Milan Stanković je odrastao u Obrenovcu, a njegove komšije s kojima smo razgovarali kad smo posetili ovaj grad pamte ga kao dobro i lepo vaspitano dete.
Oni i danas imaju lepo mišljenje o njemu, njegovoj sestri i majci, koja je, kako su nam rekli, radila više poslova kako bi obezbedila uslove za njihovo što bezbrižnije odrastanje.
U Obrenovcu gotovo da nema nikog ko ne zna gde je ulica u kojoj se nalazi zgrada u kojoj je živeo Milan do preseljenja u Beograd, a u kojoj je ostala njegova majka.
Čim smo tamo stigli, svratili smo do obližnje radnje. Jednu od radnica smo pitali da li Stanković često dolazi u rodni grad.
- Viđam njegovu majku Milenu, često dolazi po hleb. Bila je baš pre nekoliko dana, rano ujutru je došla, ali od tada je nisam videla. Verovatno je kod sina i ćerke u Beogradu - rekla nam je ona.
Ispred zgrade smo sreli stariju gospođu, pa smo je pitali da li se seća kakav je Milan bio kao dečak, a ona nam je otkrila da ga zovu Kića.
- Kako se ne bih sećala. Naš Kića je divan momak. Žao mi je što više ne snima. Stvarno se svi pitamo šta je dovelo do toga da se povuče, mislili smo da je možda bolestan, međutim, vidimo ga s vremena na vreme ovde, ne fali mu ništa. Sve je to super, vera i sve, ali mnogo je mlad da se toliko zatvori i povuče - rekla nam je komšinica, koja je progovorila i o Milanovom detinjstvu.
- Imao je teško detinjstvo. Sećam se, jednog dana ja na terasi, a on ide iz škole s pocepanim rancem, onako malo dete je bilo van sebe, istraumirano. Pitala sam ga: "Kićo, šta je bilo, što ti je pocepan ranac?", a on je samo sagnuo glavu i brzo otišao kući. Njegova majka je mnogo radila za njih. I na trafici, prala je i peglala veš, zaduživala se, samo da njih izvede na pravi put. Samohrana majka, nije imala sreće s muškarcima, sudbina se poigrala s njom. Milanov otac je završio u zatvoru, pa je umro, a onda ovaj drugi, za koga je mislila da će joj pomoći, još više ju je uništio. Ništa nije hteo da radi, a onda se razboleo i četiri godine proveo u krevetu. Užas - ispričala nam je ova ljubazna gospođa.
Rekli smo joj da se Milan posvetio veri zbog majčinog zdravlja.
- Jeste, istina je da je bila bolesna, a kako i ne bi šta je sve prošla. Tu smo videli i starijeg komšiju kako zaliva cveće, pa smo i s njim porazgovarali.
- A Milanče, dobar je dečko. Tu je, ponekad ga vidim, majka mu je imala težak život, dva puta se udavala, ali nije imala sreće. Ne viđam je često, ode tako do prodavnice ujutru kad je tu, a kad nije, kod njega i sestre je u Beogradu. Slabo ona izlazi iz stana. Dobra su porodica, lepo se slažu, mnogo se čuvaju i podržavaju. Za Milana ne znam šta da kažem, dobar dečko, ali očigledno tužan. Znam da je mnogo loših stvari prošlo kroz njegov život, ali bog ga je pogledao, pa je postao popularan. Valjda je ostvario svoje snove, ipak je posle kiše došlo sunce. Ne znam šta mu bi da odabere taj put vere - kaže komšija i nastavlja:
- Kad je bio mali, hteo je da bude kauboj. Sećam se kad je krenuo da se takmiči, pa ova ulica je bila najpopularnija u Obrenovcu i šire - priseća se komšija.
Pozvonili smo Milanovoj majci, ali u stanu nije bilo nikoga. Zato smo se uputili do komšinice koja živi preko puta njih.
- Ja ga znam kad je radio u zdravstvu, na odeljenju za hemioterapiju, i ja sam tamo radila. Dobar dečko, divan, majka mu verovatno sad nije tu, sigurno je kod njih u Beogradu. Znamo se na dobar dan, svi ga vole i poštuju. I kad je radio u zdravstvu, svi su ga voleli - rekla je komšinica.
Marko Jović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
