"Koštana srž od preminulog donora mi je dala novi život": Bio je na ivici smrti, ali ga je spaslo ono za šta su i mnogi lekari govorili da je ludost!

Kompanija Osium Helt prva je razvila tehnologiju za krioprezervaciju koštane srži. Do sada je omogućila više od dvadesetak uspešnih transplantacija. Sada želi da proširi primenu svoje tehnologije kako bi svako kome je potrebna koštana srž mogao brzo da dođe do nje.

Mur je potom od svog onkologa saznao za novu, revolucionarnu mogućnost.Mogao je da dobije transplantaciju od preminulog donora, čija je koštana srž bila krioprezervirana u biobanci u Indijanapolisu. U januaru je Mur podvrgnut toj proceduri, nakon čega je njegovo zdravstveno stanje počelo da se poboljšava. Datum transplantacije sada smatra svojim novim rođendanom. „To mi je dalo novi život“, rekao je za Forbes.

Murova operacija jedna je od ukupno 29 procedura obavljenih pomoću koštane srži koju je obezbedila kompanija Osium Helt. Reč je o startapu koji je prvi razvio tehnologiju za njeno uzimanje od preminulih donora i zamrzavanje. Sve operacije, koje su sprovedene u okviru kliničkih ispitivanja ili programa saosećajne upotrebe, bile su uspešne.Ranije ove godine kompanija iz San Franciska obavila je i prvu transplantaciju kod pedijatrijskog pacijenta, četrnaestogodišnjeg dečaka. Osium se sada priprema da od februara naredne godine komercijalizuje koštanu srž preminulih donora za lečenje malignih bolesti krvi. Zatim i da počne da razvija portfolio drugih terapija matičnim ćelijama.

„Govorili su nam da je to ludost“

„Mnogo ljudi nam je govorilo da je ono što radimo potpuno ludo, a posebno veliki broj lekara. I oni su nam govorili da je to ludost“, kaže suosnivač i generalni direktor kompanije Osium Kevin Koldvel. „Lekari nikada nisu razmatrali mogućnost uzimanja koštane srži od preminulog donora. Jednostavno su pretpostavljali da ona neće biti jednako dobra ili da neće funkcionisati“.

Srce i pluća moraju da budu transplantirani u roku od nekoliko sati nakon smrti donora. Ne mogu da se krioprezerviraju zbog oštećenja koja nastaju tokom zamrzavanja i odmrzavanja. (Istraživanja čiji je cilj da se to omogući i dalje su u toku). Koštana srž, nasuprot tome, može uspešno da se zamrzava zahvaljujući jedinstvenim svojstvima matičnih ćelija. Međutim, lekari su se oduvek oslanjali na žive donore i bilo je potrebno uveriti ih da upotreba zamrznute koštane srži ne nosi dodatne rizike za pacijente. Sve transplantacije koštane srži nose značajne rizike, uključujući bolest kalema protiv domaćina i oštećenje organa.

Pre 10 godina Koldvel, tada četrdesetogodišnji bivši konsultant kompanije Mekinsi za zdravstveni sektor, udružio se sa Erikom Vudsom, stručnjakom za krioprezervaciju, koji danas ima 54 godine. Verovali su da bi čuvanje koštane srži preminulih donora – materijala koji su organizacije za doniranje organa ranije odbacivale – moglo da spase živote pacijenata. To bi im omogućilo da lečenje dobiju praktično na zahtev, bez potrebe da čekaju pronalaženje odgovarajućeg donora.

Podrška investitora

Od tada je Osium prikupio 158 miliona dolara od investitora, među kojima su First Round Capital i General Catalyst. Vrednost kompanije je procenjena na 300 miliona dolara (prema poslednjoj investicionoj rundi iz 2023. godine).Očekuje se da će prihodi ove godine dostići 35 miliona dolara. To je 75 odsto više u odnosu na prošlogodišnjih 20 miliona. Koldvel smatra da će naredna godina biti prelomna za Osium, uz prihode veće od 120 miliona dolara. Očekuje da će broj transplantacija naredne godine premašiti 60, a da će 2028. biti blizu 200. To je put ka konačnom cilju kompanije – da godišnje zbrinjava više od 10.000 pacijenata, kako se količina uskladištene koštane srži bude povećavala, a lekari postajali spremniji da je koriste.

