Svi koji su ikada imali dodirnih tačaka sa estradom znaju da je mnogo menadžera, ali da je malo onih čije je ime značilo i znači, te nosi težinu kao ovo - Radomir Raka Marić.
I dalje niko nije nadmašio njegove uspehe kao menadžera, iza najvećih koncerata ikad održanih na ovim prostorima stoji upravo on. Nakon mnogo, mnogo godina, konačno je ispričao svoju stranu priče - o Bijelom Dugmetu, srećama i nesrećama, zvezdanim uspesima, Ceci, čuvenoj Marakani...
- Organizacija koncerata u moje vreme je bila mnogo teža nego danas. Prvo nisam imao ni mobilni, ni faks. Jedino što sam imao, imao sam kućni telefon pored kojeg je bila moja majka, koja se javljala i pisala, i ostavljala poruke. Znaš, sve je drugačije, došao je taj internet, sve je otišlo u nebesa. Ne moraš ni ići na koncert, možeš da ga gledaš kući na svom telefonu.
Kako je došlo do saradnje sa Goranom Bregovićem?
- Ja sam upoznao Gorana preko našeg prijatelja Predraga Stojanovića. On je tada bio bubnjar u Parnom Valjku i svirao je sa Indeksima. Tako sam upoznao Gorana preko njega. On se znao sa Goranom i tako došao do te saradnje koja traje malte ne i dan danas. Ovo Dugme koje radi Goran sada sa trubama to mi se ne sviđa. Ne ide mi Bijelo Dume sa trubačima, tako da kad nešto ima radimo. Ta saradnja traje skoro 50 godina.
Krenuli ste, da kažemo ni iz čega, jedan stari kombi i želje za uspehom.
- Taj stari kombi jedino sam ja znao da vozim i niko više. Niko nije imao ni vozačku. Samo dva mesta je imao taj stari kombi, ja sam vozio, a oni su se menjali na svakih 100 kilometara. Ili Goran, ili Zoran, ili Bebek. Sedeli su pozadi u kombiju na blatobranu, tamo bismo montirali neke sunđere, da bude mekano. U to vreme na primer Ljubljana-Sarajevo, to ti je u to vreme bilo 8 sati, 10 sati vožnje. Putovanja. Pa stani, počnu da puše, pukne guma, pa nikad ne dođeš do Ljubljane. U to vreme to je bilo...
Ali je u to vreme Bijelo dugme je bio pravi zemljotres za Ex Yu?
- Da, tako počinje, to je prvi neki prvi korak, kasnije već dolaze vozači, dolaze sponzori sa divnim kombi vozilima, i onim specijalnim koje smo imali, gde smo mogli da spavamo u njima, jako brzo je to došlo. Kreće, apsolutno sve.
Kreću i problemi, odnosno glavobolje za Raku Marića. Koliko je bilo teško da se sačuvaju svi ti članovi benda, od žena, od publike, od fanova, i ta konkurencija koja u tom trenutku nije baš bila presrećna i radosna što je jedan bend toliko harao po bivšoj Jugoslaviji?
- Konkurencija nije bila neka, Čorba je bila aktuelna, i Yu grupa. Dobro, Dugme je tu bio jedan level veći od ostalih i onda je rastao sve više i više. Pa bilo je problema normalno, sa članovima benda, Ipe je bio mlad, nismo mogli da ga obuzdamo. To je u početku, kasnije dolaze drugi problemi s drugim pevačima, sa Tifom, to su bile muke, to je bilo ono, da režeš vene od muke, šta mi je radio. Voleo je te poroke, tako, da sam ga morao paziti, gde će biti, šta će biti posle koncerta, kada će leći, obilazio sam ga da ne pobegne negde, da ne ode u život. Tražio sam ga po kafanama. U Vršcu kad sam ga tražio, noć 12 sati, ja krenem u obilazak da vidim da li su svi legli. Vidim da ga nema u sobi, Vršac, ponoć, nigde ništa nema sve je zatvoreno. Ja izlazim iz hotela, naiđem na neki taksi pitam ga: "Ima li da radi, neka kafana nešto", kaže, ima gore, na vrh čuke, kaže, vršačke, ima neka kafana koja radi. Ja se uputim tamo, izlazim iz taksija, čujem: "Lipe cvatu", ja ulazim, imam šta da vidim. Tifa na stolu, peva oko njega su svi pijani muškarci.
