Dejan Petrović je veliki muzičar, ali kaže da ne želi aktivno da svira trubu ceo život. U dinamičnom novogodišnjem intervjuu, Petrović je govorio o karijeri, novim trendovima na estradi, ali i velikom biznisu koji je pokrenuo i o kom je sve otkrio. Takođe, odgovarao je na pitanja i o supruzi Branki i ćerki Jovani, a otkrio je i koji nastup mu je bio najplaćeniji ove godine.
Da li ti je teško da sviraš trubu po hladnom vremenu, s obzirom na to da je specifičan instrument, pluća su u pitanju...
- Nama duvačima je malo zeznuta promena temperature zbog štima instrumenata, duva se topao vazduh unutra, a spolja se hladi, pa nam nije baš lako. Ali šta da se radi, najviše ljudi ima na trgovima, najbolje reaguju na muziku, tu je najlepši provod.
Imao si i neke zdravstvene probleme zbog toga?
- Da, pre deset-petnaest godina smo svirali za srpsku Novu godinu na Trgu u Čačku, gde je bilo minus 16 stepeni. To je već bio ozbiljan problem i za svirku i za zdravlje. Svi smo bili prehlađeni. Sećam se, od Čačka do Užica sam putovao, grejanje u kolima je bilo namešteno na najjače, ali nisam uspeo da se otkravim. Zaledile su mi se i noge i ruke. Imali smo i pečurke i topove na bini, ništa nije vredelo. Koristili smo i fenove za grejanje instrumenata, jer su se i trube ledile na pozornici.
Kad je u pitanju ta novogodišnja euforija, da li misliš da ljudi osećaju veliki pritisak da sve bude odlično organizovano i sređeno, da li je to uzelo maha?
- Dali smo gas poslednjih godina, generalno. Pa šta ako je Nova godina, ne treba zbog toga da poginemo! Voleo bih da neki elementi opuštenosti budu prisutni tokom cele godine. Okej, ja gotivim praznike, ali kad prođu januar i ta euforija, onda dođe februar i svi smo u bedaku. Treba nam tako malo da budemo nasmejani svakog dana.
Da li porodično volite da lepo ukrasite kuću i da li ti je supruga zahtevna da sve bude pod konac?
- Što se tiče supruge, ona voli da je u kući u toku cele godine sve pod konac. Kad je Nova godina u pitanju, ćerka i žena su glavne u dekoraciji, a ja sam tu da donosim poklone, ukrase, da kačim jelene...
Poklanjaš li dragim ljudima nešto za Novu godinu? Da li si od onih muškaraca koji generalno ne podnose šoping?
- Više volim da tokom cele godine dragim ljudima poklanjam nešto nego da to radim u januaru. Što se šopinga tiče, dogovorim se sa porodicom da, kad odemo u tržni centar, ja sednem u kafanu i tu ih sačekam. Nemam živaca, najveća mi je muka kad treba da isprobavam stvari, da ulazim u kabine da se presvlačim i skidam go, ne volim da trošim vreme na to. Radije ću u kafani posvetiti vreme svojim prijateljima nego tome. Jednostavan sam, kad mi treba bela košulja, odem da je kupim, i to rešavam u roku od pet minuta. Supruga i ćerka više vole da obilaze butike.
Pošto si četvrta generacija "po trubi", koliko ti je teško bilo da se suočiš s tim da ljudi kroz tebe vide tvog oca?
- Bilo je tu dobrih stvari, ali bilo je i loših. Kada sam imao 14 godina ostao sam bez oca, i ljudi su kroz mene gledali njega, očekivali su da vide tatu kao svirača kad mene slušaju. To je bio veliki teret na leđima, ali izdržali smo sve, moj bend i ja, tako da sve to ima prednosti i mane. Nadam se da sam opravdao trubačko stablo porodice Petrović, i mislim da su i otac, i deda, i pradeda ponosni na mene. Ipak, ono što publika kaže, to je prava ocena. Ako te široka narodna masa podrži, onda ti je to amin. Što se tiče trubačkog nastavka tradicije, sin mog rođenog brata Darka je treća godina Srednje muzičke škole, svira trubu, oformili su orkestar...
