Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio je u Uskršnjoj poslanici da Uskrs pita sve "očeve" Balkana zašto se i dalje više raduju tome da su im deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se raduju na zajedničkoj "gozbi razumevanja".
Hočevar je, čestitajući predstojeći praznik, rekao i da Uskrs pita sve očeve porodica, zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta da li brinu, poput Oca, za sve nemoćne, izgubljene, zalutale.
"Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima, svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama. Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest - Jesi li i ti tako bogat u milosrđu, da u 'mrtvima' i 'izgubljenima' budiš želju za povratkom u život, u odgovornost?'', poručio je Hočevar.
Kako je istakao, Uskrs "ispituje" sve parlamentarne i vodeće strukture sveta zašto odbacuju Oca i zašto se više raduju smrti nego životu.
Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka.
Najvažniji hrišćanski praznik spada u red "pokretnih" svetkovina, a to znači da se ne proslavlja uvek istog datuma, već je samo isti dan – nedelja.
Ove godine rimokatolici obeležavaju Uskrs 27. marta, a pravoslavci 1. maja.
Razlika između takozvanog katoličkog i pravoslavnog Uskrsa ove godine je naročito velika, čak 35 dana.Uskrs mora da padne posle prolećne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, 14. dana jevrejskog meseca nisana.
Za određivanje dana prolećne ravnodnevice i punog meseca ne koriste se astronomska posmatranja, već tablice – julijanske i gregorijanske.
Drugi, najvažniji uzrok razlike u datumu pravoslavnog i katoličkog Uskrsa je jevrejski praznik Pasha.Kod pravoslavaca mora da bude i posle Pashe – koja je sama klizna, po jevrejskom lunarnom kalendaru.
(RTS)
