IZBAČEN IZ ŠKOLE 2 PUTA, ONDA MU JE JEDAN TRENUTAK PREOKRENUO ŽIVOT Stvari koje niste znali o Harisu Džinoviću, ovako je POČELO...

Vest da se Haris Džinović, posle 22 godine zajedničkog života, razvodi od kreatorke Meline Džinović, rođena Galić, izazvala je nevericu, budući da su uvek izgledali kao skaldan i srećan par.

Početkom rata u Bosni i Hercegovini preselio se prvo u Austriju, a nakon toga u Francusku. Vodio je restoran u Parizu, a muzikom se bavio „za svoju dušu“. Vernu publiku je 2000. godine počastio novim albumom sa pesmama „Ako možeš ti suzu pustiti“, „Laže mjesec“, „Kako mi nedostaješ“, „Opet sam ti u kafani“ i drugima.

Detinjstvo i obrazovanje

Haris Džinović je rođen 1951. godine u Sarajevu. Njegov otac Muhamed Džinović je po struci bio inženjer, a majka Hatidže ekonomistkinja. U detinjstvu je dosta vremena provodio sa bakom i dedom, a osim muzike, voleo je i sport. Bavio se tenisom, atletikom i skijanjem, ali mu je najveća ljubav bila fudbal koji je igrao od malih nogu. U drugom razredu osnovne škole majka mu je kupila harmoniku. Iako je u porodici imao školovane muzičare, učio je da svira sam. Po završetku srednje škole upisao je gimnaziju, gde je otkrio talenat za sviranje klavira. U gimnazijskoj dvorani je počeo da svira, pa je zbog fudbala i klavira zapostavio školu.

Sa 16 godina je zarađivao prve honorare nastupajući u Sarajevu i na Jahorini. Zbog mnogo neopravdanih časova izbačen je iz škole dva puta, pa je morao da ide u večernju školu kako bi uspeo da maturira.

Kako je u jednom intervjuu rekao, od svega ga je najviše zanimao fudbal. Ipak, dodaje da je bilo mnogo boljih igrača od njega, pa je, na kraju ipak bolje što se opredelio za muziku.

Svirao rok

Prvi bend koji je osnovao izvodio je rok muziku. Ipak, veoma brzo se raspao, a Džinović se okrenuo drugim žanrovima koji su mu više odgovarali.

Posle odsluženja vojnog roka vratio se u Sarajevo. Otprilike u isto vreme je prvi put pogledao ruski film "Cigani lete u nebo" koji ga je toliko fascinirao da je poželeo da stvara cigansku muziku.

Bend Sar e Roma je 1985. godine objavio treći studijski album sa deset novih obrada i Harisovom pesmom „O, Đila“ koja je postala veliki hit. Nastupi su bili sve posećeniji, a mnogima je ostao u sećanju koncert u beogradskoj hali „Pionir“ 1986. godine kada je grupa osvojila specijalnu nagradu žirija za najbolji utisak i scenski nastup. Pevali su i svirali u Sportskom centru na Ilidži, te mnogim drugim mestima u Jugoslaviji i širom sveta.

Tokom međunarodnog festivala „Midem“ u Kanu su ih slušale svetske zvezde poput Dejvida Bouvija i Eltona Džona, a kako su tadašnji mediji izveštavali, njihova muzika oduševila je i Mika Džegera, Stinga, Džon Bon Džovija, Džeka Nikolsona...

Samostalna karijera

Nakon velikih uspeha sa grupom, Džinović je odlučio da započne samostalnu karijeru. Kako je jednom prilikom priznao, od romske muzike tada nije moglo da se živi, pa se okrenuo pisanju i komponovanju vlastitih pesama. Započeo je saradnju s Aleksandrom Radulovićem Futom, Marinom Tucaković i Miloradom Nikolićem. Iz te saradnje, ali i brojnih pesama koje je Haris sam komponovao i napisao 1989. godine „rodio“ se album „Ostariću, neću znati“. Na njemu su bile pesme „Sjećaš li se one noći“, „Odlaziš od mene“, „Hladno je, ugrij me“, „I tebe sam sit kafano“, „Krčmaru vina za svirače“, „Volim te“ i „Rano je za tugu“.

Neretko su ga čitaoci štampanih medija i slušaoci radija birali za pevača godine, a njegovim pesmama davali epitete „hit godine“. Dve godine nakon izlaska prvog samostalnog albuma, Haris je objavio i drugu ploču pod nazivom „Haris Džinović“. Na njemu su bile autorske pesme, ali i numere koje su komponovali Futa, Marina Tucaković, Vesna Petković, Miladin Bogosavljević i druge. Nakon izlaska albuma Haris je počeo da vodi šou program na Televiziji Sarajevo i snima spotove. Ni nakon te ploče priznanja i nagrade nisu izostajali. Nekoliko puta je poneo titulu pevača godine, a njegove pesme su postale hitovi. 13. juna 1991. godine održao je prvi veliki solistički koncert u Sava centru u Beogradu. Specijalni gosti su mu bili Goran Bregović, Zdravko Čolić, Laza Ristovski, Ansambl Sajavel, Orkestar Modra Rijeka i članovi njegove bivše grupe Sar e Roma.