Da li je bilo teže sačuvati Tifu od poroka ili Gorana Bregovića od pomahnitalih devojaka?
- Ma sa Goranom nikad nije bilo problema, samo sa Tifom je bilo problema. To su bili problemi u Dugmetu i bilo je problema sa Ipetom, otišao je bio u zatvor. On je kaznjen dužim zatvorom, baš je teško bilo. Kod njega je pronađeno 5, 6 kilograma neke droge. Dobio je 4-5 godina zatvora, ali je on bio primer. Za primer je dobio tu kaznu da drugi ne rade isto. Znaš, nije bio samo, on je bio sa društvom. Oni su osuđeni nešto simbolično, a on je možda dobio kaznu, ispostavilo se da je on dao pare za tu drogu, ali to nije bilo tako. Pričli su da je pun bubanj bio droge. Priča u novinama je išla tako da je pun bubanj bio droge, 50 kila, što nije bilo baš tako. Tako je jadan nadrljao i otišao u zatvor, bio je u Zenici, bio je u Foči ležao.
Koliko je njegovo samoubistvo koje se kasnije desilo uticalo na sve vas?
- Jeste. Znaš, kada imaš sve i kada preko noći ostaneš bez ičega, kao što je on ostao. Nemaš ništa, rat je. Ne radiš, ne sviraš, kome da sviraš? Kome da svira bubnjar u ratu? Može da svira samo na groblju, posmrtne marševe.
Da li vam se prethodno obraćao za pomoć?
- Pa nije, ja ga nisam video. Ja sam tada otišao, živeo sam u Grčkoj, kada je počeo rat. Tako su mi javili da je to uradio. Bilo mi je žao, ja sam ga jako voleo. Bio je najmlađi i bio mi drag mnogo.
Kako je došlo do toga da Bijelo dugme promeni čak tri pevača?
- Prva promena sa Bebekom se desila tako što je trebalo da se ide na snimanje novog albuma i Bebek je uvrteo u glavu da se bez njega ne može. I počeo je sa pričom nekim oko novca i tražio je neke cifre od mene i Gorana da mu damo. Goran mi je tada rekao: "Slobodno mu reci da nam ne treba". I ja sam bio u fazonu kako ne treba kada nam treba a Goran je insistirao neka da treba nam. Reko treba da se snima album, i on je nastavljao samo ti njega otpusti, tako reci. Tako je i bilo. I meni Goran kaže posle toga ovaj mali u Divljim jagodama on je jako dobar, možeš li da vidiš sa njim. Tako sam ja prvo bio u kontaktu sa Alenom. Oni su u to vreme imali planove, želeli su album da rade u Londonu, mislili su da će napraviti neku svetsku karijeru. Uglavnom, on je odgodio saradnju sa nama. I došli smo u neki ćorsokak. Ja sam malo preko muzičara svih sa kojima sam bio u kontaktu došao do Tife. Preporučili su mi ga. I ja odem, nađem Tifu. Ja ga pitam jel bi išao na probu da vidiš to i to, kod Gorana, kaže hoće. Zovnem ja Gorana, došao Tifa, Goran uzeo gitaru kaže: "Ajde ovo, ajde ono", i kaže Goran, može on. I tako je ostao Tifa.
Taj Tifin problem sa alkoholom ga je dovodio do ludila?
- Da dovodio je do ludila Gorana taj Tifin problem sa alkoholom. Nije mogao da peva par puta. Goran je znao da peva umesto njega da ga pokriva sa glasom. Alen je dve godine kasnije da nema ništa od te svetske karijere koju su počeli u Londonu. I kad sam ga pozvao, odmah je pristao i eto, on je ostao zadnji kao pevač.
Većina ljudi je mislila da do ponovnog okupljanja Dugmeta nikada neće doći što zbog toga što su znali pozadinu odnosa članova tog benda što zbog činjenice da je Goran već otpočeo samostalnu karijeru. U kom trenutku ste shvatili da do tog koncerta može da dođe?
