BEOGRAD - Josip Broz Tito je razmišljao i o bekstvu iz zemlje u vreme najvećeg pritiska Sovjetskog Saveza na Jugoslaviju 1948. godine, pokazuju najnovija istraživanja.
Jugoslavija je mogla da ostane bez predsednika posle rezolucije Informbiroa i sukoba sa Sovjetskim Savezom. Josip Broz Tito je razmišljao čak i da napusti Jugoslaviju ukoliko je Sovjetski Savez napadne ili okupira posle rezolucije Informbiroa.
"Britanski obaveštajci poslali su sa terena u centralu svoje tajne službe podatak da je za vreme najžešće krize i sukoba između KPJ i KP SSSR-a i njegovih satelita „Tito kontaktirao vlasti Švajcarske u nameri da sazna da li postoji mogućnost da dobije azil u toj zemlji“", navodi Goran Nikolić, autor knjige „Tajne službe Velike Britanije” koja će biti predstavljena javnosti u februaru.
Nikolić navodi da je Rezolucija Informbiroa i sukob sa Staljinovim Sovjetskim Savezom doveo do otopljavanja odnosa između Jugoslavije i zapadnih saveznika.
Da je informacija o Titovom zahtevu za azil pouzdana, svedoči i podatak da su britanske tajne službe bile veoma aktivne u Jugoslaviji četrdesetih i pedesetih godina. Agenti koji su poslati u Jugoslaviju da zavrbuju stalne izvore informacija iz Jugoslavije saznali su i podatak o Titovom interesovanju za azil u Švajcarskoj.
"U zvaničnoj istoriji britanske tajne službe, autor Džefri Kit navodi da se iz dokumenata pohranjenih u arhivama MI6 može videti da je za razliku od predratne Jugoslavije tajna služba četrdesetih i pedesetih godina XX veka imala veoma malo uspeha u regrutovanju agenata. Kao najveći uspeh navodi se prikupljanje veoma detaljnih informacija o civilnim i vojnim naftnim instalacijama, kao i skladištima naftnih derivata, od strane agenta koji je u Jugoslaviju dolazio „poslovno“ tokom 1947. godine. Međutim, kada je ovaj agent pokušao da vrbuje saradnike kako bi osigurao stalni dotok obaveštajnih podataka, doživeo je neuspeh. Tada je sa terena stigla i informacija o Titovim kontaktima sa Švajcarskom", navodi Nikolić.
Inače, britanski obaveštajci imali su veoma bitnu ulogu u jugoslovenskim događajima pred rat, tokom njega, ali i kasnije.
Pored poznate činjenice da su se saveznici opredelili za Tita i napustili saradnju sa Dražom Mihajlovićem zbog izveštaja britanskih agenata koji su bili u misijama u dva jugoslovenska ratna pokreta, Nikolić u knjizi navodi da je britanska služba imala ključnu ulogu u puču organizovanom 27. marta. Za organizovanje puča bio je zadužen obaveštajni oficir SOE Džordž Tejlor, koji je u Beograd stigao po ličnom naređenju Vinstona Čerčila.
"U zvaničnoj istoriji britanske tajne službe navodi se „da je puč bio ogroman uspeh britanske propagande, iako je nažalost kratko trajao i ubrzao nemačku invaziju na Jugoslaviju i Grčku“", kaže Nikolić.
On u svojoj knjizi navodi da su Britanci upozorili Jugoslaviju na napad 6. aprila 1941. koji će Nemačka izvesti.
"U 10.20 sati, 5. aprila 1941, SIS (Secret Intelligence Service) je poslala upozorenje Beogradu zasnovano na obaveštajnim podacima dobijenim prisluškivanjem i presretanjem komunikacija. Harold Gibson, šef operacija za Balkan, upozorio je „jugoslovenski generalštab da su saznali da će nemački napad početi sutra, rano ujutru 6. aprila“", kaže Nikolić. Invazija je počela je u 5.15 sati.
Otvoreni dosijei do 1949.
"Koliko se uistinu zna o britanskoj tajnoj službi, može se zaključiti iz podatka da je povodom stogodišnjice postojanja MI6 njeno rukovodstvo prvi put odlučilo da delimično otvori arhive jednom istoričaru, profesoru Kitu Džefriju s Univerziteta u Belfastu. Uz zabranu navođenja imena agenata, dozvoljen mu je pristup građi do 1949. godine. Sve ostalo je i dalje “bela mrlja”", kaže dr Milan Milošević, profesor krivičnog prava na Univerzitetu Union.
