu je previše često nedostajala u brojnim važnim mečevima.

U ženskom singlu bi u ovom trenutku bilo najbolje reći – “živi bili pa videli”, iako se branećoj šampionki i prvoj nositeljki Sabalenki i dalje daju najveće šanse za pobedu. Tu su ponovo odlična druga nositeljka Iga Švjontek (na krilima osvajanja Vimbldona), ali i serija nikada brojnijih Amerikanki iz Top 10 selekcije (Gof, Pegula, Kijz, Anisimova), novo čuda od dece Mira Andreeva i Dijana Šnajder i osvajačica Montreala Mboko, ponovo konkurentna Ribakina (i donekle Osaka), finalistkinja Sinsijatija Paolini, Ema Navaro i Aleksandrova – pa će ovaj Ju Es Open kod dama biti jedan od najneizvesnijih u protekloj deceniji. Naša Olga Danilović bi – uz dobru formu – mogla da “zasija” u drugom kolu protiv spomenute Mboko i potvrdi kvalitete protiv Eme Navaro (1:0 za Srpkinju do sada) da bi svi zajedno uživali u njenom drugom meču protiv Mire Andreeve u Njujorku u poslednje 2 nedelje (posle miksa sa Novakom). Olga voli izazove nastupa na najvećoj teniskoj sceni, pa – poželimo joj da ovde ponovi uspehe sa Rolan Garosa.

Pred nama je stvaranje nove epohe teniske istorije u Njujorku – u kojoj će nova generacija najmlađih teniskih asova pokazati koliko su njihovi neosporni kvaliteti konkurentni da unesu dodatnu dinamiku na svetsku tenisku scenu. Uz “velikog mentora” koji u svojoj 38. godini i dalje demonstrira vanvremenske vrednosti “belog sporta” nastale u ovom veku – predstojeće Otvoreno prvenstvo SAD je događaj koji nikako ne biste trebali da propustite!

(Vuk Brajović)