Maksimalno profesionalna, na prošlost gleda s osmehom, ljubav u braku osvežava putovanjima, a vitku liniju održava šetnjom sa ćerkom. Voli farmerke, Njujork, Meksiko i mohito
Nasmejana, lepa, čista, otvorena i zabavna, Ana Pendić više od dve decenije ostaje verna jednoj televiziji. Apsolvent italijanskog jezika, danas je jedna od najpopularnijih prezenterki u zabavnim programima. Ona je žena bez prenemaganja, slobodnog i veselog duha, odana porodici. Nešto od ovih osobina pokazala je i u ovom razgovoru.
Bili ste manekenka, voditeljka "Bulevara", "loto" devojka, danas voditeljka emisije "Paparaco lov"... uvek veoma gledani. Jeste li zamišljali da će ovo biti vaš posao? - Meni se rad na televiziji dogodio slučajno. Sada već davne 1996. radila sam kao model u "Kliku" i na poziv Dekija Milićevića snimali smo džinglove za tada mladu, ali veoma ambicioznu televiziju Pink. Tu me je primetila Milica Mitrović i, eto, naša ljubav traje već 23 godine. Nekako mislim da je moj profesionalni put našao mene, a ne ja njega. Mnogo se volimo već dugo i sa ove tačke gledišta mislim da ni u jednom drugom poslu ne bih uživala kao u ovom.
Da li vam je zanimljivo da čitate pričice o lovu na poznate ličnosti? - "Paparaco lov" svake sezone ima sve veću i veću publiku. Nama je cilj da ljudi vide da su javne ličnosti stvarni ljudi, isti kao i oni, sa svim vrlinama, manama i problemima. Drugi cilj nam je da se svi posle napornog i stresnog dana ušuškamo u omiljenu fotelju, sipamo neko piće i dobro opustimo, zabavimo i relaksirani odemo u krevet. Rejtinzi kažu da u tome uspevamo.
Koje kolege najviše poštujete? - Imam dosta prijatelja među javnim ličnostima, i to da ne postoje prijateljstva među poznatima, čist je kliše. Poštujem svačiji rad koji traje duže od nekoliko sezona, jer svako može da postane poznat preko noći, ali malo njih to može da održi dugi niz godina. Volim kako radi Ognjen Amidžić, volim ležernost Marije Kilibarde, dopada mi se jutarnji Srđana Predojevića i Jovane Joksimović...
NAJOPUŠTENIJE KOD MAME I TATE
Izjavili ste da ste u tinejdž godinama patili zbog visine - da ste bili previsoki. Kako je to moguće kada visoke devojke nekako uvek važe kao super? - Taj kompleks je svakako prestao u srednjoj školi, gde sam svoju visinu prihvatila kao prednost. Ceo život nosim visoke štikle, imala sam momke koji su bili niži od mene i nikad nisam imala problem s tim.
Imate li još neki kompleks, s obzirom na to da se svi dive vašem izgledu? - Svako od nas bi želeo da promeni nešto na licu ili telu. Ali prihvatiti sebe kakvi jesmo i naučiti da uživamo u svojim nesavršenostima jeste jedan od važnih blagoslova u životu.
Kako su vaši roditelji reagovali na tu patnju zbog visine? - Moji roditelji su oboje visoki, ali su me na vreme naučili da je to nešto što ne možemo promeniti, već treba da pokušamo da iz toga izvučemo neku prednost. Što sam i učinila otisnuvši se u manekenske vode.
Da li ste bili srećno dete i devojka? - Ja se i dan-danas najopuštenije osećam kada odem kod mame i tate. Valjda me ta atmosfera i ambijent vrate u to vreme spokoja, mira, osmeha i zagrljaja... Tako bih i opisala svoje detinjstvo.
Da li ste imali mnogo udvarača? - Baš me je nasmejalo ovo pitanje, jer nikada nisam razmišljala o tome. Šta znači mnogo? Manje od nekih i možda mnogo više od drugih i ko je taj ko će da kaže šta je prosek. Zvuči dosadno, ali iz ove perspektive mogu da kažem - baš koliko je trebalo. Bila sam sa svim muškarcima koji su mi se sviđali, nekad na moju inicijativu, nekad na njihovu, neki su ostavljali mene, neke ja, s nekima sam bila godinama, sa nekima danima. Na svoj ljubavni život uvek se osvrćem s osmehom.