Koštana srž koju Osium trenutno obezbeđuje nije regulisana od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA), jer je ta agencija utvrdila da za nju važe ista pravila kao i za koštanu srž živih donora. Ipak, Osium je odlučio da sprovede klinička ispitivanja kako bi prikupio podatke koji bi mogli da ubede lekare da je ova metoda efikasna i bezbedna.

Pokazalo se ne samo da je koštana srž koju obezbeđuje kompanija jednako dobra kao ona dobijena od živih donora već da bi mogla biti i bolja. Razlog je to što tela pršljenova, koštani segmenti kičmenog stuba, sadrže izuzetno velike količine aktivne crvene koštane srži. Međutim, lekari ne mogu da je uzimaju od živih donora, jer bi zahvat na kičmenom stubu bio previše rizičan. Umesto toga materijal uglavnom uzimaju iz zadnjeg dela karlične kosti.

Na putu da postanu „jednorog“

Do sada je koštana srž kompanije Osium korišćena za lečenje malignih bolesti krvi i, u jednom slučaju, teške aplastične anemije. To je retko i ozbiljno oboljenje kod kojeg koštana srž prestaje da proizvodi dovoljan broj novih crvenih krvnih zrnaca. Međutim, Koldvel i Vuds imaju ideje kako da proizvedu različite varijante koštane srži. Na primer promenom odnosa zastupljenosti pojedinih ćelija u njoj, koje bi mogle biti pogodnije za lečenje dodatnih bolesti.

Pored koštane srži, Osium koristi i preostali koštani materijal za proizvodnju krioprezerviranih koštanih graftova, pod nazivom Osi Graft. Oni se koriste za popravku, zamenu i rekonstrukciju kičmenog stuba, karlice i ekstremiteta u ortopedskoj hirurgiji. Kompanija je takođe 2024. potpisala ugovor vredan do 125 miliona dolara sa američkom saveznom Agencijom za napredna biomedicinska istraživanja i razvoj (BARDA). Obavezala se da čuva zalihe koštane srži za slučaj radiološke ili nuklearne vanredne situacije. Upravo su ti rezultati pomogli kompaniji Osium da se nađe na ovogodišnjoj Forbes listi, na kojoj su kompanije za koje smatramo da imaju najveće izglede da dostignu tržišnu vrednost od milijardu dolara.

„Otključavanje potencijala koštane srži zaista je veoma privlačna ideja“, kaže Lorens Barkli. On je upravljački partner u investicionoj kompaniji Manta Rej. Osnovao je poljski milijarder Sebastijan Kulčik i investirao u Osium. „Drugi delovi ljudskog tela već se koriste na pametan način. Sa koštanom srži to do sada nije bio slučaj“.

Koštana srž jedne osobe za tri pacijenta

U prvoj svetskoj biobanci koštane srži, koja se nalazi u Indijanapolisu, zaposleni kompanije Osium, obučeni u bela odela nalik svemirskim, sa zaštitnim naočarima i rukavicama od metalne mreže, hirurškim testerama obrađuju kosti uzete iz kičmenog stuba preminulog donora. Dolazak do koštane srži i njeno bezbedno izdvajanje spor je i prilično mučan proces.

Na kraju ovog postupka, koji traje između četiri i šest sati, Osium dobija kese ispunjene svetlocrvenom tečnošću. One se zatim stavljaju u ogromne rezervoare. U njima mogu da se čuvaju na temperaturi od minus 150 stepeni Celzijusa, sve dok ne budu potrebne pacijentima. Jedan donor u proseku može da obezbedi materijal za lečenje tri pacijenta.

