Prošlo je tačno deset dana otkako je, nakon posledica teške saobraćajne nesreće, preminuo legendarni pevač Šaban Šaulić. Mnogi su ga smatrali nekrunisanim kraljem narodne muzike, ali on je tokom svih pet decenija duge karijere ostao dosledan skromnosti, jedinoj protivteži raskošnom talentu koji ga je krasio. Ovozemaljski život napustio je onako kako niko nije mogao ni da nasluti, vraćajući se s nastupa u Nemačkoj, a svedoci poslednjih časova njegovog života još prepričavaju kako je više od svega želeo da stigne kući i prepusti se odmoru, ali i planiranju svadbenog veselja za svog sina Mihajla.
Sudbina je, međutim, priredila drugačiji scenario, na koji niko nije mogao da utiče. Jednako kao što niko nije mogao da spreči da njegov dar za pevanje preko noći nađe put do uspeha. Otkako je 1969. godine snimio prvu singl ploču, sve ostalo postalo je istorija. Ovaj veliki pevač ostvario je mnogo uspeha, ogromnu popularnost, stvorio je nezaboravne hitove, osvojio nagrade i održao koncerte, ipak, njegovu svakodnevicu činilo je i nekoliko pogrešnih odluka, koje su mogle da ga koštaju gubitka porodice, ali i života. Iako je supruga Gordana od početka bila uz njega, slava mu je uništila brak. Međutim, suočivši se sa samačkim životom, u kom nije bilo vesele graje njegove dece, shvatio je da je pošao stranputicom i vratio se toplom domu. Blagu narav, sposobnost da prizna greške i veliki muzički talenat imao je, kako tvrdi, od koga i da nasledi.
O svomu životu govorio nam je jednom prilikom za kafanskim stolom, otvoreno i bez ustezanja sećajući se najsitnijih detalja još od detinjstva.
Sve je počelo na jednom dvoru Legendarni pevač rođen je 6. septembra 1951. godine u Šapcu, a kad bi se povela priča o njegovom najranijem detinjstvu, nije mogao da zaobiđe priču o svom poreklu.
- Preko nekog advokata saznao sam da je jedan Šaulić radio kao zabavljač na dvoru cara Dušana. Pošto ga je veoma voleo, čuveni vladar mu je poklonio imanje sa zamkom u Negotinskoj Krajini, gde je on postao pravi vlastelin. Bio je pošten čovek, ali imao je sina delinkventa, koji je zbog rasipničkog načina života bio proteran u kažnjenički logor u Šapcu kraj Save. E, baš od tog negativca vodimo poreklo mi Šaulići - kroz smeh je pre više od jedne decenije ispričao Šaban, istakavši da je odrastao u poštenoj i radnoj porodici, kao i da je svojim roditeljima uvek bio izuzetno zahvalan što su ga vaspitali kako treba.
- Moja majka Ilda imala je preku narav i slabe nerve, bila je nekako uvek drčna, jer se kao tinejdžerka nagledala svega i svačega u partizanskoj brigadi Veljka Lukića Kurjaka. Imala je svega 12-13 godina kad je kao direktni učesnik rata previjala drugove, zbog čega je kasnije postala jedina partizanka koja je, dok su mnogi dobijali orden za narod, odlikovana za hrabrost. Kasnije joj ipak komunisti nisu dali penziju, ali šta je bilo, bilo je. Talenat za muziku nasledio sam od nje. Sećam se kako je pevala, pogotovo španske pesme, i to u vozu dok bismo otac, ona i ja odlazili na neki posao koji smo tada obavljali. Bio sam klinac, pa mi je dok tako peva delovala nekako još većom. A tata Huso bio je izuzetno dobar čovek, pomalo zatvoren. Pošto je mama rukovodila kućnim budžetom, on je uvek gledao kako da od nje iskamči džeparac. Imam rođenu sestru koja živi u Šapcu, a tata joj je nadenuo neobično ime - Sarajka, jer su u to vreme očevi davali imena. Iako nemam rođenog brata, izuzetno mi je blizak onaj od tetke, poznati pevač Hasan Dudić - dodao je tada Šaban, koji je, za razliku od brojne komšijske dece, imao priliku da stasava u dobrostojećoj porodici, koja nije oskudevala u sredstvima za život.
Kurir.rs/Glossy/piše Jasmina Antonijević Milošević/Foto Printscreen/Wikipedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
