Legenda narodne muzike Miroslav Ilić proslaviće 62. rođendan na koncertima u Sava centru 10. 11. i 12. decembra. Obeležiće i četiri decenije uspešne karijere. Mada je bilo predviđeno da pred beogradskom publikom nastupi dve večeri zaredom, zbog velikog interesovanja zakazao je i treći koncert u ovoj dvorani. Četvrtog, neće biti, kaže u intervjuu za dnevni list San!
- Ja sam bio i protiv drugog i trećeg koncerta. Ipak je rođendan jedan dan, a ne dva, tri ili četiri, ali su me ubedili da napravimo još dva zbog publike koja me voli svih ovih godina.
Zašto ste se odlučili za Sava centar, a ne za Arenu?- Bila je planirana Arena, čak smo je i kaparisali i sve se dogovorili, ali pošto je Holandija otkazala, da kažemo gostoprimstvo, Srbija je preuzela da bude domaćin u rukometu, pa su me zvali iz Rukomentog saveza da me zamole da pomerim koncert za drugi termin. Nisam to želeo da uradim, ali sam povukao avans iz Arene i oslobodio im prostor i vratio se u Sava centar. Ipak imam razumevanja, to je državni događaj. Zemlja stoji iza te organizacije.
U poslednje vreme vrlo su zanimljive relacije estrada-politika. Vi imate u familiji zeta Dragana Šutanovca?
- Da vam kažem, to nije nikakva kakva privilegija. To je briga, opterećenje.
Ipak, zna ponekad da prija, zar ne?- Ma, ja sam bio institucija u vreme dok je Šule još vukao šerpice po putu. Drago mi je da se on i moja ćerka slažu i vole, to je najbitnije.
Sve više trenutna vladajuća koalicija napada i optužuje prethodni režim. Koliko pratite politička dešavanja?- Lagao bih kada bih rekao da me ne zanima šta se dešava u zemlji. Ja koji sam sticajem okolnosti "požuteo" iz sve snage navijam da nam bude bolje. Da ovom napaćenom narodu svane. A što se tiče napada, optužbi, pa takve utakmice su se uvek vodile kada se nešto menja u zemlji.
Da li postoji nešto što ste želeli, a niste uspeli da ispunite u dosadašnjoj karijeri?- Hvala dragom Bogu ne postoji. Ostvario sam svoj san i jedinu želju koju sam imao, a to je da ne budem bivši pevač. Dobro je, uspeo sam u tome. Oni koji pažljivije prate moj rad znaju da sam još pre 20-30 godina rekao da mi je želja da dočekam penziju kao pevač, a ne kao bivši pevač. Srećan sam jer sigurno postoji četiri-pet pesama koje će me nadživeti.
Da li postoji trenutak kada vam je bilo najteže i kada ste poželeli da odustanete od svega?- Ako ste principijelni i tvrdoglavi, nekad i na svoju štetu kao ja, uopšte nije lako opstati. Najbolje me je opisao moj kum Dobrivoje Topalović, koji je rekao: "Idemo nas desetoro jednom ulicom, naiđemo na raskrsnicu i nas devetoro će reći da idemo desno, a on da idemo levo. Posle nekog vremena ćemo shvatiti da je bio u pravu. Mnogo mladih pevača ima na estradi
Da li vidite u nekom od njih svog naslednika?
- Na estradi ima mnogo mladih i naglasio bih - talentovanih pevača. Pod ovim nebom ih se mnogo izrodilo, što je dobro. I treba. Što više muzike. Nažalost, postoji drugi problem. Retko ko od njih ima strpljenja. Pa evo vam primera: na raznim takmičenjima pevaju moje pesme, hitove Šabana Šaulića, Tozovca, Tome Zdravkovića, a onda snime neku "trange-frange" pesmu.
Šta mislite, zašto je to tako?- Strpljenje, strpljenje i samo strpljenje. Ja sam izgubio deset godina dok nisam utkao pravi put. Ništa ne dolazi preko noći, ne ide to tako. Deca su željna svog hita, popularnosti, ali za sve to treba vremena. Druga stvar, podjednako bitna, morate da imate nekog ko će vas voditi u tom poslu, deliti vam savete, pričati šta je dobro za vas, a šta ne. Istinski da vam se posveti i da vas kleše, kako ja volim da kažem. Nažalost, u Srbiji toga nema.
