Elma Sinanović po prvi put nakon smrti supruga otvorila je dušu. Elma Sinanović doživela je veliku tragediju kada joj je pre skoro tri meseca preminuo suprug Smail Sinanović Magi. Pevačica tugu i bol ne može da sakrije, ali kako kaže: "Život mora da se živi dalje".
Sinanovićka otkriva da su pokojni suprug i ona bili svesni da će ih smrt rastaviti, pošto se Magi dugo borio sa opakom bolešću, ali da ju je hrabrio da izdrži i nastavi sa svojim primarnim pozivom - muzikom.
- On je bio bolestan od 2015. godine. Oboje smo bili svesni da će doći taj dan, i dosta smo puta razgovarali na tu temu. Njegov je amanet bio da ja nikada ne prestanem da se bavim muzikom. Tokom svakog razgovora je insistirao na tome. Govorio je da je sve to normalno, da ćemo se svi pre ili kasnije naći na onoj drugj strani - otkriva pevačica sa tugom u glasu i dodaje da je rastanak sa mužem nešto što nikada neće preboleti.
- Prihvatam činjenicu da njega više nema, i da život ide dalje, ali koliko god da je čovek svestan svega i priprema se na to, ali kad se desi to bude i dalje najstrašniji trenutak u životu. On je bio zaista veliki žaštitnik mene i moje ćerke. Udala sam se za njega kada sam imala 19 godina, a sa njim sam bila u braku 26 godina. Više sam provela života sa njim nego što sam kod roditelja bila. Šta je tu je život ide dalje, neke tuge se nikad ne prebole i mislim da je smrt mog muža nešto što ja nikada neću preboleti i zaboraviti - ističe Selma.
- Tenutno se osećam, da kažem dobro, koliko god to bilo moguće. Definitivno, moja najveća podrška je moja ćerka Hulija.
Da li ti se neko od kolega sa estrade javio u međuvremenu kada ti je bilo najteže?
- Kada je moj muž preminuo javilo mi se većina kolega. Pisali su telefonom, slali telegrame... Kome se nisam javila, svali su moju Huliju... Svi su bili uz mene, a podrška je bila velika.
Kada ostaneš sama u četiri zida, o čemu najviše razmišljaš i ima li tuge? Koja te misao najviše održava u životu?
- Ovih dana izbegavam da ostajem sama, baš zbog takvih stvari. Gledam da se maksimalno angažujem oko posla i svega kako bih što manje mislila na sve to. Kada se desi da se nađem u četiri zida, ima tuge, odmah se njega setim, pa zaplačem. Stalno se prisećam stvari, detalja dok je bio živ. Uvek je bio pozitivan tako da se sećam samo lepih stvari i lepih momenata. Ono što me najviše odžava trenutno jeste moja ćerka, nekako imam utisak da je ona više za mene tu nego ja za nju, ali tu sam gde jesam. Mislim da bi on najviše voleo da nas vidi srećne i zadovoljne, i da nekako pređemo preko ovoga onako najbolje što možemo i umemo.
Kako provodiši praznike, i da li je to bitan trenutak u tvojoj porodici?
- Praznike ove godine smo stavile po strani. Ni Hulija ni ja nismo spremne da bilo šta slavimo i proslavljlamo. Mislim da ću praznike provesti radno, jer mi je tako najlakše, i to me najviše ispunjava.
Mnogo toga se desilo u 2019. godini, koju pretpostavljamo, želiš da ostaviš iza sebe, ali šta je to šta ćeš poželeti sebi u 2020. godini?
- Zaista bih volela da zaboravim 2019. godinu, a što se tiče 2020. godine poželela bih pre svega zdravlje mom detetu i meni. Ono što pored toga želim jeste mir. To je ono za čim čeznem trenutno, da se okrenem prema budućnosti i da sa Hulijom uživam u daljem životu.
kurir.rs/alo
NE PROPUSTITE
