„Prljavci“ dolaze!Pesnik, ljubitelj umetnosti, pevač i frontmen zagrebačke grupe Prljavo kazalište Jasenko Houra prvi put za srpske medije najavljuje dolazak „prljavaca“ u Beograd posle više od dvadeset i pet godina, priča za Kurir šta radi i s kim se viđa kada dođe ovde i da li je i dalje u kontaktu s Marinom iz čuvene pesme...♦ Priča se da ćete u okviru turneje doći i u Beograd, da li je to tačno?- Ja ne učestvujem u poslovnom delu rada Kazališta. Tihomir Fileš (bubnjar, op. aut.) zadužen je za to. Njegov zadatak je, u zavisnosti od toga koliko smo umorni i koliko smo koncerata već održali, da nam zakazuje za dalje. Što se tiče koncerta u Beogradu, to je veoma velika odgovornost. Ja odradim svoj kreativni deo, a on svoj, tako smo se podelili.♦ Jeste li ste svesni popularnosti Prljavog kazališta u Srbiji i kada ćete ovde napraviti koncert?- Prljavo kazalište nema predrasuda. Naravno da bismo vrlo rado došli. Problem je u tome što želimo da naš najbolji koncert, najbolja produkcija, bude u Zagrebu. Nećemo dolaziti u Beograd na „zadnja vrata“. Doći ćemo kada se obe strane dogovore. Znam da ljudi često kažu da nas dugo nije bilo u Beogradu i žao mi je zbog toga, ali, kada doživite nešto što smo mi u Titogradu davnih godina, kada nam je umesto 7.000 ljudi došlo samo 170, onda se zapitate. Ali dobro, to su bili počeci. Koliko god da se oseća tenzija, koncert je ipak i stvar ekonomije. Rok muzika je davno prošla fazu „kako ćemo - lako ćemo“. Danas je to vrhunski sport za bogato društvo. Borba za luksuz.♦ Posećujete li kolege iz Srbije, da li se čujete s nekima od njih?- Nedavno je bilo neko pank veče u Beogradu na kome smo se okupili mi, stara ekipa. Bili su tu članovi Idola, Gile iz Električnog orgazma, a iz starog Kazališta Bogović i ja. Ostatak benda nije uspeo da stigne. Smejali smo se, zabavljali, mogli smo od toga da napravimo šaljivi kućni video.♦ Kada dolazite u Beograd, koja mesta posećujete?- Ja obožavam košarku! U Zagrebu sam pomoćni trener poluamaterskih timova. U Beograd dolazim isključivo da gledam utakmice. Nemam neko posebno mesto koje volim da posetim. Gradovi su postali metropole, pa ne mogu da prepoznam mesta na koja sam nekad izlazio. Ili ih nema uopšte, ili su skroz izmenjena. A dođu i godine kada više nemaš ni želju za takvim izlascima. Gajim ljubav prema umetnosti, volim da putujem, da obilazim i upoznajem kulture raznih naroda. Interesantno je, na primer, da sam obišao mnogo zooloških vrtova u svetu. To je sve zbog ćerke, pošto ona obožava životinje.♦ Vaša pesma „Neki dječaci“ („Some Boys“) bila je, u vreme kad je nastala (1979), šokantna jer ste u njoj koketirali s homoseksualizmom, što tada i nije bilo baš uobičajeno...- Ta pesma je nastala u saradnji s Bogovićem i ostaće zauvek najveća enigma. Tada se niko nije usudio da priča o tome, a kamoli da peva. Ona je bukvalno nastala kao zezanje. Sedimo, pričamo, šalimo se i krenemo da ređamo rime... Svašta smo radili. Imamo i sad jednu pesmu, zove se „Vila“, nastala je na sličan način kao i „Dječaci“. To je čist impresionizam. Moramo se pojaviti na gej paradi s tom pesmom.♦ Da li se čujete s čuvenom Marinom iz pesme?- Poslednji put kad smo se čuli, imao sam saobraćajnu nesreću. Moji kod kuće nisu još ništa znali, a kad sam došao sebi, prvo sam video njenu poruku: „Pazi se po tim kaldrmama“. Čujemo se svakih 10-15 godina, baš retko... Mislim da živi van zemlje.
Ne plašim se da ću proći kao Rundek♦ Da li vas je možda strah od dolaska u Beograd, da ne prođete kao Darko Rundek, koji je bio napadnut?- Ne mogu vas svi voleti. Ne plašim se ničega, jedino me je strah da nećemo dati svoj maksimum. Ljudima se često dešava da mnogo plate kartu, a za taj novac ne dobiju ono što su želeli. Budu prevareni. Voleo bih, ako očekuju Prljavo kazalište kakvo ga svi pamte, da to i čuju na koncertu. Ja, na primer, uvek pušim iste cigarete. Probam i nove, ali uvek se vratim na stare. Dobre su, proverene.
Prosinečki je uvek bio skroman♦ Pratite li karijeru Roberta Prosinečkog?- Ne pratim, ali znam da je Zvezda njegov pravi put. Sećam se njegove prve utakmice protiv Željezničara, dao je nemoguć gol. Potpuno je očekivano što je Robi postao trener Crvene zvezde, jer je svoje najveće rezultate postigao upravo tamo. Sećam se, kada smo zajedno gledali neku utakmicu, da je viknuo na nekog igrača i dodao „Nešto malo znam o fudbalu“. Uvek je bio skroman i odmeren.