Osium poseduje 15 patenata za postupak uzimanja i čuvanja koštane srži. „U svakom koraku ovog procesa morate da budete veoma pažljivi“, kaže Vuds. „Od ovih ćelija očekujemo da izgrade imuni sistem pacijenta i ostanu njegov deo do kraja njegovog života. U tome je snaga transplantacije matičnih ćelija. Ali morate da im obezbedite kvalitetne ćelije jer, u suprotnom, ovaj postupak neće funkcionisati“. Zbog toga Osium trenutno može da obradi materijal od svega četiri donora dnevno.

Sada je ključno pitanje kako povećati taj kapacitet. U biobanci u Indijanapolisu Koldvel pokazuje mašinu čiji radni deo podseća na veliki komad čelične vune. Koristiće se za postupak poznat kao debridement. To je uklanjanje nepotrebnog materijala sa kosti, čime bi se proces mogao skratiti za 30 minuta.

On smatra da bi tehnološka unapređenja na kojima se trenutno radi mogla da skrate pripremni postupak na dva sata. To bi omogućilo postrojenju u Indijanapolisu da obradi materijal od nekoliko hiljada donora godišnje i tako pomogne hiljadama dodatnih pacijenata.

„Ideja je da tokom naredne decenije postanemo dominantan izvor ćelija koštane srži za transplantacije i poboljšamo ishode lečenja pacijenata“, kaže Koldvel.

Prvi iz porodice otišao na fakultet

Koldvel je odrastao u Tenesiju. Njegovi roditelji bili su veoma mladi kada se rodio. Imali su svega 19 i 16 godina. Veliki deo detinjstva provodio je putujući iz Nešvila, gde je porodica živela, do farme svojih bake i deke po ocu, u ruralnom delu zapadnog Tenesija. Bio je prvi član porodice koji je otišao na fakultet. Studirao je fiziku i ekonomiju na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Potom je stekao diplomu prava na Harvardu.

„Počeo sam da se interesujem za astrofiziku zato što sam noću, dok sam bio sam pod otvorenim nebom, dobio teleskop“, priseća se on. Ipak, Koldvel je odlučio da ne želi da bude ni fizičar ni pravnik. Umesto toga, nakon studija pridružio se prijatelju u kompaniji Bridgewater Associates, hedž fondu koji je osnovao Rej Dalio. Tu je tokom finansijske krize 2012. počeo da radi kao trgovac valutama. Dve godine kasnije ponovo je promenio pravac i pridružio se zdravstvenom sektoru konsultantske kuće Mekinsi. Tamo je savetovao globalne farmaceutske kompanije koje su razmatrale akvizicije.

U to vreme počeli su da se pojavljuju novi imunološki pristupi lečenju raka. Međutim, iako su ove terapije, poput CAR-T ćelijskih terapija, predstavljale revolucionaran iskorak, bile su složene i skupe. Jedan tretman zahtevao je uzimanje imunih ćelija pacijenta, njihovo genetsko i drugo prilagođavanje, a zatim vraćanje u organizam pacijenta. Bio je to složen, individualizovan proces koji ponekad može da košta više od milion dolara.

„Smatrao sam da je industriji potreban pristup osmišljen tako da može da se primenjuje u velikim razmerama, odnosno da se izgradi kapacitet koji bi vremenom omogućio lečenje stotina hiljada, a potencijalno i miliona pacijenata“, kaže Koldvel.

Poznanstvo

Vuds, direktor za nauku u kompaniji Osium, imao je tehničko znanje iz oblasti krioprezervacije i matičnih ćelija. Doktorirao je biomedicinsko inženjerstvo na Univerzitetu Purdju. Potom je završio postdoktorsko usavršavanje na Medicinskom fakultetu Univerziteta Indijana. Tu se bavio unapređenim metodama izolacije i krioprezervacije matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. (Koštana srž je jedan izvor matičnih ćelija, a krv pupčane vrpce drugi). Pre osnivanja kompanije Osium bio je suosnivač kompanije Dženeral Bajotehnolodži. Ona je upravljala komercijalnom bankom za krioprezervaciju, a koju je 2012. kupila kompanija Kuk Medikal. To je proizvođač medicinskih uređaja u vlasništvu milijarderske porodice Kuk.

