Sofka Nikolić bila je jugoslovenska zvezda između dva svetska rata. Pevala je narodnu pjesmu, sevdalinku, romansu, a pevala je od vašara do pariške „Olimpije“.
Beda i neimaština
Sofka Nikolić rođena je Tabakovićima nadomak Šapca 1907. godine. Majka Persa je ostavila četvero dece da bi o njima Sofka brinula. Beda i neimaština naterali su je da sa 14 godina zapeva u kafani. Pevala je i po vašarima. Sa 16 godina postaje poznata, a sa 19 snima svoju prvu ploču u Berlinu „Kolika je Jahorina planina“ i „Kad bi znala dilber Stano“. U Zvorniku gde je pevala uz orkestar Paje Nikolića za kojeg se udala odlazi u Mostar, potom u Sarajevo gde je rodila svoju ćerku Mariolu.
U Parizu snima svoju drugu ploču. Pevačica iz siromaštva i kala uranja u raskoš i bogatstvo. Uz nju i njenu pesmu rasipala se bogatstva, raspadale porodice, gasila preduzeća i firme. Vladari su je pozivali na zabave. Zadnju paru svi bi davali za slušanje i gledanje Sofke. Na noge joj dolazili age i begovi i uživali u meraku uz pesmu minulih vremena. Šantić je plakao kada ju je slušao dok izvodi njegovu "Eminu“.
Gostovala je po svetskim metropolama, Parizu, Berlinu, Budimpešti, Beču, Pragu, Sofiji… Pevala u Skadarliji gde je vladala. Drugovala i zabavljala je Tina Ujevića, Nušića, Krkleca, Stanojevića, Ćorović…
Muzikolog Carl Brent Chillton pisao je studije o Sofki. Istraživajući muziku Saša Spasojević o njoj je napisao knjigu „Dert i suze“. Snimljen je i dokumentarni film o najtraženijoj pevačici u Evropi koja je do 33. godine snimila 55 gramofonskih ploča za godinu i po dana. U karijeri sto ploča a preko 200 pesama
Smrt ćerke
Blistavu karijeru prekinula je tragedije! Njena ćerka Mariola preminula je od tuberkoloze u banji Koviljači kad je imala 16 godna. To je katastrofalna crna tačka koja je donela Sofkinu odluku da prekine karijeru. Prodala je vilu na Topčideru, preselila se u Bijeljinu u malenu kućicu, a na groblju Pučile sagradila monumentalnu kapelicu za svoju ćerku. Živela je povučeno sve dok „sila zakon menja“ pa je ‘50. godine počela da radi po beogradskim kafanama.
Na kraju je završava u staračkom domu Banje Koviljače gde je i preminula 1982. godine. Počiva uz svoju ćerku u kripti.
Bis u „Mulen ružu“
Kad god bi gostovala u Parizu francuska metropola bila je oblijepljena Sofkinim slikama. U „Mulen ružu“ poziv na bis trajao je tri sata. Stoga ne čudi udvaranje popularnih i poznatih muškaraca tog doba poput Romana Novara, Rudolfa Valentina.
Popularnija od fudbalera
Na balkanskim prostorima zainteresiranost publike za njen nastup bio je veći i posećeniji nego na nogometnim reprezentativnim utakmicama. U beskonačno dugim redovima čekala se ulaznica koja je koštala „velike“ pare a neki su za kartu davali i dukate.
kurir.rs/expresstabloid.ba
NE PROPUSTITE
