BEOGRAD - Neko mora da kaže koliko je bilo ponižavajuće biti Jovanka Broz svih ovih godina i decenija. I sa koliko je dostojanstva ta žena uspela da pobedi sva poniženja, kaže za Nada Torlak.
Udovica Josipa Broza Tita Jovanka Broz prvi put je ekskluzivno progovorila 2009, posle gotovo tri decenije izgnanstva u sopstvenoj domovini. U potresnoj ispovesti novinarki Nadi Torlak, koja joj je i bliska rođaka, Jovanka Broz je objasnila šta joj se tokom dugih godina prinudne izolacije dešavalo i šta nije.
Uz pristanak Jovanke Broz, deo beležaka je Nada Torlak objavila, deo ispovesti nikada neće ugledati svetlo dana iz poštovanja prema udovici najznačajnijeg jugoslovenskog državnika, iako bi možda valjalo zbog niza opskurnih laži koje se poslednjih meseci obnavljaju.
Sem beležaka koje je ustupila Novom magazinu, Nada Torlak objašnjava zašto je odlučila da i sama progovori: “Dugo sam bila u dilemi da li da govorim ili ne zato što sam deo porodice i ‘dušebrižnici’ mi mogu zameriti na neobjektivnosti, posebno u ovim danima koji su mi emotivno teški. Prelomila sam, ipak, zato što neko mora da kaže koliko je bilo ponižavajuće biti Jovanka Broz svih ovih godina i decenija. I sa koliko je dostojanstva ta žena uspela da pobedi sva poniženja.”
Gospođa Broz je dugo, dugo ćutala. Zašto kad je čitav svet želeo da zna kako je bilo živeti sa Titom i posle Tita?
Ćutala je iz više razloga, a najvažniji je taj što je Josip Broz Tito bio njen život i nikada nijednom rečju nije želela da doprinosi skaradnim mistifikacijama čiji smo svedoci već decenijama. Znate i sami da je dugo, dugo, najlakše i najprobitačnije bilo govoriti ružno o Brozu, biti antititoista i nipodaštavati ga, sve do osporavanja samog identiteta.
Moja tetka je naivno verovala da će vreme zla proći i da će se istina probiti i svetleti u punoj čistoti.
Dalje, Jovanka je bila veoma ponosna žena i bilo joj je teško da govori o strahotama koje su joj priređivale sve vlasti koje su prošle ovom zemljom. Zato je znala da kaže: “Iz inata ću sve izdržati, neću ih moliti”. U narodu bi se to reklo – znala je da nosi krst svoje sudbine i bila je spremna da ga dostojanstveno nosi do poslednjeg daha.
Nikada nije tražila pomoć, ponos joj nije dozvoljavao da prima milostinju, kako je govorila, ali porodicu nije odbijala, iako je strahovala da ćemo i mi imati problema sa ovim naslednicama Udbe ako se previše često viđamo s njom i eksponiramo. Zato je, dok se kretala, insistirala da se viđamo na javnim mestima ili u kućama nekoga od nas. Naravno, uvek bi za susednim stolom sedele “određene osobe”, a ona bi, đavolak i anđeo istovremeno, zamolila kelnera da tim “službenim licima” odnese osveženje. “Rade ljudi svoj posao”, rekla bi. I nas iz kuće bi poslala da ih poslužimo. Prava mala ponosna Ličanka, kako ju je od milja zvao Tito.
Vreme zla, kako kažete, za nju nikada nije prošlo. Zašto su se svi ustremili prvo na suprugu, pa onda na udovicu?
Znate i sami da su se već šezdesetih otvorila razna međurepublička trvenja, koja su kasnije eskalirala u otvoreni nacionalizam, pa onda krvavi rat koji je ona veoma teško podnosila.
Komunistički partijski lideri zazirali su od nje zato što je zaista bila i oči i uši Josipa Broza. Gledala je i slušala zbog njega. Zbog njega i želje da sve bude savršeno bila je stroga do perfekcionizma, ponekad je delovala arogantno. Mnogi su joj zamerali da se oblači glamurozno i da želi da bude diva, ali to nije tačno.
Ona je želela da u najlepšem svetlu predstavlja zemlju i da svetu pokaže da i mi, iako smo sa Balkana, znamo šta je lepo i umemo da se ponašamo kako dolikuje. U intimnim razgovorima govorila je: “Nismo mi Ličani neotesanci koji ne umeju da se obuku”.
Tako su i krenule intrige da hoće da preuzme vlast, a razlika od 30 godina između Jovanke i Tita činila je te izmišljotine verovatnim.
Nisu je blagonaklono gledali ni Hrvati, ni Slovenci, jer su strahovali da će kao Srpkinja naginjati srpskom delu rukovodstva. Pritešnjena takvim sumnjama i optužbama, još za Titovog života plaćala je cenu. I ipak ćutala, jer je znala da sve intrige potiču iz straha partijskih vođa da će ostati bez pozicije.
Kakva je slavna rođaka bila rođaka?
Porodično, Jovanka je bila brižna, ali uvek s merom, vodeći računa da je ona pre svega supruga predsednika Republike.
Jedna od najvećih intriga su memoari Jovanke Broz. Postoje li ti zapisi?
Zaista ništa ne znam o tome, ali znam da su oni koji su joj upadali u kuću tražili te spise. I moju su kuću obili u potrazi za njima. Stalno se tragalo za tajnom koju navodno krije, a zabranili su joj da javno govori. Iako sam decenijama novinar i privatno bila bliska s njom, i meni je teško uspevalo da je navedem da govori.
Bliski prijatelji i advokati pokušavali su da je nagovore da pravdu traži preko suda, sve do Strazbura, a ona je bila šokirana takvim predlozima i odbijala ih kao da je državu i ono što je ostalo od nje želela da sačuva od dodatne sramote!
