Ima toj priči, od kada je Užičanin Petar Pržuljević u Egiptu bogatom Arapinu prodao 107 volova, ceo vek i decenija pride.
Carinski rat s Austrougarskom 1905. žestoko je pogodio užičke stočare.
"Tad su trgovci dizali kredit za nabavku stoke i jemčili ga imovinom. Pare su dobijali u proleće, a dug banci vraćali u jesen kad prodaju volove", priča unuk Petra Pržuljevića, koji nosi dedino ime.
Propadali su, boreći se sa neprodatom stokom i kamatama, jedan za drugim trgovci. Petar nije hteo u bankrot.
"Deda je napravio hazarderski potez. Otišao je u Beograd i čuo da su Makedonci izvozili stoku u Aleksandriju. To je ispričao ministru trgovine, koji ga je podržao", priča Petar Pržuljević, unuk.
Odiseja počinje. Pešice do Kragujevca, vozom do Soluna, brodom preko Mediterana. Brodarina za bure vode košta koliko i za vola. Stoku su ukrcali i grčki trgovci.
"Vidim da oni malo vode utovaraju, vidim da će da kradu vodu i poje svoje volove. Kada su me pitali gde ste vi, ja sam im odgovorio da ću sa volovima. Sedam dana je spavao na buradima", deo je ispovesti koji se čuva u Istorijskom arhivu.
Zlatiborski volovi bili su najbolji na pijaci, a to je prepoznao bogati Arapin. Lukavo je rekao Petru: „Za te pare ti niko neće kupiti stoku“, a ovaj mu odgovorio: „Po struci sam kasapin! Svaki dan ću da koljem po dva vola i prodajem meso sirotinji, tako ću zaraditi više.“
Sutradan je Arapin poslao fijaker. Nudio je pare na ruke, ali je deda zahtevao da mu novac, u zlatnim funtama, uplati u banku. Pogodili su se, a Egipćanin je dedu častio kartom za najluksuzniji parobrod do Soluna - priča Pržiljević.
Od tih para kupio kuću
Kad se trgovac vratio u Srbiju, u banci ga je čekao novac, do poslednje funte. - U banci su hteli da ga isplate u zlatu, ali on je insistirao na dinarima. Od tih para, između ostalog, kupio je kuću - dodaje trgovčev unuk Petar Pržuljević.
(Blic/Vladimir Lojanica)
