Kum Šabana Šaulića Slobodan - Boban Stojadinović se oporavlja u bolnici u Nemačkoj i kroz suze priča kako je saznao tužnu vest, kako ju je saopštio Goci Šaulić i kako je izgledao njegov susret sa pevačevim sinom Mihajlom pre nekoliko dana.
Slobodan Stojadinović već danima ne razmišlja o povredama koje je zadobio u teškom udesu u Nemačkoj jer je njegova tuga za kumom Šabanom Šaulićem veća. Bili su nerazdvojni 20 godina, kao i tog dana kada im se dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je pevač izgubio život.
- Ležim u krevetu, ne mogu da ustanem, ali me teraju da ne bih dobio upalu pluća. Plačem na sav glas i urličem od bola. Moram da se uspravim da bih bolje disao. Noge ne mogu da pomerim zbog karlice, jer mi je pukla.
- Jesu. Došli su isti dan kada su stigli u Nemačku. Strašno je bilo, to je možda najrealnija reč. Plašili su se da me vide jer to je najteže. Tada vas stigne bol koja je neizlečiva i koja nikada proći neće. Teško mi je. Goca me svaki dan zove, ali mi je najteže kada me ona pozove. To je tek tuga i bol. Prvi sam je nazvao kada se to desilo jer sam prvi došao svesti. Pozvao sam je da joj javim, nisam smeo da kažem šta se desilo. Ona je po mom glasu naslutila. Poznaje me trideset godina i čim me je čula, upitala je: “Što pričaš tako? Šta je sa tobom?” Pošto nisam mogao da progovorim, rekla je: “Daj mi Šabana”, kažem joj: “Nije tu”, a ona meni: “Kako nije tu? Uvek je sa tobom, daj mi, molim te”.
Onda me je naterala da upalim kameru, kada me je videla na aparatima, počela je da plače, vrišti i kuka. To je trajalo večno. Tada me je pitala gde sam, a pošto nisam znao, pitao sam ljude okolo. Onda je ona preko drugih ljudi došla do bolnica gde je Šaban odvezen i saznala tužnu vest.
Kako ste podneli susret sa njegovom decom?
- Pošto ne mogu u krevetu da se okrenem, video sam da mi Mihajlo prilazi i još neki ljudi sa njim. Tresao se od bola i plakao. On je bio hrabar, vidim mu oči pune suza, srce mu drhti, hteo je da urliče od bola. Morao je da se suzdrži jer su mu doktori rekli da bude miran, da ne bi meni bilo loše. Držao me je za ruku i samo me milovao i rekao: “Molim te, smiri se, samo nemoj da plačeš”. Tada još nisam bio svestan šta se sve desilo, ali sam pretpostavio da nije živ. Poslednjih 20 godina više smo vremena provodili zajedno nego sa porodicama. Svaki njegov pokret sam znao. Možete da zamislite koliko mi je teško palo što nisam mnogo da mu pomognem. Nisam bio pri svesti - rekao je Slobodan.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Blic/Foto
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