Život u evropskim metropolama

U maju sledeće godine je napustio Jugoslaviju i počeo da živi u Beču. Nastavio je da nastupa u Nemačkoj i Austriji, gde je, kako se navodi na njegovom sajtu, održavao uglavnom humanitarne koncerte za pomoć ljudima u ratom zahvaćenoj bivšoj Jugoslaviji. Na poziv Izabel Fore, supruge pokojnog francuskog kompozitora Kloda Fransoa, koji je napisao pesmu „My Way“, otišao je u Francusku kako bi snimio jubilarnu 1000. obradu numere koju je popularizovao Frenk Sinatra. Džinović je pesmu otpevao na romskom jeziku i objavljena je pod nazivom „Kantar Cigan“ 1994. godine. Tih godina je živeo u Kanu, na Azurnoj obali, a snimao je pesme na engleskom, romskom i španskom jeziku u studiju Kornelija Kovača u Madridu.

Uporedo sa tim, radio je i obrade svojih starih pesama, pa su tako, skoro spontano nastale numere „Jesu l` dunje procvale“ i „Tugo moja“. One su se zajedno sa nekim starijim Džinovićevim pesmama i obradama izvornih romskih numera našle na albumu koji su 1996. godine objavile nemačka firma „Embex“ i beogradska Diskografska kuća „Jugodisk“. Iako je potpisao jednogodišnji ugovor sa francuskom Produkcijskom kućom „Poligram“, umesto novog albuma, odlučio je da zajedno sa prijateljem otvori restoran u centru Pariza. Restoran se zvao „Harris“ i osim francuske i raznih drugih kuhinja, nudio je specijalitete sa područja bivše Jugoslavije. Kako je u jednom intervjuu priznao, ovaj lokal je otvorio jer je želeo da ima svoj „kutak“ gde će moći da ugosti drage ljude i gde će svaki put da ostane do „fajronta“. Ipak, tada je takođe priznao da posao u ugostiteljstvu nije bio dugog veka, jer je voleo da časti prijatelje, pa su vrlo često na kraju dana jedva pokrivali troškove.

Bio je specijalni gost na koncertu španske operske dive Monserat Kabalje u Beogradu. Haris je otpevao dve napolitanske pesme „Dicitencello vuie“ i „Torna a Surriento“, dok su zajedno izveli numeru „Non di scordad di me“. Tog 6. novembra 2011. godine pevali su pred oko pet hiljada gostiju iz Beograda i drugih gradova u regionu.

Iako je autor brojnih hitova Džinović na pitanja zašto ne snima češće, odgovara da je lenj i da ima naviku da „sve što može danas, ostavi za prekosutra“.

Ljubavna priča i krah Meline i Harisa

Ljubavna priča Harisa i Meline je započela 2002. godine, kada je Melina bila na trećoj godini studija, a njeni roditelji su bili protiv te ljubavi.

- Melina i ja smo se upoznali u Sarajevu. Sve je to bilo spontano, jednostavno se desilo. Za sada nam dobro ide, a šta će biti posle, videćemo. Sve je krenulo iz avanture. Ni ona ni ja nismo se ovome nadali. Onda smo u jednom trenutku rekli jedno drugom: Hajde da napravimo dete! Niko ne zna hoće Ii baš to biti priča za ceo život - ispričao je jednom prilikom pevač.

Njihove emocije su odmah planule, a iako ne vole da pričaju o svom privatnom životu, Haris je u jednom od retkih intervjua priznao da su se "jednostavno našli".

Njih dvoje su se venčali nakon 12 godina zajedničkog života, a na večnu ljubav su se zarekli 2014. godine na jednoj luksuznoj jahti, usidrenoj nadomak Dubrovnika. Na intimnoj ceremoniji venčanja prisustvovalo je tridesetak zvanica. Melinina kuma je bila Slavica Eklston, a Haris venčani kum je bio Filip Cepter.

Interesantno je da nisu imali određeno vreme venčanja, već su se u sutom popeli na palubu "da ispune formalnost", kako je Melina jednom prilikom otkrila.

Početkom godine odjeknula je vest da se Haris i Melina, koji imaju dvoje dece Kana i Đinu, posle 22 godina zajedničkog života razvode. Melina je napustila njihovu vilu na Senjaku, i kako se piše, skućila se u jednom stanu u elitnom delu Beograda, dok su deca ostala na Senjaku sa pevačem.

Iako nijedno ni drugo nisu u početku pričali za medije, Džinović je za hrvatske medije prekinuo ćutnju.

''Ona zna razlog, ona je napustila mene, nisam ja nju. Ja ne znam ništa, uglavnom prevareni muž zadnji sazna'', tim je rečima Haris Džinović prekinuo medijsku ćutnju.

kurir.rs/biografija.org/priredio I.L.

Bonus video: