Iva Štrljić proslavlja četrdeset i treći rođendan, a otkriva da ovaj datum nema naviku posebno da obeležava, ali ove godine, ipak, učinila je to na najbolji i najveseliji način.
Pitanje koje se nameće za svaku novu životnu brojku - da li si zadovoljna dosadašnjim bilansom?
- Mislim da je najveći dar koji čovek može da dobije upravo vreme. Ako je mudar, samo će mu se radovati jer je vreme uvek mogućnost, uvek prilika, uvek iskustvo i uvek lek. Zato ja volim sve svoje godine, svaka me je okitila na svoj način i to tako treba da bude. Lepo je što je tako. Potpis svega što smo proživeli, čini čoveka i što si više osetio to si bolje razumeo svet. Do sada je bilo uzbudljivo, vetrovito, raznoliko, detinjasto i zrelo, verovala sam na reč, naučila sam i da ne verujem jer je meni reč sve, a nekome ne mora da bude ništa, bilo je noći neprospavanih od uzbuđenja i noći u kojima se bdilo zbog briga, negovala sam prijateljstva, ali sam se i razočaravala. Sanjala sam i pokušavala da mnoge snove dobacim do jave. Neke sam ljude sačuvala, a neki su za sobom zauvek ostavljali nerešivi dirljivi prazan prostor, ali šta god da se događalo hrabrost i petlja da nastaviš, da pobediš, da se ne predaš, da voliš, da stvaraš, da uspeš, da dobiješ aplauz, uvek su bili moji glavni saborci u ove 43 godine. Jer je petlja ono što čini čoveka, ono što ga izdvaja od većine, ono zbog čega mu se dive i ono što nema svako. Jer kad vam se život učini previše zapetljanim jedino sto može da vas izvuče je da imate petlje.
Jedna si od retkih ličnosti sa javne scene koje rade na "fizičkoj i duhovnoj kondiciji". Kako uspevaš da godinama "izgledaš i vrediš"?
- Tako što se trudim da budem u dobroj formi. Ničeg nema bez truda, pa ni dobre kilaže, ni vitkog tela, a kada govorimo o duhu suština je u dobronamernosti, ma kako vam to možda čudno zvučalo, ali zaista mislim da jedna dama ne sme sebi da dozvoli ogorčenost, bes, poziciju "na kraj srca", zajedljivost i zavist. Ko to ima ne stari na lep način, a ko nema ten mu je mladolik i očuvan. Kad je duša nežna i koža lica je nežna, verujem u to. Fizičku kondiciju održavam "kaldrma fitnesom", mojim dugim beogradskim šetnjama, vežbama istezanja, jer mi je važno da unapređujem svakodnevno svoju elastičnost pošto stvarno svašta sa telom umem da uradim, a nedavno sam videla i vežbe na obruču i odlučila sam da upišem i to i savladam i tu veštinu.
Kako proslavljaš rođendan i koliko značaja pridaješ obeležavanju posebnog datuma?
- Inače, nemam običaj da slavim svoj rođendan. Odem, eto, na neku večeru, a ponekad ga provedem u nekoj opuštenoj atmosferi, neobavezujuće, radeći nešto što mi prija. Poznajem jako mnogo ljudi i ne bih da nekoga pozovem, a nekoga ne. Mnogi su i sasvim različiti i nespojivi. Međutim, moj četrdeset i treći je bio čudesan, jedan od najlepših rođendana. Od rane zore sam bila na snimanju serije "Igra sudbine", što mi je jako prijalo jer mi i sarađujemo i družimo se sa uživanjem, tako da rođendan nije mogao bolje da prođe. Donela sam tortu, duvala svećice u pauzi, zamislila želju i verujte mi osetila sam istu onu rođendansku radost koju sam imala tamo neke davne osamdeset i neke godine kada smo svi pravili one velike dečije rođendane za ekipu iz škole. Baš je bilo nezaboravno. To je dobar znak. Najbolji!
Ova kritična godina za čitavu planetu pokazala se u tvom slučaju izuzetno produktivnom i uspešnom... Kako to objašnjavaš?
- Da, tačno je. Poslovno ovo je sigurno jedna godina koja je baš mislila na mene i hvala joj. Nisam, nažalost, zaposlena nigde za stalno, ni u pozorištu, ni na nekoj televiziji, tako da mi ova godina ne bi prijala da nije bila zaista pažljiva prema meni i na tome joj hvala. Igram u velikoj seriji, najgledanijoj. Dobijam pohvale sa svih strana i potvrdu koliko me gledaoci vole. Imam razlog da budem zadovoljna. A to objašnjavam nekim lepim srećnim trenutkom onim koji čudesno misli na nas čak i onda kada pomislimo da smo sami na svetu.
Da li si razmišljala da promeniš boju tvoje prepoznatljivo plave kose?
- Ne. Znam da su reakcije sjajne, ali ja sam plavuša i imam lepu, dugu negovanu plavu kosu koja mi najbolje i stoji, pa ne vidim razlog da je menjam. Ovo je bilo samo za ulogu, a profesionalac sam i kada govorimo o ulozi može nešto da mi se sviđa ili ne, moj zadatak je da odigram taj lik, koji nisam ja, na najbolji mogući način, kako fizički, tako i unutrašnjim rešenjima.
Pored rođendana, oktobar je obeležen i priznanjem koje je dobila tvoja mama...
- Moja mama je prvakinja baleta pozorišta na Terazjama i čitav život je posvetila baletskoj umetnosti. Ona je na prstima od kad zna za sebe, a za nju je balet izvor radosti i inspiracije i zato mi je drago što je dobila Zlatnu značku za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti.
Kurir.rs/K.Đ/SrbijaDanas
NE PROPUSTITE