„Zapravo sam njima predložio ideju o kompaniji Osium“, kaže on. „Poslao sam im gomilu imejlova. Rekli su: ‘Ne, ne želimo time da se bavimo’“.

Krug ljudi zainteresovanih za krioprezervaciju veoma je mali. Koldvel i Vuds upoznali su se preko organizacije Organ Preservation Alliance, čijem je osnivanju Koldvel pomogao dok je još radio u Mekinsiju. Na sastanku na Univerzitetu Stenford 2015. počeli su da razgovaraju o mogućnostima očuvanja koštane srži i odlučili da 2016. zajedno osnuju kompaniju Osium.

„Vrlo brzo smo postali veoma bliski, gotovo kao braća“, kaže Vuds. (Treći suosnivač, Sebastijan Điva, napustio je kompaniju 2018. godine).

Briga o zdravlju

Obojica su opsednuti fizičkom aktivnošću. Vuds je licencirani personalni trener i trostruki maratonac koji vežba pet dana nedeljno. Koldvel je smanjio telesnu težinu sa oko 109 na 86 kilograma. Sada svakodnevno pešači 6,4 kilometra, do posla i nazad. Pritom nosi ranac težak 23 kilograma.

U kancelariji kompanije Osium Koldvel pokazuje fotografije sebe na zidu, snimljene u različitim periodima, kada je imao različitu telesnu težinu.

„Misija naše kompanije jeste unapređenje zdravlja i dugovečnosti ljudi. Šta bi značilo kada bismo tu misiju zaista usvojili kao sopstveni način razmišljanja i živeli u skladu s njom, svakog dana?“, kaže on.

Pokojni dobitnik Nobelove nagrade E. Donal Tomas obavio je prvu transplantaciju koštane srži još 1956. godine. Do danas je više od 1,5 miliona ljudi prošlo kroz ovaj postupak.

„To je bila originalna imunoterapija, pre svih ovih atraktivnih lekova koje danas imamo u onkologiji“, kaže doktor Sager Patel. On je vanredni profesor medicine na Institutu za rak Hantsman Univerziteta. Sarađivao je sa kompanijom Osium na njenim kliničkim ispitivanjima.

Izazovi da se pronađe donor za koštanu srž

Međutim, oslanjanje na žive donore nosi velike probleme. Najmanje 70 odsto pacijenata kojima je potrebna transplantacija koštane srži nema odgovarajućeg člana porodice koji bi mogao da bude donor. Zato moraju da pronađu donora koji nije u srodstvu sa njima. Iako lekari mogu da pretražuju registre u potrazi za odgovarajućim donorom, neće svi pacijenti uspeti da ga pronađu. Izgledi su još lošiji za crne pacijente i pacijente južnoazijskog porekla, zbog nedovoljne raznovrsnosti među registrovanim donorima.

Vreme je takođe problem. Pacijenti oboleli od raka kojima je potrebno lečenje možda nemaju dva do četiri meseca, koliko može da potraje pronalaženje živog donora. Osium se obavezuje da će svoju koštanu srž isporučiti pacijentima u roku od 72 sata.

„Mnogi pacijenti će doživeti povratak bolesti ili umreti dok budu tragali za donorom“, kaže Koldvel.

Koldvel i Vuds počeli su sa veoma ograničenim budžetom i iznajmili prostor u zadnjem delu laboratorije jednog prijatelja. Koldvel je 2016. prikupio 650.000 dolara od fonda First Round Capital. Ispraznio je svoj penzioni račun, dok je Vuds prodao kuću.

„U mojoj porodici nije bilo bogatstva na koje sam mogao da se oslonim“, kaže Koldvel. „Nije bilo bogatog ujaka koji bi mogao da nam pomogne. Sve je bilo ili uspeh ili propast“.

Kompanija Osium je 2018. prikupila 10 miliona dolara u investicionoj rundi serije A, koju je predvodio First Round.