- Pa vidi, sve vezano za povratak Bijelog dugmeta to je sve moja ideja. I moji dogovori s njima, i moje finansiranje tu celog projekta. Našao sam sponzora pa sam onda krenuo, normalno. I sve je moja ideja bila da se ponovno okupimo. Goran, je bio zauzet strašno, on ima po 150 koncerata i dan danas zakazano i treba odvojiti to neko vreme za probe i sve to. Nekako smo uspeli da organizujemo probe. Čak je bio momak jedan koji je svirao gitaru sa Goranom da kada Goran nije tu da radi sa bendom. Bio je, samo problem sa Bebekom da li će on da pristane. I on je pristao za neki veliki novac da dođe. Sećam se, Goran me je pitao koliki je to novac? Rekao sam mu koliko traži i kada je čuo rekao mi je da nam Bebek ne treba ne treba. Ja sam mu rekao da ne mogu to da radim, da radimo ta tri koncerta velika, a da nemamo sva tri pevača. Odlučio sam da platim Bebeka i platio sam ga debelo, tri puta više nego sve ostale zajedno. I tako smo došli do koncerata.
Da li je istina da Vas je Bebek tužio nakon tih koncerata i da je tražio još novca?
- Jeste, jeste istina. Pošto je Mjuzik star imao imao ekskluzivno pravo na snimanje svega toga, i ja sam posle koncerta objavio žive albume, odmah me je on tužio. Pošto mi nije potpisao ugovore, ja sam njemu dao pare ovako na ruke, na neviđeno, bez ugovora. Mogao je da ne dođe. Prethodno sam mu slao ugovore, i svaki put je bilo kao nije tu, otišao je u Livno, kod tasta, ja mu pošaljem tamo onda ne potpiše. Ali je došao, radio, ali mislim da je on to radio sve svesno, da bi kasnije nas i tužio, to sam zaključio, po onome što se je desilo na sudu. Naplatio se odlično mislim, dobio me je na sudu. On je zahtevao cifru od nekih sto hiljada evra, na sudu je želeo da obmane sudinicu išao je na sentimentalnost kao da ne potražuje taj novac za sebe nego za svoju decu.
Koliko je bilo teško držati tu neku zdravu atmosferu među njima, budući da znamo da su odnosi među članovima beenda bili zategnuti?
- Nije bilo teško, oni su došli iz interesa, došli su za pare, normalno, ako ne radiš nećeš dobiti pare. Ja sam im stavio penale za te probe, za te koncerte, pa hoćeš hoćeš, nećeš ne moraš. Lako sam se ja sa njima dogovorio, ja sam dobar sa svima njima. Jedno to sa Bebekom, posle toga, tih koncerata, me je iznenadilo jako, znaš, da tuži, da traži kada nije on autor, zna se ko je autor, čije su pesme sve, nego se on pravio pametan.
Došao je taj koncert, hipodrom. Zašto je baš pala odluka na hipodrom?
- Nije bilo ušće još gotovo. Na ušću je bio šut, tamo su bila brda. Nisi imao gde da radiš koncert nego na Hipodromu, tako veliki koncert. Stadion, ne bi podneo taj broj ljudi. Onda nisam mogao da dobijem ni dozvolu, možda bih i tražio Marakanu, ali nisam ja mogao dobiti dozvolu, pošto je trava propala posle Cecinog koncerta. Tako da mi nisu dali. Dobio sam i stadion Koševo u Sarajevu, dobio sam Maksimir u Zagrebu. Dobio sam sve. Hteo sam ja da radim na Marakani, ali kažem nisu mi hteli dati a i bolje što mi nisu dali. Ne bi mogli da organizujemo vrliko je interesovanje ljudi bilo, pa bismo morali da radimo četiri Marakane.
Velike kritike dobio si zbog ozvučenja koncerta koje je bilo jako loše. Kako je došlo do tog propusta?
