Ana Bekuta nije čekala Novu godinu da okrene novi list u životu. To je uradila nedavno, usred leta, odlučivši da sledi primer svog emotivnog partnera Milutina Mrkonjića, i drastično smrša. Sada ornija i za rad, pevačica otvara dušu i u intervjuu za Kurir Stars govori o raznim temama.
Totalno ste promenili lični opis. Kako ste smršali? - Nisam se prepolovila, tek planiram ozbiljno da smršam. Ovo je koncept kojim se vežba jutarnji i večernji kardio. Kad imam vremena, idem na večernji, iako je jutarnji delotvorniji i direktno se tope masti jer nema šećera u organizmu. Naporan mi je posao i kako da ustajem rano, u sedam-osam da bih vežbala? Nema šanse. Polako idem ka svom cilju i vraćam se staroj kilaži. Totalno sam promenila ishranu, koristim zdravije namirnice, koje ne prave štetu organizmu. Promenio mi se i kvalitet kože.
Mršavite li teže nego ranije? - Nije baš tako. Što je osoba starija, postaje više lenja, ali izašla sam iz te faze. Počela sam da vežbam i krećem se. Pored toga, ne stajem dva sata na bini.
Da li ste dobili više na samopouzdanju? - Ne. Nikad nisam imala manjak samopouzdanja. Baš sam operisana od toga. Samopouzdanje sam stekla svojim radom, traje 35 godina i ne može ništa da ga poljulja. Publika sve više dolazi na moje koncerte, iako sam najviše nastupa imala kad sam bila u najdebljoj fazi.
Hoćete li se sada provokativnije oblačiti ili ipak u skladu sa svojim godinama? - U skladu s godinama, naravno. Uskoro proslavljam 60. rođendan i mislim da ne treba preterivati s previše seksepila u ovom dobu. Treba ga samo naznačiti, a ne nositi miniće. Ne priliči mi. Minići ženama sa preko 60 retko lepo stoje.
Kakvo se osećate zdravstveno?
- Nikad bolje! Odlično se osećam i radim punom parom. Živim sportski, hranim se zdravo i energija mi nikad nije bila bolja, što je za moje godine idealno.
Kako vas glas i dalje tako dobro služi, budući da mnoge vaše kolege u tim godinama ne mogu više da pevaju? - Čist glas imam zahvaljujući mojoj odluci od pre pet godina da prestanem da konzumiram cigarete. Vratila mu se stara boja, kristal i čistoća. Pevam iz starih intonacija i znači mi što više ne pušim, osećam se kao da nikad nisam zapalila cigaretu. Živim sportski, treniram. Kad ne radim, ne ostajem kasno u kafanama, ne izlazim, bolje spavam, imam više energije.
Kuvate li za Mrku i šta najbolje spremate? - Po ovom konceptu često kuvam kad sam kod kuće, ali sve na maslinovom ulju, lako propržene namirnice i povrće. Često mi se pridružuju ukućani i Milutin, dopada im se moj režim.
Imali smo prilike da vas viđamo kako bacate smeće, pazarite na pijaci... Imate li pomoćnicu u kući? - Ne mogu sama još i kuću da sređujem. Retko kad to sama radim. Jednom sedmično mi dolazi Sneža, koja mi pomaže i sve to odradi kako treba, i tako već sedam godina. Ja jedino počistim za sobom u kuhinji kad kuvam.
Razmišljate li o penziji, uplaćujete li staž? - Od 1981. godine imam radni staž, odnosno uplaćujem ga u Srbiji i imam osam godina inostranog radnog staža, u vreme kada smo imali sankcije, pa smo morali da budemo prijavljeni i van granica naše zemlje. O penziji iskreno ne razmišljam.
Priželjkujete li nacionalnu penziju? - E pa ne znam, ta odluka ne zavisi od mene. Trudim se da se primeti šta radim, pa verujem da će odlučiti u moju korist kada dođe vreme za to. Zbog godina još ne mogu da dobijem nacionalnu penziju, ali verujem da će se to desiti. Volela bih.
Otplaćujete li još uvek kredit za stan? - Nećemo o tome.
Koliko se promenila veza s Mrkom otkako on nije na poziciji? - Mirnije živimo. On već šest godina nije u politici, tada je dao ostavku. Pomaže mi, često putuje sa mnom na nastupe.
Osećate li se zaštićenom kada je uz vas na koncertima? - Naravno, i to volim. On je tu kao podrška, zaštita, navijač. Voli da gleda nastupe i bude tu dok radim. Osećam sigurnost.
Dok je Mrka bio na poziciji, da li su vam kolege tražile neke usluge? - Jesu, traže i danas. Pomognemo kad god možemo. Milutin nema kome nije pomogao tokom svog radnog veka. Gde god putujemo, često nam prilaze ljudi i govore da nikad neće zaboraviti. To je najveća nagrada čoveku koji je završio radni vek. Prija i meni kad slušam te razgovore.
Šta se sve promenilo u vašem životu otkako ste s njim? - Ništa drastično, samo sam dobila svoj mir koji sam tražila. To sam mu sugerisala na početku i to mi je omogućio. Ništa mi nije poremetio, samo se priključio i poštuje sve. Volimo se već sedam godina.
Važi li kod vas dvoje pravilo da je u kući jedan novčanik? - Ne, nemojte o tome.
Kakav je Saša Popović kao saradnik i da li mu nešto zamerate? - Saši ništa ne zameram. Mi smo saradnici 20 godina i nikada se nije desio nikakav konflikt. Posle bombardovanja sam svoj album iz PGP izdala za „Grand“ i vodi se pod rednim brojem 21. Sećam se da je prvo izdanje bio Mile Kitić. Od te 1999. godine do dana današnjeg nikada među nama nije bilo nerazumevanja. Saša je vrlo organizovan i posvećen. Veoma sam mu zahvalna jer je održao tu diskografsku kuću na svoj način i trudio se koliko je mogao. Zapravo, ne znam šta bismo mi pevači da njega nema, ko zna gde bismo bili. Ne bi bilo većine.
Kurir.rs/Marija Dejanović Foto: Ana Paunković,Marina Lopičić