BRAK NIJE ZDRAVO ZA GOTOVO
Ne dramatizujete mnogo ulogu majke i supruge. Jedno večno pitanje: kako stižete? - Ne dramatizujem jer je situacija već dovoljno dramatična. Šalu na stranu, danas se od žene očekuje i da joj proja svaki put uspe, i da kupi 60 različitih flomastera za dete, i da je uvek tu za muža, i da je negovana, i da je briljantna u poslu, i da je uvek tu za prijatelje, i da je kuća čista, ali da uvek ima novu haljinu. Pa ko to još može? Niko. Kada to shvatite, život je mnogo lakši.
Ćerka Sara ima šest godina. Spremate li je za školu, učite li je slova? Da li ste ambiciozna mama? - Sara je predškolac i mnogo se raduje kad ima domaći. Sada je u fazi kad me stalno zapitkuje kako se piše koje slovo. Juče je vežbala kako da napiše pismo Deda Mrazu, mada je to više ljubav prema igračkama nego prema slovima. Zanima je i matematika, sabiranje, ali je počela da razume i množenje. Kada je raspoložena, sama sve završi za pet minuta, ali zato kad nije, nema te sile koja će je nešto naterati. Moja mama kaže: "Znam na koga je!"
Jeste li srećna supruga? - Vojkan i ja smo se dve godine intezivno družili pre nego što smo ušli u vezu. Za to vreme smo se suštinski upoznali i tu nije bilo iznenađenja. S vremenom početna zaljubljenost pređe u drugačiju vrstu ljubavi. U međuvremenu smo postali roditelji, što nas je dodatno zbližilo. Radimo na našem braku, ne uzimamo ga zdravo za gotovo, osvežavamo ga putovanjima i najviše na svetu volimo kada smo sve troje zajedno.
FARMERKE PRE SVEGA
Šta volite od garderobe? Koji su vam komadi najdraži, šta najviše kupujete? - Obožavam farmerke i privatno sam najčešće u njima. Za posao uz sako i baletanke, kada sam sa Sarom uz patike i duks, i uveče uz visoke potpetice i majicu. Komad za svaku priliku i sva vremena. Osim farmerki, najviše novca trošim na torbe, na veliku žalost mog budžeta.
Bolujete li od firmirane odeće? - Ne. Preko dana se odlučujem za sasvim obične komade velikih komercijalnih brendova. Kada su neke specijalne prilike, volim da kombinaciju oplemenim dobrim parom cipela ili tašnom. Stil se ne može kupiti i zato često viđamo ljude koji besprekorno izgledaju u farmerkama i beloj majici, dok drugima ne može da pomogne ni Tom Ford lično.
Kakvi ste u teškim trenucima? - Bitno mi je da stalno imam neke obaveze kako ne bih imala vremena za loše misli, da se okružim prijateljima i čekam da prođe.
Koje svoje osobine volite, a koje biste rado promenili? - Volim svoju posvećenost, marljivost i privrženost, ali me izluđuje koliko umem da budem zahtevna, pedantna i ne znam da prećutim kad treba. Dug jezik me je mnogo koštao u životu.
Šta vas najviše iznervira? - Prezirem inertnost, ljude bez inicijative, zle ljude, a najviše može da me iznervira nepravda.
Volite da putujete. Gde vam je bilo najlepše, a gde sanjate da odete? - Mnogo smo putovali, ali bih svake godine mogla da se vratim Njujorku. Volela bih da vidim još neke delove Meksika jer se tamo mnogo smeje, divno pleše i pije najbolji mohito.
LENJA ZA PREVIŠE NEGE Jedna ste od retkih žena koje ne idu u teretanu - niti namerava, već pazite šta jedete. Šta još radite da budete lepi? - Stvarno ne vežbam i stvarno mi niko ne veruje. Mnogo se krećem, nikada ne mirujem, stalno mi je kratak dan, non-stop sam sa Sarom po parkićima, tako da mi teretana i nije potrebna. O ishrani stvarno vodim računa, ne pijem gazirano, ne jedem grickalice i suhomesnato, obožavam voće i salate i pijem mnogo vode. Što se nege lica i tela tiče, mislim da sam žena koja se najmanje neguje od svih koje znam. Lenja sam što se toga tiče i osim osnovnih stvari retko šta koristim.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Damir Dervišagić)
NE PROPUSTITE