- Da, to je ispalo kao da sam ja kriv za to sve. Međutim, nije tako. Sad kažem prvi put, odnosno pričam prvi put to kakva je istina sa moje strane. Istina je takva da sam bio u pregovorima sa jednom nemačkom firmom za produkciju koja radi velike koncerte. I dogovorio sam se sa njima sve. Rekao sam ti malopre, sve sam ja finansirao ceo taj projekat. I sad nije mi bilo važno da li ću platiti, više pet, deset, sto hiljada, važno mi je bilo da bude to kako treba. Međutim, javljaju mi se Goran i Zoran. Zoran je kod nas bio čovek koji je brinuo o tehnici. Kad smo radili koncerte, on je znao sve i brinuo je za tehniku. Zoran me je zvao i kaže javio se Braco Radović, naš čovek koji je s nama radio godinama, koji je ozvučavao i osvetljavao koncerte. Javio se da bi voleo to da radi, da mu je to velika želja i da posle toga neće da radi ništa više i da ide u penziju. Malte ne, da mu je to želja jedina u životu. Uzmi ga, kolega je naš. Uglavnom ja im kažem da sam se dogovorio sa Nemcima već, da imam dogovore, ne znam šta ću. Goran mi kaže vidi ti to za Zoranom. Šta ću ja? Uzmem njega. Dođe Braco u Sarajevo, dođe u Zagreb, izmeri sve, izmeri površine, dođe u Beograd, odmah na hipodrom. Ja ga pitam jel znaš, kaže znam, izmeri svetla, sve u redu, gde je struja, gde je ovo, gde je ono, agregati, gde će biti to, ovo, ono, i dođe koncert. Ništa ne radi. Plus što je on to loše izmerio, on je išao u dubinu a nije išao u širinu sa tim merenjem. Prvo, nije se očekivao toliki broj ljudi. Znajući podatke policije, na hipodromu je bilo 500.000 ljudi. Zašto 500.000 ljudi? Zato što je hipodrom bio totalno otvoren. Ko god je došao ušao je tamo. Mi smo napravili samo glavni ulaz, a ulazio je kako je ko hteo, preko brda, okolo, svi su ušli na hipodrom. Meni je došao tada šef policije Banjac i rekao Rako mi smo izmerili, ima 500.000 ljudi. Ja rekao, kako 500.000 ljudi prodato je 225.000 plus ovih 20.000 sponzorskih koje su uplaćene, ja to računam kao prodate. Znači, na biletarnicama 225.000. To sam zaustavio bio prodaju dve nedelje pre koncerta. Nisam znao gde ću staviti sve te ljude. Pa Sarajevo je bilo prodato za dva sata, 85.000 u Zagrebu. Do podne nije bilo jedine karte. Znači, celu noć su bili redovi u Zagrebu čekali ljudi otvaranje biletarnice? Celu noć su stajali ljudi. U 12 sati nije bila ulaznica. Tako je u Sarajevo, 65.000. U Sarajevo je puklo isto za jedan dan. To su bili redovi. Užasno, slali su mi snimke, nisam mogao da verujem. Televizija je prenosila to. Znači bilo je previše ljudi, a kažem ti oni nisu to postavili kako treba. I šta je bio još problem, bio je neki vetar, a vetar nosi zvuk kao kad plivaš po talasima. I kako je duvao vetar, odneo je to gore. I meni kasnije kažu ljudi koji žive na Dedinju i na Senjaku, da se nije moglo živeti kako je to bilo bučno i jako. Tamo su sedeli, slušali, kažu, kao da je tamo koncert a na hipodromu ništa. Uglavnom kažem ti, i sad mi Goran govori i dan danas kaže, ti si kriv za hipodrom. Nisam ja kriv on je uzeo Bracu. Ja bih uzeo Nemce koji bi to izmirili kako treba sa lastarima, oni to znaju. Tako je, i na mene zvono, e Raka, je kriv što niste čuli. Mislim, preuzimam ja tu odgovornost, normalno. Ja sam preuzeo odgovornost, mene su i tužili, neki advokati. Simpatični su mi na kraju bili. Mene su tužili i ganjali zbog lošeg ozvučenja. Simpatični su mi bili na kraju.
Najveći uspjeh ostvarili ste sa Belim Dugmetom ali to nisu Vaši jedini uspesi. Bila je tu i Marakana Svetlane Ražnatović. Malo je poznato da ste bili jedno vreme i menadžer Ceci.
- Da, da. I to. Ja sam Svetlani radio te godine celu evropsku turneju. Tako je.
To je bilo tokom akcije "Sablja" kada je ona bila uhapšena. Kako su izgledali ti dani?
- Mene je to onako baš udarilo, znaš, u srce me udarilo baš. Znaš, ono, majka dvoje male dece, oni mali Veljko i Anastasija... Veljko, mali, isto, ostali bez majke koja je u zatvoru, koju su zatvorili sa kriminalcima da leži. Ona koja je zvezda za mene, nisam ja znao, ulazio u te priče, šta je, zbog čega je. Ono što se pričalo, sve što se pisalo mene je tako udaralo, u srce me udaralo. Znaš, kako ja sam gledao da joj pomognem koliko sam mogao. Tada je bilo to vanredno stanje u državi, nisam mogao, nema tu bilo kakve intervencije da zoveš nekoga, da nekoga pusti ma kakvi. Brinuo sam malo, bila je tu i Lidija i deca i baka, i ta tetka njena, tako su svi brinuli oko dece, ja sam se brinuo nešto finansijski i tako.
A kako je izgledala atmosfera, generalno, kod nje u kući?
- Pa kako je bilo užasno. Deca nisu znala gde je, mali su bili, nije mama tu, govorili smo im. Gadna situacija za nju je bila. Nisam znao šta da radim... u ćeliji nekoj da leži žena je užasno, znaš, bilo mi je baš ono nestvarno. Naša najveća zvezda da bude u zatvoru.
Kakva je atmosfera vladala tada u medijima i koliko su oni doprinosili toj slici nje u zatvoru?
- Ja nisam mogao ništa da učinim. Tada se sve pisalo onako kako je vlast govorila, normalno. Kako je vlast govorila, tako je to i bilo. Ubijen je premijer pre toga, ne možeš da se mešaš, tu ništa. One informacije koje su dobijali novinari, bilo je od Vlade.
Prethodno 2002. godina, Cecina Marakana. Tada najveći triumf njene karijere. Kako ste došli na ideju da radite Marakanu?
- Da 2002. godina Marakana. Posle Marakane smo radili evropsku turneju od Pariza do Nemačke. U tom momentu osetilo se da može da radi veliki prostor. Ja sam smatrao da ona može da radi. To je bio jun neki. Tada je Džaja bio predsednik. Zakazao sam za Džajom sastanak i dao je pristanak. Znaš, onseti se to da ona može da dovede toliko ljudi. Ona je prodala 85.000 ulaznica. To je najpunija Marakana koju smo radili.
Koliko je bilo teško organizovati tu Marakanu, sa kakvim problemima ste se susretali?
- Marakana je specifična. Marakana nema ulaz za opremu da možeš uneti. Ona je zatvorena sva, samo ima tunel za igrače. I taj tunel je uzak, to je mali tunel. Tako da se, ona silna oprema morala voziti sa jednim malim traktorom i malom prikolicom. Sad zamislite koliko to traje. Inače se postave u kamioni do samih mesta gde postaviš binu i tu iz kamiona vadiš opremu. A ovde odozgo skroz, sa ulice, smo morali da istovaramo i na mali kamion da stavljamo. Pa se nosi na rukama što se moglo na rukama, a što je teško na mali traktor pa na stadion. Onda mi je policija dala isto zahtev da se obezbedi sve što treba za eventualnu evakuaciju. Tako da sam morao da napravim nekoliko mostova za nešto ako se desi da se evakuišu ljudi. Teško je bilo, Marakana je jako teška za koncerte.
Kako je došlo do prvog Ušća?
- Ušće je specifično, pravljeno je za Rolinstonse. Hipodrom, nije uslovan. Ne može se raditi na Hipodromu tako velika stvar. Što zbog struje, zbog toaleta, zbog vode, zbog prilaza, zbog prepreka, a između ostalog i zbog konja. Bilo je problema i sa konjima i sa ljudima koji se bave zaštitom životinja, bunili su se p
a smo morali konje da evakuišemo. Zato sam razmišljao gde da radimo Rolingstonse. Ovi ne daju Marakanu zbog trave, Partizanov stadion je mali. I onda šta ćemo gde raditi, ušće, ali to su brda i brda, gomila onog šuta. Planine cele. Šta ću ja odem? Tada je bila gradonačelnica Radmila Hrustanović, divna žena. Odem kod nje i kažem joj ideju, ako bi grad mogao da poravna tamo to sve. I ona to prihvati i dođu iz gradskog zelenila. Oni su radili to danima. Kričili su, kamioni vozili, poravnavali i na kraju posadili travu i eto šta ispade. Na kraju su to tamo zvali Rakina livada. Nije Ušće nego Rakina livada.
