Najnovije vesti

ŠABANOV NAJBOLJI PRIJATELJ OTKRIO PRIČE KOJE NIKAD NISTE ČULI O NJEMU: Družili su se od malih nogu, a sada pokušava da mu ostvari veliku ŽELJU!
Foto: Dragan Kadić

TEŠKO MU JE

ŠABANOV NAJBOLJI PRIJATELJ OTKRIO PRIČE KOJE NIKAD NISTE ČULI O NJEMU: Družili su se od malih nogu, a sada pokušava da mu ostvari veliku ŽELJU!

Stars

Vest da je tragično nastradao kralj narodne muzike Šaban Šaulić potresla je mnoge, a u naselju gde se rodio i odrastao legendarni pevač svi tuguju. Njegov najbolji prijatelj iz detinjstva Jusa Dervišević Lule sa kojim se Šaulić družio od malih nogu, vest da njegovog najboljeg prijatelja više nema podneo je neizmerno teško.

 

On se prisetio lepih uspomena sa Šabanom.

 

Kako ste primili vest da je vaš najbolji prijatelji, neko sa kim ste odrasli, Šaban Šaulić nastradao?

 

- Šta da vam kažem... Evo vidite sami kakav sam danas, ne znam šta da vam kažem.

 

foto: Pritnscreen

Od najranijeg detinjstva se družite. Prve fudbalske korake ste zajedno naučili. Lumpovali i provodili ste se. Šaban je u kafani vašeg oca i zapevao prvu pesmu?

 

- Da vam kažem, to su bila lepa vremena. Mi smo bili deca... Moj matori nije baš voleo i dozvoljavao da mlađi budu u kafani, ali smo mi nekako imali privilegije. Sećam se jednom dobro, on (Šaban) nikada nije čašu polupao. Bile su one kockice, stolnjaci, a pun sto je bio "šeri brendija", to smo pili tada. I, on polupa čašu, a krv je išla toliko iz prsta da se on uplašio i prestao da pije. Ali, da vam kažem, od tih dečijih igara - za sve je bio obdaren. Fudbal, klikeri...

 

Fudbal je bila njegova prva ljubav.

 

- Da nije bio ovakav pevač, sigurno bih bio takav fudbaler!

 

Na stolu vam se nalaze fotografije na kojima je Šaban Šaulić postao počasni predsednik kluba "Borac" u kom je i igrao.

 

- Tako je. Mi smo imali tradiciju da pravimo zabavu fudbalskog kluba "Borac" svakog 8. januara. Šaban je učestvovao u dvadeset i više zabava. Svake godine je on dovodio koga je hteo od kolega, bilo je po 600-700 ljudi u hotelu. I, na žalost, kad je on prekinuo, rekao "dosta je tih zabava", mi smo i ukinuli tu tradiciju.

 

Kad vam neko kaže njegovo ime, čega se odmah setite?

 

- Pada mi na pamet da sam imao jednog drugara, sa takvim imenom, u ovoj državi.

 

Priča se da je Šaban u Šabac prestao da dolazi onoga trenutka kada je ostao bez svih svojih najbližih iz matične porodice?

 

- Jednom prilikom je bio ovde u Šapcu, kod jednog prijatelja, na slavi. Došao je ovde kod mene, sedeli smo za ovim stolom, i ja ga pitam "otkud ti?". On mi kaže bio sam kod jednog prijatelja na slavi; ja mu kažem "kod prijatelja na slavi, a nema te u "Mali"? On mi kaže "Lule, šta da dođem? Umro mi stric, umrla mi majka, imam vas troje četvoro iz moje generacije. Ove druge ljude ne znam". Hteo je da kaže da je svako ko mu je bio drag u "Mali" nestao, umro...

 

foto: westfalen-blatt.de, Damir Dervišagić

Pre tačno 50 godina Šaban je izdao pesmu "Dajte mi utjehu" koja je i danas veliki hit! Sećate li se tog perioda?

 

- Kako ne... Ja se sećam dobro. Veroljub Jovanović je došao kod mog oca u kafanu, oni su čuli za Šabana i pitali su gde je taj mali. On je radio tada sa najboljim muzičarima u Šapcu. Bio je dete, 15-16 godina je imao. I, moj matori sedne u auto i odvede Veroljuba kod Perkana u kafanu. I tako je ta komunikacije Veroljub-Buca Jovanović i počela.

 

Kako su izgledali vaši vojnički dani?

 

- 22. novembra 1951. godine zadesi se da obojica idemo u Armiju. On u Bitolj, a ja u Strumicu. Čekajući voz, odemo u Skadarliju. Sad, da li je tu bio i Budimira Jovanovića zet, harmonikaš jedan. Sedeli smo u Skadarliji, pili, jelo se... I, on je se ubio plakajući što Šaban ide u vojsku da mu ne propadne karijera koja je tada već bila velika. I jedne prilike boravka u Armiji, bio sam na nekom radnom delu, i čujem Šaban Šaulić dolazi u Strumicu - peva u Domu Armije. Ja sam 3-4 kilometra nizbrdo pretrčao za pet minuta! Kada sam došao kod njega klekao sam ispred, kaže on: "Šta ćeš ti, majmune, ovde?"; ja njemu: "A, šta ćeš ti, Šauliću, ovde?" (smeh) Ti su vojnički dani naši bili baš dobri...

 

Kažu da je bio najponosniji i najsrećniji kada je postao otac. Prvo Sanele, pa Ilde, pa Mihajla...

 

- Mihajlo ih je dotukao sve. Rodio mu se sin naslednik!

 

Vi kao njegov prijatelj znate koliko je Šaban voleo fudbal, a koliko mu je bilo drago što je njegov unuk Luka Adžić nastavio tu da kažem lozu fudbalskog života?

 

- Lukin tata je bio dobar fudbaler, mislim da je Šaban u svoje vreme bio bolji igrač od Adžića. I sad su se ti geni sklopili za dobro Luke.

 

foto: Damir Dervišagić

Da li je bilo ludih noći sa Šabanom, lumpovanja do zore?

 

- 29. novembra, ne znam samo koja je godina bila, bilo je finale raspevane jeseni. Mi ga čekali, nema Šabana dva sata. Ja otišao kući, legao da spavam. Moji ostali u kafani ako dođe da me zovu. Nije prošlo dest minuta zove me kum - "Ajde, došao Šaulić!". Ja u kafanu, a on i Milena Plavšić, stara ljubav. I, kaže on mom kumu, idi zovi Ildu, njegovu majku. Pa, to je bilo nezaboravno! Ona počela da mu peva, "Piko Piko Pikolino", on je tu pesmu snimio. Imao je takvih momenata, da nam priušti zabavu, celoj ulici.

 

Najteže je podneo gubitak oca jer je bio na australijskoj turneji i nije mogao da bude na sahrani oca...

 

- On je mene tada zvao i molio da nađem kameru da mu snimim, ali nisu mi to dozvolili. Kada je sahranio majku Ildu bio je tu, za ujakovu nije, bio je u Beču, na turneji. Takav posao...

 

foto: Sonja Spasić, Dragana Udovičić

Kurir.rs/Telegraf, Foto: Dragan Kadić

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...