"TERAO ME JE DA LIŽEM SVOJU KRV, URINIRAO JE U ČAŠU I POLIVAO ME" Prva potresna ispovest sina Snežane Đurišić o hororu na Vračaru: Ovako je pobegao iz zgrade

Marko Gvozdenović, sin Snežane Đurišić, pretrpeo je stravično mučenje u stanu komšije, a sve detalje zlostavljanja i prebijanja otkrio je u jednoj televizijskoj emisiji.

-Ajoj... Izvinite... Taj jedan momak je ušao, udara me u rebra nazad, a ja ne poznajem uopšte ljude. Zašto, kako... Taj komšija sedi, smeje se, kaže: „E sad ćeš da vidiš...“. Udarili su me flašom u glavu, terali me onda da ližem svoju krv... U jednom trenutku je on urinirao u čašu i polivao me time. Ja sam to samo na televiziji gledao, majke mi. Strašno. Bio sam u sudu juče, ono što smem da kažem reći ću vam. On je rekao takvu glupost, kao: „Ja sam hteo njemu da pomognem...“. Razbio mi je prozor, kaže: „Hteo je da se ubije...“. Ja da se ubijem...

Marko se prisetio detalja horora koji je preživeo.

- Bolje da ne znate, joj. U jednom trenutku sam, ne mogu da verujem da pričam ovo... Skinuli su me golog i sedeo sam na podu, strašno. Terao me je da ližem tu krv koja mi je izlazila iz glave. Tu je bila i jedna devojka. Ona je pratila šta joj govore, nije htela to da radi, ali pratila je njih. Šutnula me u gradi, pa me pljuvala u usta, sačuvaj Bože. Cigare su me terali da... To je toliko išlo daleko da je to sačuvaj Bože – rekao je i nastavio da opisuje kako je kobni dan izgledao:

-Onda mi je gurao nogu u usta, ako hoću da odreagujem, odmah dobijem udarac... Prvo nisam pokušavao da pobegnem zato što nisam imao gde. U jednom trenutku taj mali je rekao, ne moj da ti pobegne kroz prozor, a to je visoko prizemlje bilo. Onda je on otišao na sprat, a ja sam ostao sam sa komšijom. Izvadio je, izvinite, di**o i kaže: „Sad ćeš ti da se samo**dovoljavaš, a ja ću da gledam“.

- Gledao sam, j**ote šta me snašlo... Uzimam to od njega, on sedi dva mesta od mene, i kalkulišem. Ne može da ustane da me prati, a ovaj mali je otišao na sprat sa devojkom. Gađam ga tim što mi je dao i bežim go. Iz autobusa me gledaju, a ja go stojim. Nisam smeo da se vratim, oni me gledaju sa prozora i kažu: „Oprosti, pomoći ćemo ti“. Stajao sam par minuta skroz go i pobegnem kući. Tresao sam se sačuvaj Bože.

"Čuo sam da govore, hteli su da me zapale".

-Oni su me skinuli, trebalo je da me zapale, čuo sam ih kako to govore. Doneli su lož ulje. Hteli su da me ubiju, da me se reše.

Kad je uspeo da pobegne prvo što mu je palo na pamet bilo je koga da pozove i da se obrati za pomoć.

-Majku ne smem da zovem. Izlomili su mi i telefon. Rešim da odem kod čoveka kod kojeg živim, da mu se obratim. Kad me video nije mu bilo dobro. Reko: „Zovi Vanju koji živi sa mojom majkom“. On bio na nekom veselju i reko nikom ništa. Odem da odmorim, a mene sve boli. Budim se, neko udara na vrata. Moj sin i moja bivša žena. Svaka joj čast. Pozvali smo policiju i otišli u Urgentni – priča nam Marko .

Kako dalje otkriva, brinuo se i za zdravlje majke Snežane, jer je zbog svega što ga je snašlo ona pretrpela ogroman stres.

-Jao, prvi put za 45 godina kad sam je video, žena se izobličila. Pitala: „Zašto meni nisi javio, zašto ovo, ono...“. Pusti reko, živ sam. Imaš koncerte, pusti mama, hoću da spustim malo loptu – kaže on, a na pitanje da li je mogao da ispriča sve detalje je jasan:

-Ne! Ne ne, nisam mogao.

Ostale posledice nakon traume

Mogu da zaspim, ali kad se probudim nije mi dobro. Imam košmare i sada. Zamislite da vas neko uhvati za glavu i tera da ližete sopstvenu krv. To je strašno, ta slika mi se vraća u snove, samo ta.- Rekao je Gvozdenović

Kurir.rs/Blic