Koliko ste zaradili od Cecine Marakane, a koliko od koncerta Rolling Stonesa na Ušću?
- Na Ušću sam bio u minusu sa Rolling Stonesima. To je bio minus od 700 hiljada evra. Tadašnji ministar Mlađan Dinkić čovek kog znam kada je bio student još opalio mi je ekstra porez na osnovno sredstvo za rad, ja sam išao i da mu se žalim. Objasniću neke stvari koje mi nisu bile logične, naplatili su mi porez za osnovno sredstvo za rad, a to je produkcija cela, znači prevoz kamiona a taj broj je izvnosio 87 šlepera koji su došli iz Mančestera do Beograda. Na tom je sve obračunat porez, da platim. Ja sam to morao da platitim 700 hiljada evra, nisam platio. Išao sa, da se žalim kod ministra, a on me je vodio kod tog Velje Ilića. Žalio sam se što ste tako skinuli sa računa pare. To je, tako je kaže, on ne može drugačije, i ja sam bio na sudu sa državom Srbijom u deset godina, i na kraju šta će biti nego cvrc. K'o se tuži sa državom taj je nadrljao. Morao sam da platim pedeset i nešto hiljada evra sudskih troškova. Ja ne znam ko je platio više poreza, samo da kažem od tri, četiri koncerta ja sam platio dva miliona evra. Nema zaista zarade, jasno to. Kad počneš nešto da radiš u životu, ja to volim da radim tako, znaš, da idem napred dokle mogu.
Koliko se uopšte menadžerski posao danas razlikuje u odnosu na to kada ste vi pravili te velike koncerte i sarađivali sa najvećim zvijezdama?
- Razlika je nenormalna, to je nebo i zemlja. Imaš internet, imaš te mreže, olakša ti marketing. Marketing ti je danas zahvalani, pokriješ sve s najavama. U moje vrijeme smo lepili plakate. Bilbordi nisu bili. Dolaze agencije koje imaju bilborde. Znači, danas se radi sve na internetu. Današnji menadžeri rade totalno drugačije. Zovu menadžera za zvezdu tu i tu, da peva u klubu u Nemačkoj. I on kaže, hoće, toliko? Završi se sa prihvaćenjem, uzme neki provenat sebi, to je današnji menadžer. Većina njih ima izuzetaka, normalno, koji rade uvek. Dvojica, trojica imaju u Srbiji koji rade tako. Uspjeh je za svakog menadžera kada uzme zvezdu nepoznatu, napravi joj ime i onda to ime eksploatišeš godinama. A ovo danas je sve kao kisela voda kad je otvoriš, traje kao kad je otvoriš.
Kako se danas pune arene?
- Pazi, imamo sad Prijovićku recimo, ona je neki konkretni primer. Ona je, mlada je, ima karijeru, čistu karijeru, majka je, ima sina, i ima Braju, Braja joj piše dobre pesme, i sad, kod nje se desi taj jedan vakum između velikih zvijezda, Cece, Brene, Mirkovićke, koje su već godinama zvezde, dođu neki mladi koji se pojave, kao što sam rekao, kao kisela voda, simbol tog trajanja, kako jogurt, i ona je kvalitetna, ona lepo peva, ima lepe pesme, lep marketing je bio s njom, udala se za sina toga i toga, maćeha je ta i ta. Velika firma stoji iza nje, ogranak jedne velike firme, i ona je ušla je u taj vakum i isplivala je dobro, zahvaljujući i pesmama, i dobrom marketingu, i njenoj karijeri koja je, čista. I to ti je ključ, nemaš više šta da razmišljaš.
Možete li mi ugla menadžera da mi kažete koliko će taj uspeh koji je ona doživela biti teško ponoviti?
