"DOKTOR JE REKAO DA JE NJEGOV ŽIVOT OTIŠAO DŽABE..." Menadžer otkrio istinu o Halidovoj bolesti i pesmi o Sejdi: On je saznao...

Muž Branke Sovrlić, Sadik Pašić Paja, dugogodišnji estradni menadžer i jedan od uticajnijih ljudi sa muzičke scene nekadašnje Jugoslavije, emotivno se prisetio Halida Bešlića, sa kojim je godinama sarađivao i privatno se družio.

- Kad se pogleda taj njegov ispraćaj, okupljanje ljudi i dženaza, jasno je kakav je Halid bio. Halid je davno počeo, a od starta je bio iskren čovek. Bio je neko ko je imao osobinu da sve može da zapamti. Ja dosta pamtim, ali ni slučajno kao on. Znao je uvek koga je gde i preko koga upoznao. Uvek je imao dobre pesme, čak i sa mojom Brankom Sovrlić je imao jedan uspešan duet. Čovek je prosto bio takav, to se ne može ni opisati. Kasnije kad je umro, svi su govorili da je bio dobar čovek. Nakupilo se to zapravo vremenom, ne može se to isfolirati. Ljudi osete kakav je neko, to sve dođe vremenom. Ne znam šta bih sad rekao o njemu. Mnogo što šta se izdešavalo dokom svih ovih godina.

Posebno se izdvojila jedna životna situacija koju Pašić navodi kao najbolji dokaz Halidove ljudskosti.

- Evo jedne stvari koju nisam ispričao ni njegovom sinu Dinu. Imam još jedan restoran pored ovog u Sarajevu. Dolazili su naši ljudi većinom tamo. Jednom kada sam uveče došao da pokupim pazar, ušao je za mnom gospodin u kaputu i pričao je sa šankericom. Čujem ja po govoru neko društvo i otprilike znam ko su, prepoznam ih po glasu. Čovek prilazi i kaže, došao je ovde neki Nemac. Ja priđem i pitam ga šta mu treba, a on vadi cedulju jednu umotanu, pokušava da čita, pa ne može i onda je meni dao. Ja vidim, piše Halid Bešlić. Nisam znao šta će mu Halid, a čoveka ne znam, pa mi beše čudno sve to. Videlo se pak da je pravi Nemac. Ja krenem da ispitujem, a on kaže da je tek sleteo i došao. Pitao me je da li znam Halida, ja kažem znam, a on mi kaže da bi ga našao. Kažem ja, samo se okreni, eno ti ga Halid iza mene. Halid ustaje, rukuje se sa njim, ali ga ne prepoznaje. E onda nam je rekao da je njegova supruga iz Bosne, da je slikar, a zbog rata je postala izbeglica, te je otišla u Nemačku. Htela je tamo da krene od nečega, da napravi izložbu, a kad je naišla na Halida on joj je u ruke dao 5.000 maraka. To je tada u to vreme bilo mnogo. Čovek je rekao da je ta žena odvojila novac da Halidu to vrati, poslala je muža da ga nađe. Onda smo seli svi zajedno u kafanu, nismo ni zatvarali. E, kad to znaš o njemu, a sigurno je bilo mnogo slučajeva, sigurno je da ga je narod mnogo voleo. On se nije ni oblačio nešto previše moderno, on samo izađe i peva, bio je jednostavan čovek. Nikada nisam potpisao ugovor sa njim, a radili smo toliko. Sa velikim imenima sam radio jako dugo. Ne može čovek da radi sa miševima i da očekujem da će negde da stigne. Moraš da radiš sa velikim imenima.

Pašić se dotakao i Halidove bolesti, ističući da mnoge stvari tada nisu bile jasno saopštene.

- Što se Halidove bolesti tiče, nisam ja medicinar, ali sam znao neke stvari i znao sam šta su maligne bolesti. Nisam ni ja sa Halidom o tome pričao, ali mi je jedan kompozitor njegov rekao da su bili u Ljubljani i da su mu jetru snimali, kao i da je tad moglo da se operiše. To bi mu produžilo život. Ne znam kako je to propušteno. Još jedan doktor u Banjaluci je rekao da je džabe otišao njegov život, ali ljudi generalno imaju uvek nešto preče od toga da brinu o svom zdravlju. Draže mu je bilo druženje, a doktori njemu nisu rekli šta je tačno da ga ne bi prepali. Mnogo je pevača tu, ali kad pređeš neku granicu da ti više nije važna borba za opstanak, možda se ljudi malo i promene. Ne znam primere da su ljudi čašćavali kao što je to radio Halid. Ima ljudi koji neće da pomognu, imaju mnogi svoje probleme, i nije sve osmeh i šminka na estradi. Svako opet svojim postupcima govori o sebi.

Na kraju, Pašić se osvrnuo i na Halidovu sahranu, navodeći da nisu svi koji su došli bili iskreni.

- Slabo se krećem, imam problem sa kolenom, pa nisam išao kod Dina. Mnogi su željni javnosti, samo da se uslikaju pa makar na sahrani Halidovoj. Sejda je maligno i svi su očekovali da će umeti pre Halida, zato joj je posvetio pesmu. Vodeći nju po doktorima saznao je da je bolestan, tako mu je pao grah, žao mi je bio je mnogo drag svakom. Znao sam ga u dušu, a mnogi su se kitili njegovim imenom baš kao u pesmi: gde si bio kad sam bio niko. Da je neko bio džukela je bih rekao bez obzira na sve, ali on je bio duša.

On i supruga pate što nemaju decu

Podsetimo, priča koja se stalno provlači jeste žal što on i Branka nisu imali dece.

- Pitao sam jednog ginekologa: da dođe moja Branka kod tebe, a on mi kaže: neka promeni petla. Šta ću ja da pitam dalje, kaže kroz osmeh prisećajući se saveta doktora da njega treba da promeni pevačica.

- Nije ona previše povređena time što je pitaju što nemamo dece, tako se dešavalo. Ona je skroz zdrava, nije imala nikakvih problema. Bila je prvak Srbije u džudou. Možda sam ja sam kriv što nisam bio nikada kod kuće, šalim se. Branka je pogrešila što se našla na estradi. Estrada je bosanski lonac, staviš svašta i bude dobro. Ona bi bolje prošla da je pevala u operi ili horu, pozorištu, taj je tip nije za borbu. Ona se sa direktorom televizije upoznaje tri puta, a u to vreme svi bi se da imaju priliku da upoznaju direktora ulizivali. Ona ima kristalan glas i prava je dama. Njena majaka nikada nije na ulicu izašla da se nije našminkala, kao da se nisi okupao ideš u autobus i treba da smrdiš okolo. Prvi put kada je išla na turneju ona je trčala: eno onaj nije stavio kravatu. Eto, takva je.

Poslušajte zanimljivosti o estradnjacima: