Nišlijka koja sa mužem i decom živi u Beogradu, kao dete je doživela da je kamenuju na ulici, a iz svih strahota kroz koje je prošla uzdigla se kao pravi heroj.
- Kad sam bila peti razred, vraćala sam se sa treninga iz škole. Grupa šestaka je počela da me naziva pogrdnim imenima, a ja sam nastavila svoj put ne obazirući se na to. Odjednom su počeli da me gađaju kamenjem. Bila sam uplašena. Srećom, momak koji je važio za opasnog lika u kraju našao se tu i odbranio me. Kasnije više niko nije smeo da se ponaša tako, a on mi je postao veoma dobar prijatelj - priseća se Mirjana Stojadinović jedne od najtraumatičnijih scena iz mladosti.
Za nju s pravom možemo da kažemo da je kroz svoje odrastanje hodala trnovitim putem. Ona je rođena sa deformitetom vilice zbog kojeg su je ismevali.
- Kao dete sam bila odbacivana i ismejavana. Uvek sam se trudila da svima budem na usluzi kako bih zaradila “pozitivne poene” kod ljudi, da i mene neko zavoli i pohvali. Bila su to teška vremena- priča ova hrabra žena.
Mirjana do svoje 18. godine nije mogla da se podvrgne značajnijim estetskim operacijama, a tek sa punoletstvom joj se ostvario san da dođe do željenog izgleda. Ipak, ono čemu je najviše trebala promena, nije se nalazilo spolja.
Preporod je, priseća se, morao da dođe iznutra, a njoj se i to desilo na najteži mogući način. U saobraćajnoj nesreći je izgubila brata od tetke.
- Poslednji put sam ga videla na žurki. Iz diskoteke je svako otišao sa svojim društvom i iste noći je poginuo. Krivila sam sebe što ga nisam povezla, jer da sam mu ponudila vožnju, ne bi išao sa pijanim drugom i možda bi sve bilo drugačije. Kasnije sam shvatila da je moralo da bude tako. Sve se dešava sa razlogom – objasnila nam Mirjana razmišljanje kojim je uspela da se izbori sa osećajem krivice.
Nakon svega što je doživela, Mirjana kaže da su joj životni tereti postali toliko teški da se jedva nosila sa sobom a i sa svetom oko sebe. Literaturu iz savremene psihologije je počela da čita sa 25 godina. Upornošću, hrabrošću i ličnim razvojem podigla se sa životnog dna i tvrdi da sada živi svoje snove. Ona je danas mnogima motivacija i podrška na njihovom putu ličnog razvoja i samoostvarenja.
- Promena je proces. Ne dešava se preko noći. Dobro je da radite na sebi. Ja sam se promenila, ali se i dalje menjam - naglašava Stojadinović.
Kako bi uticala na živote drugih ljudi i pomogla im da ne upiru prst u tuđe živote, već da rade na sebi i u sebi, Mirjana je svoju životnu ispovest pretočila u knjigu.
- Ljudi često pomisle “neka komšiji crkne krava”. A ja kažem da treba da želimo dobro drugima i sebi. Važno je da smo spremni za promenu i važno je da budemo hrabri. Ipak čuda stvaramo sami – zaključuje ona.
Najveća snaga i podrška joj je porodica, kaže Mirjana uz osmeh i citat Majke Tereze: "Ako želite da doprinesete svetskom miru idite kući i volite svoju porodicu".
(24sata.rs)