- Teško je držati, normalno je teško držati taj neki nivo. To je teško držati. Kad je tu internet sve se gleda, se pušta. Pojavljuju se neke nove, možda i bolje, ali teško je držati taj nivo, ali ja mislim da će ona malo potrajati, potrajaće ona koliko dugo ne znamo, možda potraje kao maćeha, njena dugo da bude na sceni kao Cece, ali to zavisi i od pesama, od života šta ti nosi život, hoćeš li da budeš majka, hoćeš da budeš pevačica, domaćica, muž, ovo ono, sve to ima uticaj i sve se gleda.
Znači da je na Cecinu karijeru znatno uticala ta priča koju je imala?
- Pa kako da ne. Ona je ušla u jednu sferu nebesku, sa Arkanom, sa imenom, sa tim svim, a još je Svetlana pevala 15 godina je imala kada je počela da peva pa je rasprodala sve koncerte.
A šta ćemo sa onima koji te arene rasprodaju prilično brzo, a zakažu te koncerte, a nemaju tu popularnost?
- Ja mislim da se dele karte, masovno se dele karte.
Kako se dijele karte, ajde, objasnite nam?
- Ja nisam podelio, karte u životu, ja podijelim karte koje samo treba medijima i prijateljima, ja nisam podijelio karte u životu. Imaju svi isti model kada se dele karte, znači to se ide akademije vojne, ovo ono u zavisi ili je partijski ili nije, partijama se deli.
Jel danas svakom može da napuni tu arenu?
- Pa ne može svakako. Dobro, mislim, treba imati i elementa da dođu takvi kojima podeliš. Ali teško je prodati, nije lako prodati karte danas. To je 15.500, može da primi arena. Treba to prodati, nije to lako. Ne može svako, ne može.
Ko su izvođači koji sad mogu da prodaju velike koncerte kod nas?
- Saša Matic, Zdravko Čolić, Fahreta, Svetlana. Mala Milica Pavlović, ona ima neku karijeru isto, izgleda lijepo, Tea Tairović.
U kakvim ste sada odnosima sa Goranom Bregovićem? Poznato je da mu je venčani kum a da Vas zove kume?
- Goran i Kusturica nisu dobri. Bilo je tu nekih problema sa Iggy Popom. Sa pesmom, Arizona drims. Ispalo je da je Goran plagirao to što je Kusturica potvrdio. I tada je prekinuo saradnju sa Emirom. Nisam ulazio u tu priču, nisam znao zaista pojedinosti. Samo znamo šta je bilo, šta su činjenice, samo da je to na sudu tako ispalo. Moj odnos sa njim je sada takav da ga nisam čuo od augusta. Letos sam mu davao injekcije pošto sam bio vojni tehničar. Celo leto sam mu davao. Dao sam mu 20-30 injekcija, svaki dan sam išao. Kada je pao iz motora, to je bilo oktobru, Goranu su ugradili metalno rame i šipku ima. On nema uopšte deo ramena. Goran kad dođe na aerodrom pišti na skeneru pa strahujem da će ga uhapsiti, da ne pomisle da je terorista. Samo metal ima u ramenu. Svaki dan sam išao kod njega. Bez ruke je išao da svira, nema šanse da bi taj propustio tezgu jefnu, nema tih para, to je zakazalo njemu sve mnogo unapred. Išao je na svirke a trpio je nesnosne bolove, nije mog'o da spava kako ga je bolelo rame. Ali imao je zakazano, potpisane ugovore.
Pa dobro, ali ovo su vanredne okolnosti. Zar toliko voli pare?
- Voli više 100 evra nego mene. Živa istina(smeh). Pa dobro, ali vi ste mu i doneli najviše novca, da kažemo, tokom karijere, nije i čudo što vas toliko voli. Jesam pa to, sigurno.
Za ovih 50 godina, koliko radite na muzičkoj sceni, da li imate neku želju? Da li nešto niste uradili, a da biste rekli, e, još mi je to ostalo?
- Veruj mi da nemam više. Ja sam uradio sve što sam želeo i nemam većih želja. To više niko nikada neće ponoviti, što sam ja uradio sa Stonsima i Dugmetom.
Kurir.rs/telegraf/preuzeo I.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
