Tog 4. decembra 1912. godine, pre više do 110 godina, potpisano je primirje u Prvom balkanskom ratu. Srbija je oslobodila svoje stare krajeve koji su bili pod viševekovnom okupacijom. Na taj dan oko 400.000 srpskih ratnika dobilo je naziv „stari ratnik“ ili u modernom značenju „vojni veteran“. Niko nije ni slutio da će ovi „stari ratnici“ u godinama koje dolaze opet obući vojničku uniformu i braniti otadžbinu. Počeće vek srpskih stradanja.
Država se 1918. ogrešila o ratne veterane
Mnoge druge države obeležavaju i sa ponosom ističu svoje vojničke uspehe i podvige. U SAD jedan od najznačajnijih praznika su Veterans Day i Memorial Day. U Ujedinjenom Kraljevstvu je Armed Forces Day. U Rusiji se taj dan naziva Denь zaщitnika Otečestva. Dan veterana obeležava se i u Kini početkom septembra.
Srbija se seća svojih predaka. Onih koji su u periodu 1912-1918. godine pali da bi životi njihovih bližnjih bili sačuvani. U Prvom svetskom ratu, posle krvavih Kajmajkčalana i Mojkovca, došlo je do Vaskrsa na Solunskom frontu. Srpski vojnik je svoje ime obeležio zlatnim slovima u stranice svetske vojne istorije.
O ratnim veteranima, onim preživelim osakaćenim i obogaljenim, i o porodicama onih poginulih, država se ogrešila već posle 1918. godine. Nije bilo čudno, ali ni lepo videti da ratni vojni invalid moli za milostinju na beogradskim ulicama. Možemo se i prisetiti kakav su odnos imale komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata sa već ostarelim i još uvek živim herojima sa Bregalnice, Cera i Kolubare. U raznim decenijama govorilo se nekad tiše, a nekad malo glasnije o srpskim pobedama, a gotovo nikada o hiljadama onih koji su svojom krvlju natopili zemlju da bi Srbija bila slobodna.
Vučić podigao kulturu sećanja na viši nivo
Danas se Srbija seća svojih podviga i pobeda. Kultura sećanja onih koji ne smeju biti zaboljavljeni zahvaljujući Aleksandru Vučiću podignuta je na viši nivo. Podizanje spomenika, imenima ulica, izdavačkom delatnošću kroz pisanje knjiga kroz materijal koji je decenijama hvatao prašinu u nekim istraživačkim podrumima. Jačanje vojske nije samo kupovina modernog oružja, podizanje životnog standarda vojnim licima, nekim novim Obilićima, Karađorđima, Gavrilovićima...
Zahvaljujući ministru odbrane Milošu Vučeviću, srpska vojska jača i kroz obrazovanje vojnih pitomaca, budućih srpskih oficira o podvizima njihovih predaka. Jača i kroz širenje znanja o istorijskim događajima u oslobodilačkim ratovima srpskog naroda 1912-1918. godine. Nečega što se ranije nalazilo samo u po nekoj fusnoti ili nekoliko pasusa. Ratni vojni veterani iz ovog perioda su odavno napustili ovaj svet, ali je u današnjoj vojsci i narodu stvorena svest kao jak koren iz koga će da niknu još jači izdanci.