Da li si nekada odbio saradnju sa nekim pevačem?
- Nije da sam namerno odbio, nego se desilo da nisam mogao da izađem u susret nekome jer je bio jul, a nama je taj mesec zaključan, znači ne možemo da postignemo ništa osim onog što smo ranije isplanirali. Kad se radi neka pesma, moraš tome da se posvetiš, potrebno je vreme. Jednostavno, nisam nikog odbio nego fizički nisam mogao da stignem, ako mi neko zbog toga zamera, njegovo je pravo da se ljuti. Hoću svima da izađem u susret, ali nekad to nije moguće.
Da li te je neko "jurio" za saradnju?
- Bilo je ljudi koji su imali razumevanja, pa su sačekali strpljivo da im uradim nešto konkretno, onako kako treba. Ali i nekih ljudi koji su hteli da se za nedelju dana odsviraju trube, da se uradi neka kompozicija, a to nije bilo izvodljivo.
Kako posmatraš današnju muziku i trendove na estradi?
- Mnogo je teško da odgovorim na to pitanje. Ne slušam ovo novo što slušaju moja ćerka i ostala deca, ali moram da kažem jedno. Pokojni Cune Gojković je bio suspendovan dve godine zbog pesme "Kafu mi draga ispeci", zbog toga što se u toj numeri, kako su rekli, pevalo o bludu. Blud u toj pesmi je "da legnem kraj tebe". Hajde da uporedimo to sa današnjim vremenom, šta se sada peva u pesmama, o drogama, se*su, snimaju se spotovi u kockarnicama, žene su u najgorem mogućem smislu predstavljene i kroz oblačenje, lako se u tekstovima dolazi do para... Nek se sluša sve, muzika je širok pojam, ali nije kulturno da se nešto na taj način prezentuje.
Da li je omladina svesna toga o čemu se zapravo peva u pesmama?
- Ne želim nikoga da uvredim, ali mislim da dajemo loš primer deci. Oni će skapirati kako se lako dolazi do brze love i lagodnog života. Moraju biti svesni toga da će, ako se odluče na to, morati da snose neke posledice.
Mnoge tvoje kolege, pored muzike, bave se drugim biznisima. Da li si razmišljao da pokreneš privatni posao, možda i sa nekim prijateljem?
- Prvi si koji me je to pitao, evo, iskreno ću ti reći. Pre tri godine, još dok je korona bila u punom jeku, bilo je dosta slobodnog vremena, pa sam razmišljao šta raditi u slučaju nečeg tako neplaniranog, jer je muzika u tom momentu stala. Sasvim slučajno, uz Božju pomoć, pojavio se moj dugogodišnji prijatelj iz Užica, i došli smo do zajedničkog predloga. Jurio sam da kupim plac na Zlatiboru, da možda nešto investiram, a on se pojavio sa idejom da uzmemo veći plac i napravimo nešto zajedno. Mi smo trenutno u izgradnji 17 luksuznih vila na Zlatiboru, gde pravimo privatno naselje. On pravi svoju kuću, ja svoju, a ostalih 15 je za prodaju. To će biti poseban pečat za Zlatibor.
Zar nisi već posedovao vikendicu na Zlatiboru?
- Imao sam apartman koji sam prodao i taj novac sam uložio u ovaj projekat. Imam vikendicu u Kokinom Brodu, a to je bliže Zlataru. To je zapravo porodična kuća, supruga mi je odatle rodom. Imam želju da živim na Zlatiboru. Bogu hvala, auto-put polako stiže tamo. Dođem danas za Beograd, uveče sviram, a pošto mi do Užica treba dva sata, sutradan s porodicom kuliram u šumi. Što se projekta tiče, građevinski ću objasniti - naliveno je svih 17 ploča, šest kuća je trebalo već da ukrovimo, ali, nažalost, zbog vremena nismo stigli. Planiramo da na proleće 2025. godine to bude useljivo.
