Petar Đurđev: Napadi zbog očuvanja tradicionalnih vrednosti na Vučića, Vučevića i Patrijarha

U minulim epohama teritorija naše države je često bivala na periferiji glavnih tokova misli i ideja dominantnih civilizacijskih kretanja. Sve jedno je da li pričamo o vremenu slavnog Romejskog carstva, Otomanske imperije, Austrije…. dolazak novih ideja, išao je sporo i sa zakašnjenjem. Možda je to i ključan razlog zašto jugoslovenskog ideja i nije zaživela kod nas za razliku od nemačkog i italijanskog nacionalnog pokreta. Kao što je nekada bilo, tako je i danas, brojne ideje i pokreti koje su u poslednjoj deceniji menjali Zapadni svet opet su sa zakašnjenjem konačno stigle i kod nas, navodi u svom autorskom tekstu istoričar i direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, Petar Đurđev.

Nedavno smo videli eksploziju tih ideja, koje su dvosmerno u otvorenoj bujici krenule prema državnom rukovodstvu Republike Srbije a zatim i prema vrhu Srpske pravoslavne crkve. Kao po već oprobanom sistemu mrežnog aktivizma, počeli su da se javljaju ljudi, koji su sa aspekta moralne superiornosti i samoproglašene intelektualne izuzetnosti, krenuli u krstaški rat za valjda kako misle, svoje principe i neko bolje sutra. Ne moram ovde da pišem da brojni od tih moralnih krstaša svojim životom ali i delima ni najmanje ne potvrđuju za ono što se bore ali u jednom duhu skojevske fanatičnosti krenuli su u boj sa svime što ne odgovara njihovom viđenju sveta. Poštovanje tuđih prava, ličnosti ili života za njih ne postoji. Zato je valjda i opravdano napadati nečiju porodicu ili unižavati druge do tog stepena gde im se odriče i samo pravo na postojanje.

Pristalice ovih političkih ideja se otvoreno zalažu LGBTK+ ideologiju što je u suprotnosti sa hrišćanskim učenjima o porodici

Ali da se u ovom momentu vratimo na tzv. Probuđenu kulturu i na primerima uporedimo da li njena načela imaju podudaranja sa onim što kroz sada prolazimo. Pristalice ovih političkih ideja se otvoreno zalažu LGBTK+ ideologiju (ne prava, jer autor ovih redova čvrsto stoji na stanovištu da se ljudska prava moraju poštovati i čuvati), što svakako jeste u suprotnosti sa tradicionalnim hrišćanskim učenjima o porodici i seksualnosti. Zato i jesu svi združeno skočili u napad na iz konteksta i selektivno prikazan deo govora patrijarha Porfirija jer se neopravdano nadaju da će Zakon o rodnoj ravnopravnosti biti rupa u zidu kroz koju će u Srbiju doći ideologija transrodnosti. Ne ulazeći u raspravu o pomenutoj ideologiji moram reći da bi ovako jedno krucijalno pitanje u naciji koja demografski izumire, ipak moralo ići na referendum, pa da se građani slobodno da li žele ovakve norme u svakodnevnom životu. Zbog toga će i danas kao i sutra patrijarh biti oštro napadan.

Drugu stvar koju prepoznajemo u tzv. Probuđenoj kultura jeste kultura poništavanja i osude. Svako ko ne odgovara aršinima ove ideologije mora biti izopšten iz javnog i medijskog života, on jednostavno mora nestati. Da li ovakav diskurs prepoznajete u delovanju opozicionih lidera i duštvenih aktivista prema Predsedniku, Aleksandru Vučiću ,ministru odbrane, Milošu Vučeviću ili prema srpskom Patrijarhu, Porfiriju. Da li su lideri opozicije ponudili biračima bilo kakvu ideju u oblastima društvenog i ekonomskog života ili se samo traže glave nepodobnih? Da li su dežurni kritičari sistema ikada ušli u raspravu o formiranju i realizaciji državnog budžeta, da li uopšte razumeju kompleksnost državnog sistema ? Da li su kritičari Patrijarha ikada pristupili svetoj tajni ispovesti ili pričešća a uzimaju za pravo sebi da govore šta treba Patrijarh da radi i govori? Da li su kritičari Miloša Vučevića podigli ekonomiju Novog Sada iz pepela pljačkaške privatizacije i nastavile preporod naših oružanih snaga? Jasno je da su sve te nesuvisle kritike usmerene ne samo protiv pojedinaca već i vrednosti našeg društva jer kritika radi kritike nikada nije davala rezultat.

Da li u momentu kada su Srbiju pogodile neviđene tragedije treba da krenemo putem novih podela i sukoba

Ovaj način razmišljanja dakako je u suprotnost sa hrišćanskim učenjima o praštanju i iskupljenju i jasno ukazuje na ideologiju kasnog kapitalizma koja za pobednika traži sve a pobeđenom ne ostavlja ništa, pa čak ni ljudsku milost. Da li u momentu kada su Srbiju pogodile neviđene tragedije, kada se zlo projavilo u Beogradu i Mladenovcu, treba da krenemo putem novih podela i sukoba? Da li će nam protesti, za koje većina učesnika ne zna ni ko ih organizuje mogu da donesu boljitak? Jednom smo imali peti oktobar… da li nam treba, kako neki priželjkuju, neki Majdan u Beogradu i novo bolno prolivanje bratske krvi?

Mišljenja sam da u ovom moru dezinformacija moramo kao društvo smoći snage da pogledamo u jedan deo praveih uzroke dešavanja. Nakon petooktobarskih promena, u seriji nerazumnih ali i planskih reformi, škola je izgubila vaspitni karakter. Stvoren je sistem u kojem svi treba da su srećni i uspešni a ne vaspitani i obrazovani. Uvođenjem kutaka za smirivanje na časovima, komplikovanjem procedura za izricanje vaspitnih mera i podsticanjem nerealnih apetita roditelja za uspehom, doveli su prosvetne radnike i učenike u lavirint iz kojeg nema izlaza. Jedina šansa je povratak ka sistemu koji pored nagrade zna i za odgovarajuće kazne. Mislim na kazne koje ne vode samo računa o interesu pojedinca već i interesu zajednice.

Naše društvo se jednim delom nalazi u stanju orkestrirane-mrežne psihoze

Ali tu će nam se odmah isprečiti novi aspekti Probuđene kultura koja naglašavaju individualnu autonomiju pojedinca prema svetu i čvrsto odbacivanje autoriteta, tradicije i kolektivnih vrednosti. Ovakvo mišljenje nužno vodi ka rušenju institucija, ideje sabornosti i nove napade na ličnosti koje svojim autoritetom predstavljaju prepreku za poklonike novih ideologija. Zato i jesu toliko beskompromisni napadi na ličnosti koje se vide kao temelji očuvanja tradicionalnih vrednosti. Zato jesu napadi usmereni ka Aleksandru Vučiću, Milošu Vučeviću, Patrijarhu Porfiriju, episkopu bačkom, dr Irineja Bulovića i drugima.

Ako pogledamo zadnja dešavanja kroz filter Probuđene ideologije, jasno ćemo prepoznati modele koji se kao prekidači pale i gase i stvaraju nezadovoljstvo u javnom mnjenju i bivaju usmereni tačno prema određenim metama i u tačno određeno vreme. Naše društvo, koje se jednim delom nalazi u stanju orkestrirane-mrežne psihoze, trenutno se nalazi pred velikom raskrsnicom ali sam ubeđen da će ostati na putu očuvanja suverenosti i tradicionalnih vrednosti i da neće poći izmaglicom prevrtljivih ideologija i tuđih nametnutih normi.