Jedan od najpoznatijih hrvatskih blogera i kolumnista Domagoj Jakopović Ribafish gostovao je u podkastu "Skip or Beep" na radijskoj stanici Bravo! Razgovarao je s Tatjanom Jurić. Ogolio je dušu u emotivnom razgovoru koji je završio zagrljajem.
Upravo ideja i realizacija humanitarnog projekta "RokOtok" posvećenog preminulom sinu bila je slamka spasa novinaru koji je danas inspiracija mnogima i primer kako nikada ne treba odustati, pa ni kada je najteže.
Radio je Ribafish kao profesor geografije na zamenama, bio je kolumnista u poznatim časopisima, ali život piše priče i on je svoju posvetio očuvanju uspomene na prerano preminuloga sina Roka kroz humanitarne akcije. Na spomen Rokovog imena mešaju se emocije.
- Puno ljudi ima vrlo sličan problem, svet ide u nekom krivom smeru i odlučio sam da pričam o takvim stvarima. Mogao sam se povući i reći "ne", ali mislim da kroz svoj grozan primer nekome možda mogu pomoći da se takve stvari više ne događaju. Ne postoji ni savršeni roditelj ni savršeno dijete, toga trebamo biti svesni - smatra poznati bloger.
- Svi smo građeni od pokušaja i pogrešaka. Toliko sam glupih stvari napravio u vaspitavanju da nekad najradije ne bih nikada više izašao na svetlo dana. Bitno je kada sagledaš sve to, da si dao sve od sebe, da si pružio najveću moguću ljubav i da si poginuo za to da stvoriš kvalitetnu osobu i tu sebi ne mogu puno prigovoriti. Lako je biti pametan posle bitke, ali trebao sam biti strožiji! Tu je bilo puno grešaka i kada bi Rok rekao "ajmo da se igramo, ajmo neku igricu zajedno", onda se igraš s njim, a znaš da nije dobro predugo se igrati nego da je bolje izaći napolje - otvorio je dušu Ribafish i priznao da je umalo odustao od životne borbe.
- Bio sam na putu da sebi oduzmem život. Otišao sam najdalje moguće što sam mogao u tom trenutku i rekao "idem sada videti ako je dosta, dosta je bilo", ali nisam uspeo. Bacio sam se u more i rekao "nosi me u okean" i promenila se plima i oseka i vratila me nazad - priznaje Ribafish i nastavlja:
Pomogli su mu dobri ljudi, ali više je puta potražio i psihološku pomoć. Svoju tugu usmerio je na humanitarni projekt. Sa sinom je planirao da obiđe sve hrvatske otoke, ali nažalost, nije stigao. Krenuo je na drugačiji put, plivajući od otoka do otoka i družeći se s meštanima kako bi upozorio i roditelje i decu širom Hrvatske koliko je važno što više boraviti u prirodi, a manje s tehnologijom. Pokretačku snagu pronašao je u svome Mališi.
- Tu je. Pogotovo kada je teško. Nisam ja njemu obećao da ćemo mi plivati od otoka do otoka. Imali smo tu super igru da hoćemo posetiti svaku županiju Hrvatske, svaki otok, svaku državu. Nekad mu se nije dalo, nekada je bio jako veseo. Imali smo tu kartu gde je on to obeležavao. Imali smo tu svoju potragu za najlepšom plažom i ovo mi se učinilo kao da nisam imao šta za izgubiti - kaže Ribafish.
- Spašavanje vojnika Ribe. Ta naša leta, to je bilo najlepše, otišli bi na dve, tri nedelje negde i kako sam rekao tražili najljepšu plažu... Nadam se da je ponosan, da je negde gore, da jede svoje viršle i pije sokove i uživa u svom mozgiću. Užasno pametan lik i da mu je dobro, da mu je lijepo, zaključuje Ribafish.
Kurir/ Jutarnji list
NE PROPUSTITE
Bonus video:
