Tik pored koloseka kojim na dubini od oko 40 metara ispod zemlje tutnje vozovi, baš na stanici Vukov spomenik, nalazi se jedan bunar.
Vekovima pre no što je "krtica" krajem osamdesetih iskopala prve tunelske cevi za budući metro, ljudi su probili "cev" iz koje su crpli vodu za život.
Daleko je to bilo od tadašnjeg Beograda, kraj potoka koji je odavno trasiran ispod zemlje, blizu kvarta koji sve manje zovemo po njegovom starom imenu – Bulbulder. Tako je i bunar prozvan Bulbulderski. Njega su, veruje se, iskopali Austrijanci u vreme kada je iskopan i takozvani "Rimski bunar" na Kalemegdanu, početkom 18. veka, piše Kaldrma.rs.
Čista slučajnost je bila da se tu 270 godina kasnije sagradi podzemna železnička stanica, a da trase tunela i koloseka ne proseku bunar, već prođu tik pored njega.
Ne samo da je tako otkriven već je, brigom neimara koji su shvatili umeće "kolega" iz prethodnih vekova – ostao sačuvan od zaborava.
Stari bunar saživeo je sa savremenom stanicom, ali malo ko danas zna da on postoji, jer se nalazi na samom kraju perona i užurbani putnici će ga teško primetiti.
A ko bi ikada pomislio da će pri dnu jednog bunara dnevno prolaziti i po 10.000 ljudi, u vozovima i na peronima. Zapravo, bunar je dublji i od od same stanice, i završava se na oko pedesetak metara ispod zemlje.
Dok danas čekate BG voz, možete čuti kako kroz ovaj bunar još kaplje voda.
Najviši nivo podzemne vode ume da bude i samo nekoliko metara ispod Ruzveltove ulice, a sistem za prikupljanje vode nalazi se negde na sredini, 20-30 metara ispod zemlje.
Tunel može da se vidi kroz omanje okno, i uočava se da je baš tu jednim omanjim delom zasečen. Betonski zid tunela je “dotakao” staru građevinu, mada je nije pokvario.
Naprotiv, na shemi izgleda kao da su bunar i tunel jedna celina – deo koji je okrnjen je zastakljen i tako je postao spomenik koji nas podseća na neverovatne poduhvate starih ali i novih graditelja Beograda. Umeće jednih i drugih u neverovatnoj simbiozi duboko u beogradskoj zemlji i istoriji.
(Kurir.rs/Kaldrma)
NE PROPUSTITE