S obzirom na to da si preduzimljiv, planiraš li još neki izazov?
- To je neki projekat koji se realizuje, nešto od čega bih sutradan imao penziju. Neki dodatni posao ću isto pokrenuti, biće to kad-tad, a u pitanju je neka mini porodična destilerija rakije, pošto ja rakiju obožavam. Odrastao sam na selu, deda ju je ceo život pekao, a i ja godinama pečem rakiju. Poslednji dan pečenja je za prijatelje iz Srbije i Crne Gore koji dolaze na kazan, pravimo druženje kao nekad, uz krompire sa žara, pršutu...
Odakle ti tolika želja za onim što nije muzika?
- Nagledao sam se dosta svojih kolega muzičara, pevača, svirača koji su šakom i kapom uzimali novac, još veći nego što uzimaju sada. Kako su zarađivali, tako su trošili. Međutim, ne smatram da ću ceo život da sviram, napraviću presek u životu i prekinuti sa poslom, imaću najviše pet koncerata.
Čime se bavi tvoja ćerka Jovana? Bila je u modelingu...
- Što se tiče muzike, klavir je svirala nekoliko godina u muzičkoj školi, ali odustala je od toga. Nisam od onih roditelja koji pritiskaju decu, ako sam ja muzičar, ona ne mora da bude. Modeling je bio interesantan kad je bila nešto mlađa, ali sada je upisala grafički dizajn. Ta sfera umetnosti je baš zanima. Pre nekoliko dana smo razmatrali kako će i šta dalje. Jovana sada ima 16 godina, vreme je da pričamo. To nisu rasprave nego normalni razgovori, mi ćemo je kao roditelji podržati u svemu, a ona je svesna da boljih prijatelja od roditelja u životu neće imati.
Da li ste razmišljali o drugom detetu?
- Sve je u Božjim rukama, kako Bog kaže, tako će biti.
Družiš se sa nekim glumcima. Svirao si na rođendanu Nataše Ninković, da li si je poznavao ranije?
- Sa Natašom i njenim mužem Nešom sam porodični prijatelj. Nedavno je u Užicu igrala predstavu pa smo je supruga i ja ugostili, proveli smo lepo popodne sa njom. Nataša je jedan veliki umetnik za mene, a taj rođendan je bio nešto nestvarno. Prvo, ambijent gde smo svirali, ljudi koji su bili na slavlju, glumačke gromade, bila mi je čast da budem tamo. Natašu nisam slušao kako peva, pa ne znam, ali Boba Mićalović je to veče pevala s nama. Više se družim sa glumcima nego sa ovima iz moje sfere umetnosti. Andriju Kuzmanovića smatram bratom. Njegov pokojni otac i moj pokojni otac su se družili, mi nismo to ni znali ranije... Takođe, sa Vukom Kostićem sam baš dobar. Što se tiče estrade, družim se sa Acom Pejovićem, Prijovićevom...
Sedište ti je u Užicu, ali da li si planirao da se preseliš u Beograd?
- Mi smo kupili stan u Beogradu. Neke 2006. godine bilo je razmišljanja da se selimo za Beograd, ali kako vreme odmiče, a pogotovu sada, sve smo sigurniji da se nećemo seliti. Videćemo gde će ćerka ići na fakultet, možda dođe i u taj stan, sve zavisi. Jedan moj dan proveden u Užicu je toliko kvalitetniji i sa manje stresa nego dan nekoga ko je u Beogradu. Sve što postignem u provinciji za dan, to vi planirate za sedam dana u gradu. Dosta mi je mirniji život, danas sam stigao i do Zlatibora i do sela da se vidim sa prijateljem, nešto da obavim, a ljudi u Beogradu samo jednu stvar od toga mogu za dan.
Kurir/24sedam/V.M./Preneo: I.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
