Srbijanka Turajlić i Borka Pavićević su govorile upravo o tome da li intelektualna elita u Srbiji ima moralnu obavezu da se određuje prema svim važnim društvenim temama i da li oni koji uvek govore ono što misle trpe zbog toga neke posledice.
Profesorka Turajlić kaže da je mišljenje svakog čoveka podjednako vredno, ali da mišljenja ne mogu biti podjednako validna.
“Ako me pitate o bankarskim kamatama, mislim da su previsoke, ali ja sam tu laik. Ako pitate ekonomistu dobićete uverljivo mišljenje. U tom kontekstu mišljenja ne mogu biti podjednako validna”, pojašnjava ona.
Turajlić dodaje i da to što je neko političar ne čini ga pamentnim, obrazovanim i iskrenim čovekom, jer se, kako kaže, političar postaje na razne načine – dobrom medijskom promocijom, zaluđivanjem naroda, lažnim obećanjima, prevarama..
“Pretpostavka je da ono što zovemo intelektualcima čini nekoga ko ima nužno znanje o nekoj oblasti”, kaže ona.
Borka Pavićević ističe da zainteresovanost za opšte poslove i javni interes jeste pitanje intelektualaca i da im je to u “opisu radnog mesta”.
Ona upozorava da se i Srbija i Evropa nalaze u kritičnom trenutku i da je mnoge stvari podsećaju na tridesete godine prošlog veka.
“Mislim da je rast desnice u Evropi jedno vrlo ozbiljno pitanje. Mnogo ljudima treba govoriti i objašnjavati šta se desilo od 14. veka do danas, na koji način ide talas, koje su odgovornosti Evrope. Naročito je važno prevoditi jedan jezik u jezik stvarnosti, ljudima govoriti o vezi između njihovog stvarnog života i politike”, rekla je Pavićević.Borka Pavićević je ocenila i da, uprkos svemu, ljudi više veruju intelektualcima nego političarima, sa čim se Srbijanka Turajlić nije u potpunosti saglasila.
Turajlić je istakla i da se u Srbiji mora povećati broj ljudi koji govore sa autoritetom svojih struka.
“To nam jako nedostaje. Možda kada bi imali normalan parlament, onda bi narod imao prilike da čuje sučeljena mišljenja. Ovako kada se pojavimo negde Borka i ja, svi manje više znaju o čemu ćemo mi govoriti, jer nas je malo, pa govorimo slične stvari, ko ne želi da nas čuje i neće”, rekla je ona.
Turajlić smatra da je neophodno da se pojedinci i institucije aktivno uključe u promociju mišljenja, i za primer je navela projekat Beograd navodi, navodeći da bi želela da čuje mišljenje Pravnog fakulteta o leks specijalisu za taj projekat, ili Arhitektonskog fakulteta, a ne samo neko udruženje koje će političari lako diskvalifikovati.
Borka Pavićević se nadovezala rečima da Srbija nema javni prostor, a da demokratija ne može da postoji bez društvenosti – procepa, razgovora, dijaloga.
“Mi tu debatu o zajedničkim interesima jednog društva nemamo. Imamo javno mnjenje, ali javnost nemamo. Jednom je Aleksandar Popović rekao: 'Ako ima neki problem, streljajte nas 300, pa da svima bolje'. Stalno je u pitanju jedan sličan krug ljudi koji je ta meta”, navela je Pavićević za N1.
Srbijanka Turajlić je za N1 rekla i da je to što nikada nije htela da ćuti, po njenu “dušu i osećane izašlo jako dobro”.
“To što sam izgubila posao zbog dugačkog jezika je realnost, jesam oterana sa Fakulteta jer sam govorila ono što se vlasti nije dopadalo, ali da je nas 3.000, koliko nas ima na Beogradskom univerzitetu, to govorilo, niko ne bi bio oteran i brže bi se rešile neke stvari”, poručila je ona.
(N1)
