Nakon što mu je 2009. godine preminula supruga Ljupka, svi poslovi pali su na leđa Ere Ojdanića, koji sve češće boravi u selu Leskovac Kolubarski nego u Beogradu. Ekipa Kurir Starsa posetila je pevača na njegovom porodičnom imanju i zatekli smo ga usred radne akcije. Kao pravi domaćin, još na kapiji poželeo nam je dobrodošlicu i pozvao nas da uđemo.
- Izvolite u moj ekonomski deo - pozvao nas je pevač u stari deo dvorišta gde gaji stoku.
-Taman sam krenuo da nahranim životinje. Imam koze, ovce, patke, guske, ćurke, kokoške. Velike krupne stoke više nemam jer nema ko da brine o njoj. Sve je bilo puno dok su moja majka Radina i supruga Ljupka bile žive. To mi je veliki nedostatak, jer su bile stub ovog domaćinstva. Sada sam kuvam, perem, spremam, brišem i živim onako kako ja hoću - rekao je Era dok je hranio životinje, a potom je pomuzao kozu i iscepao drva.
- Domaće sveže mleko mora da bude u mom frižideru. Bez toga ne mogu da opstanem - kroz osmeh je dodao Ojdanić, a potom pomogao radnicima da operu traktor. Zatim je prešao u noviji deo dvorišta da posadi cveće.
- Moja pokojna Ljupka je ovo uvek lepo održavala. Obožavala je cveće. Tu tradiciju poštujem i svakodnevno kopam nešto i zalivam - poručio je Era, koji nas je vodio u obilazak imanja.
Kad je završio sve poslove, uveo nas je u kuću i pokazao da je majstor u spremanju gibanice.
- Moji roditelji i deda Dragutin doselili su se ovde 1958. Imanje je nasledio deda od svog strica. Počeli su od nule. Živeli smo uvek u zajednici, to je tradicija naše porodice. Ne delimo se, već je jedno domaćinstvo, jedan lonac, jedna kutlača, jedna kasa. Ovde su mi se rodila deca, započeo sam svoj život - kaže pevač.
- Pitu jedem svakog jutra. Pravim je s domaćim jajima, sirom, mlekom. Ja sam maher u tome! Kad bih prestao da radim i uživao odmarajući se u svemu što sam stekao, umro bih za tri dana - zaključio je Era i poslužio nam svoj specijalitet
Kurir.rs/Marija Dejanović/Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
