Niko nije ni pomišljao da je obrazovanje Lokice Stefanović, nekadašnje balerine i Čoline desne ruke, višestrano.
Leposava Stefanović može da se pohvali različitim znanjem i umećem. Bila je pedagog, profesor baleta, fitnes instruktor, ali iznad svega pionirka jugoslovenskog scenskog nastupa.
Šira javnost zna je kao vođu plesne grupe "Lokica", koju su sačinjavale devojke istih konstitucija, plesnih sposobnosti i kratkih, na paž ošišanih frizura, uglavnom ofarbanih u plavo.
Proslavila se sedamdesetih, osamdesetih godina, nastupajući sa jugoslovenskom muzičkom zvezdom Zdravkom Čolićem, ipak malo ko zna da je ona zapravo po profesiji arhitekta.
Iako ju je ples oduvek opčinjavao, na nagovor oca završila je Arhitektonski fakultet. Jedno vreme se tim pozivom čak i bavila.
Naime, jedno vreme radila je u Fabrici trikotaže u Kikindi, gde je sama kreirala modele, a mora se napomenuti da je projektovala zgradu od 11 spratova u Prištini.
Iako je posle otputovala u Njujork kako bi se u plesnom segmentu doškolovala u Američkom centru za ples na klasi Elvina Ejlija, donela je odluku da se vrati u rodni grad.
Ljubav prema roditeljima i očeva želja da postane inženjer i arhitekta odvela ju je u zagraljaj jednog arhitekte. Zorana Zakića za kojeg se udala 1983. godine i ubrzo sa njim dobila ćerku Ognjenu.
Nažalost, on je iznenada preminuo u 48 godini, što je iz korena promenilo Lokičin odnos prema životu i generalno karijeri.
Kurir.rs/Story
NE PROPUSTITE
Bonus video:
