Kako je Švedska postala zemlja sa stopom od 5 posto pušača, najnižom u EU? Zahvaljujući prelasku sa cigareta na manje štetne alternative. Postoje neupitni dokazi da je ovaj pristup dobar – u ovoj zemlji je i najniža stopa obolevanja od bolesti povezanih sa pušenjem.
Profesor Karl Fagerstrom, klinički psiholog iz ove zemlje, se skoro 60 godina bori protiv pušenja, ali na nekonvencionalan način, koji se zasniva na konceptu smanjenja štetnosti od pušenja.
Svoj prvi doprinos ovom cilju dao je studijom koju je sproveo ’78. godine. „U to vreme su se na tržištu pojavile cigarete sa nižim nivoom nikotina. Ja sam posmislio – ne, ne, ne, nama su potrebne cigarete sa više, a ne sa manje nikotina. Pušači puše zbog nikotina, dok im ostale supstance ne izazivaju nikakav užitak, a štete.“ Za potrebe studije, cigarete su prskane sprejom koji sadrži čist nikotin. Rezultati su pokazali da su ljudi pušili manje takvih cigareta, ojačanih nikotinom. Manje sagorevanja, zahvaljujući čistom nikotinu je po njegovom mišljenju, bio manje štetan način konzumiranja cigareta.
Čitava njegova borba zasniva se na činjenici da nikotin ne izaziva pušačke bolesti. „Ova supstanca nije bez rizika. Ne bi ga trebalo koristiti u trudnoći, ali većina lekova ne bi smela da se koristi u trudnoći, kofein se ne preporučuje, alkohol posebno treba izbegavati. Ako stavimo nikotin na skalu štetnosti on će se naći daleko ispod cigareta i sagorevanja koje emituje hiljade štetnih supstanci. I kafa bi verovatno bila podjednako štetna kao cigarete, kada bismo je zapalili i pušili. Ali to ne radimo i zato je kafa relativno bezopasna. Sam nikotin, ukoliko se ne unosi sagorevanjem duvana, je na skali štetnosti veoma blizu kafi i kofeinu, a svakako je mnogo manje štetan od alkohola”, ispričao je profesor Fagerstrom na konferenciji „Potrošači i kontrola duvana u Švedskoj“ održanoj u Stokholmu.
Uprkos svim očiglednim dokazima, neobično je što Svetska zdravstvena organizacija i dalje ima isti stav prema nikotinu, kao prema cigaretama i žele da ga ukinu u svakom obliku, smatra profesor. „Razumem da oni misle da je moguće otarasiti se stimulansa kao što su nikotin, kofein, alkohol. I ja sam mislio isto pre 50 godina. Ali pogledajte šta se u ovom trenutku dešava u SAD – kako se smanjuje stopa pušenja, tako se povećava upotreba kanabisa. Dakle možda nije nemoguće rešiti se nikotina, ali samo ako smo spremni da otvorimo vrata za nove stimulanse“, rekao je profesor Fagerstrom.
Na istoj konferenciji dr Anders Milton, nekadašnji predsednik Svetske medicinske asocijacije kaže da je jasno da duvanske i nikotinske alternative, poput uređaja koji zagrevaju duvan, elektronskih cigareta ili nikotinskih vrećica, nisu medicinski proizvodi. „Razlika je u tome što sa njima može da se živi, a pušenje cigareta ubija. I ja kao doktor smatram da se pušačima mora pomoći da prestanu da koriste cigarete. Ima ih više od milijardu na svetu. Polovina će verovatno umreti od neke pušačke bolesti, ako ništa ne učinimo. Naravno da to ne želimo. Možemo li im pomoći? Da!, tvrdi doktor Milton, nudeći smanjenje štetnosti i bezdimne nikotinske proizvode kao rešenje.