Pronalaženje koštane srži

Sledeći korak bio je da dođu do kičmenih stubova kako bi mogli da eksperimentišu sa izdvajanjem i zamrzavanjem koštane srži. Za to im je bila potrebna saglasnost nekih od 55 neprofitnih organizacija za nabavku organa u SAD. Reč je o organizacijama koje preuzimaju organe nakon smrti ljudi koji su se prijavili za doniranje.

Koldvel se ranije upoznao sa direktorom jedne takve neprofitne organizacije, Lajf Gift iz Hjustona. Ona je pristala na saradnju 2016. godine. Nakon toga počeo je da putuje širom zemlje kako bi se sastajao sa rukovodiocima drugih neprofitnih organizacija u Koloradu, Tenesiju, Arizoni i drugim saveznim državama.

Iako je često bilo potrebno održati više sastanaka kako bi se prevazišla birokratija i rukovodioci uverili da se startapu može verovati, neprofitne organizacije bile su otvorene za tu ideju.

„Objašnjavao sam im koliko nedostaje koštane srži i kako pacijenti svakodnevno umiru, dok se ona, umesto da se iskoristi, zakopava ili spaljuje“, kaže Koldvel. „Ako je vaša misija da iskoristite donora kako biste spasavali živote, a vi bacate jedan deo onoga što je mogao da pruži – kako možete da kažete ne? Gotovo svi su pristali“.

Danas Osium ima partnerstva sa 60 odsto svih organizacija za doniranje organa u SAD. To je oko 7.000 do 8.000 potencijalnih donora godišnje.

Veliki planovi

„On je izuzetno, izuzetno inteligentan“, kaže Dori Dils, direktorka organizacije Gift of lajf Mičigen, koja sada sarađuje sa kompanijom Osium. „Ovo je prilika da porodicama donora pružimo mogućnost da učine nešto što može da promeni živote hiljada ljudi“.

Prvu transplantaciju 2024. dobila je šezdesetosmogodišnja žena iz Detroita obolela od leukemije, za koju više nije bilo drugih mogućnosti lečenja.

„Teorijski je trebalo da funkcioniše, ali se preznojavate sve dok ne vidite kako će proći kod prvog pacijenta“, kaže Vuds. „Ona je bila naš pravi pionir“.

Osium je sada usredsređen na pripreme za komercijalizaciju svoje koštane srži, kako bi svaki lekar mogao da je koristi za transplantaciju kod svojih pacijenata. Međutim, Koldvel i Vuds imaju velike planove za budućnost.

Jedna od mogućnosti jeste korišćenje njihove koštane srži za smanjenje rizika od odbacivanja organa kod pacijenata kojima su transplantirani organi. Osium se takođe nada da će primenu koštane srži proširiti izvan lečenja raka, na anemiju srpastih ćelija, od koje boluje osam miliona ljudi širom sveta, pa čak i na autoimunska oboljenja, poput dijabetesa tipa 1.

Produžavanje životnog veka

Zbog rizika koje nosi, transplantacija koštane srži uglavnom se primenjivala kao poslednja mogućnost lečenja. I to kod teških, često smrtonosnih bolesti.

„U teoriji, svaka bolest imunog sistema mogla bi da se izleči transplantacijom koštane srži. Ključno je da dokažete kako neželjena dejstva ne nadmašuju koristi“, kaže Koldvel. „Želimo da ove bolesti krvi i imunskog sistema postanu stvar prošlosti“.

Koldvel se na kraju nada da će zamrznuta koštana srž moći da se koristi i za produženje ljudskog životnog veka. Ipak, procenjuje da je takav razvoj događaja verovatno udaljen još najmanje 10 godina.

„Ono što zamišljamo jeste osoba koja je generalno dobrog zdravlja, ali ima oko 70 godina. Primenili bismo ovu buduću, optimizovanu transplantaciju i praktično vratili njen imuni sistem u stanje u kojem je bio kada je imala 25 godina“.

Da li bi i sam želeo da na taj način „resetuje“ svoj imuni sistem?

„O, da“, odgovara on. „Bez ikakve sumnje“.

Kurir Društvo/Forbes Srbija/ Ejmi Feldman, novinarka Forbes