Goca Božinovska počela je da peva još u školi. Zanat je ispekla u kafani, a danas važi za jednu od najpopularnijih pevačica na našoj estradi.
"Bila sam član KUD "Abrašević" i to je u stvari bila i neka skretnica u mom životu. Mislila sam da ću tamo školovati glas. Međutim, orkestar Abrašević tezgario je u čuvenom restoranu "Kod Ruže" i trebala im je mlada i zgodna pevačica. Izlazila sam sa sestrom Jelicom i jedne večeri smo došle u taj restoran. Šef orkestra je zamolio gazdaricu lokala da mi dozvoli da otpevam nekoliko pesama. Bila sam u nekom šortsu i majici. Zapevala sam i tom prilikom digla goste na noge. Bilo je ludilo, zubima su lomili čaše. Kafana je do ponoći bila puna. Ma igla nije mogla da padne na pod. I tako sam postala pevačica", kaže Goca Božinovska i ističe da nije bilo nimalo lako istovremeno školovati se i pevati.
"Otac nije mogao da se pomiri sa činjenicom da mu je ćerka pevaljka. Kad je shvatio da za noć zaradim njegovu mesečnu platu, popustio je. Završila sam školu, ali pevanje je bila moja velika ljubav i znala sam da me ništa drugo u životu ne zanima osim toga.", priča Goca.
"Kafane na Ibarskoj magistrali su u to vreme bilo mesto gde se kovao zanat. Sve mi je lepo stajalo, isekla bih pantalone i napravila šorts. Znala sam da ću tada naći i svog princa na belom konju. I tako je i bilo. Jedne večeri u kafanu "Kod Ruže" došao je i čuveni kompozitor Rade Vučković sa svitom estradnih umetnika. Postao je moj estradni mentor i učitelj. Zahvaljujući njemu počela sam da pratim Šabana Šaulića na njegovim turnejama i moja karijera je krenula uzlaznom linijom", kaže Božinovska.
