Aco Pejović je ponosan otac tri ćerke, koje je dobio u braku sa suprugom Biljanom, za koju ne krije da je stub njihove porodice. Njegove četiri dame su mu životni pokretač, a naslednicama se trudio da usadi prave vrednosti.
"Vera ti pomogne da porodicu sačuvaš, trudio sam se da porodicu i klince uvedem u priču da znaju šta su prave vrednosti a šta nisu. Trudim se da idem svake godine na Hilandar, to je srpski hadžiluk, vidim da mnogo mladih ljudi odlazi na Svetu Goru. Gore treba otići zato što tih 4-5 dana koliko se ostane, čovek sam sebe preispita, ja bar sebe, ali znam i moji prijatelji i kumovi. To je meni neki ventil koji niko ne može da mi pruži, ni skijanje koje volim jako, ne može to da mi nadomesti. Ne postoji nikakav odmor koji može da mi odmori glavu kao što mogu gore da se odmorim", objasnio je Aco koji tvrdi da mu je prvi boravak u Hilandaru promenio život.
"Tada sam doživeo nešto što nikada do tada nisam, a to je duhovni mir, kao i svu lepotu vere u kojoj sam našao utehu i oslonac. Ove godine šest dana proveo sam na Svetoj Gori sa prijateljima, fudbalerom Goranom Bunjevčevićem, političarom Vladom Zagrađaninom i predsednikom Košarkaškog kluba Partizan Predragom-Sašom Danilovićem. Želeo sam da i oni osete taj spokoj jer je meni nakon povratka sve u životu krenulo kako treba.
"Obišli smo metoh manastira Hilandar koji se zove Milo Arsenica i nalazi se u gradu luci Jerisos od koje se kreće ka Hilandaru. Posle toga otišli smo brodom do luke Jovanica gde nas je čekao kombi koji nas je odvezao do manastira. Tog dana bila je proslava Svetog Vasilija Ostroškog pa smo do tri sata ujutro prisustvovali bdeniju. To je nešto posebno jer sam šest sati proveo sam sa sobom slušajući molitvu, a zbog pojanja monaha osećao sam se kao da pripadam nekom drugom vremenu. U tim trenucima prolazio mi je ceo život kroz glavu", rekao je tada Pejović.
Podsetimo, pre osam godina, popularni pevač, doživeo je pravu životnu dramu, kada je njegovoj supruzi Biljani, iznenada pozlilo tokom predavanja na Fakultetu, a onda je usledila i borba za život.
- Ona nije imala nikakvih zdravstvenih problema, bila je potpuno zdrava. Nije ni znala da ima te dve aneurizme na očnim aortama urođene. Tri dana je bolela glava, ali ništa nešto neuobičajeno. Taj dan sam je zvao na telefon i nije mi se javljala. U jednom momentu, zove me Andrija Milošević i kaže javi se, Biljani je pozlilo. Pala je u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i krenula joj je pena na usta. Odvezli su je u Hitnu i to iščekivanje je strašno. Svakih 20 minuta iznose po jedno telo u crnim kesama, nekog čiji se život ugasio. Kroz glavu mi je tada prolazilo, da će i meni saopštiti loše vesti. Zvao sam prijatelje koji su doktori i profesori, ali u tom trenutku ko za inat nekako se namesti, da se niko ne javi. U jednom momentu, dobio sam mog prijatelja doktora Zorana Remetića i on je odmah došao. Jedna mlada doktorka, koja je delovala neiskusno, zbog toga joj i ne zameram, rekla je da bi je trebalo ostaviti, kako bi ona do ujutru pratila njeno stanje, što bi bilo sigurna kobno po Biljanu. Zoki moj dobri, mi je namignuo i rekao, da bi on želeo da je prebace na neurohirurgiju. Tako je i bilo, pozvao je mog sada već velikog prijatelja i brata, kome sam beskrajno zahvalan, profesora Gorana Tasića. Oko ponoći, on je odmah došao, pregledao i krenuo da je vodi na operaciju. Pozvao je moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put. Šest i po sati je trajala operacija. Prvo su radili sa jedne strane, pa posle sa druge – priseća se Aco Pejović u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1, najtežeg perioda u životu i kaže, da su pored prijatelja, komšija i porodice uz njega sve vreme bile i kolege sa estrade, koji su mu davali bezrezervnu podršku.
Kurir.rs/LepaiSrećna
NE PROPUSTITE
Bonus video:
