Najnovije vesti

ŽRTVE ČEKAJU PRAVDU: 12 godina od pogroma Srba na Kosovu
Foto: AP Photo

Većina proteranih još se nije vratila u svoje domove

ŽRTVE ČEKAJU PRAVDU: 12 godina od pogroma Srba na Kosovu

Društvo
Navršava se 12 godina od kada je sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

Centralna manifestacija obeležavanja tog događaja biće održana u Gračanici, a u školama će prvi čas biti posvećen tom najvećem antisrspkom nasilju u kome je, kako se procenjuje, učestvovalo oko 50.000 Albanaca.

Foto: AP
Foto: AP

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Foto: AP
Foto: AP

Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve.

Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO. Najpre je bio pod zaštitom Kfora, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Foto: Printscreen/YouTube
Foto: Printscreen/YouTube

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Martovske događaje na KiM osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

Kosovo. Pogrom de mars 2004. Prizren. ARTE by pikinez

ĐURIĆ: Politički uzroci pogroma nisu uklonjeni

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je, povodom godišnjice martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, da još uvek nisu otklonjeni pravi politički uzroci zbog kojih je došlo do nasilja u pokrajini pre 12 godina.

"Moj utisak je da, ne samo da pogrom od 17. marta nije rasvetljen, nego nikada nisu otklonjeni pravi politički uzroci zbog kojih je tada došlo do nasilja", rekao je Đurić novinarima i istakao da nikada nije sistemski suzbijena i eliminisana etnička mržnja i okrivljivanje Srba za sve probleme na KiM.

"Nikada nismo čuli, osim kada je to potrebno zbog slikanja i tapšnja po ramenu od strane međunarodne zajednice, istinsku volju najodgovornijih ljudi u politici u Prištini da se sa okrivljivanjem Srba za sve, uvek i svuda, raskrsti", rekao je on.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...