BEOGRAD - Sloboda je neprocenjiva. To govore osmesi migranata koji su, u blatu do kolena, mokri do gole kože, promrzli i bosi, srdačno dočekali ekipu Kurira.Trojica prijatelja, Eni, Isan i Tarik iz Iraka, u parku na autobuskoj stanici u Beogradu sklonili su se u šator od kiše. Vidno su raspoloženi.- Bolje da pada kiša nego da padaju bombe. U Srbiji nemamo šta više da tražimo i spremni smo da nastavimo put ka Mađarskoj - kaže Isan, uz konstataciju da se pomalo pribojavaju mađarske policije.
Pojedine izbeglice spas od hladnoće i lošeg vremena našli su u obližnjem restoranu. Tamo smo zatekli dvogodišnjeg Vinezja iz Avganistana, koji se žali da ga boli grlo, ali hrabar je jer mora da pazi na svog malog brata, zamotanog u maminom krilu. Brunu iz Kameruna je, bežeći od terorističkih napada, izgubio sestru. Ali iz Sirije, dok čeka autobus za Mađarsku, kaže da ima sve što mu je potrebno.Migrantima su u pomoć pritekli i pojedini Beograđani, koji su organizovali prevoz i smeštaj za oko 100 osoba na Dorćolu.- Problem je u zadobijanju poverenja migranata, ali smo do sada smestili oko 50-60 njih. Odziv ljudi koji su hteli da pomognu tako što su došli svojim automobilom zaista je veliki - navodi za Kurir plemeniti Beograđanin koji je želeo da ostane anoniman.
