Sinan Sakić (58), posle teškog životnog perioda koji je ostavio za sobom, borbe sa zavisnošću od alkohola i bolešću, vratio se preporođen na scenu.
Iako su ga mnogi otpisali, on je smogao snage da iz svega izađe kao pobednik. Iz višemesečne borbe, kako kaže, sada je jači nego ikad i podmlađen fizički i psihički. Iako u jednoj od novih pesama kaže "opet bih do dna" tvrdi da se ni u ludilu ne bi vratio u pakao alkohola.
"Čovek nekad samom sebi želi zlo! Iako mu je bog dao sve u životu, đavo mu ne da mira. Nisam shvatao da sam sebi veliki neprijatelj, nisam video da sebi činim strašno zlo. Decenijama sam sebe trovao alkoholom, nesvestan da čovek ne treba da baca i uništava ono što mu je bog dao", iskren je Sinan.
Kad ste počeli da pijete?- Bio sam vrlo mlad, imao sam samo 16 godina kada sam popio prvu čašicu. Mislio sam da to nije ništa i dok sam ukapirao da me je alkohol uzeo pod svoje i da sam na korak od toga da alkohol postane gospodar moga života, prošle su godine. Decenijama sam pio. Mnogo. Silom prilika. Kafane, društvo, ulizice oko mene koje me tapšu po ramenima i dopunjavaju mi čaše. Mnogi su me iskorišćavali glumeći mi prijatelje.
Dugo vam je trebalo da shvatite da je postalo ozbiljno?- Kažem vam, decenije su mi trebale da dođem sebi. Nisam mogao bez alkohola i ne znam kada su stvari izmakle kontroli. Non-stop sam bio u nekoj frci, stalno je oko mene bilo društvo, bio sam po kafanama, diskotekama, restoranima. Svaki dan sam pio. Davno sam se navukao na alkohol uz prijatelje i nazoviprijatelje. Mislio sam da znam da kontrolišem svoju glavu i svoje postupke, da mogu da se nosim s alkoholom, da mogu da stanem kad hoću, da su mi granice jasne. Međutim, pre godinu i po dana, počele su da mi se dešavaju čudne stvari.
Niste mogli da se setite gde ste?- Dešavalo mi se da se probudim i da nemam pojma šta je bilo juče. Ni gde sam bio, ni šta sam radio, da li sam možda nekome učinio neko zlo, da li sam nekog povredio, uvredio. Lažni prijatelji su mi govorili da sam u pravu i kad nije bilo tako. A ja sam u retkim trenucima trezvenosti želeo da mi kažu gde sam pogrešio i šta treba da ispravim, da li treba nekome da se izvinim. Bio sam u stanju da kleknem ispred svakoga koga sam uvredio i povredio da mu tražim oproštaj na kolenima.
Ko vam je naviše pomogao u borbi protiv alkohola?- Moja supruga Sabina. Ona je moja snaga, moja podrška, moj najveći oslonac. Ona mi je dala krila. Ako me iko voli na svetu, onda je to moja Sabina. Da mi nije nje, ko zna šta bi se dešavalo sa mnom. Ne mogu vam opisati koliko je srećna što sam prestao da pijem. Uz nju, uvek sam imao smiren život, idilu u kući, ali nisam umeo to dovoljno da cenim.
