''Kada govorimo o Balkanskoj ruti govorimo o poslednjih godinu dana i oko 200 do 230 dece koje smo uspeli da evidentiramo, a koji su u vrlo specifični'', rekao je novinarima Ivanišević nakon otvaranja skupa ''Podrška maloletnim migrantima bez pratnje u Srbiji''.
CELA EVROPA ŠERUJE SRPSKOG POLICAJCA: Tuku ih i sapliću svuda, a kod nas ih čekaju srcem i osmehom
Kako kaže, nije reč o ukupnom broju dece, već o deci koja su bila bez roditeljskog staranja, odnosno bez pratnje nekoga koji se smatra punoletnim. Navodeći da je otprilike oko 230 slučajeva evidentirano, on je istakao da su ti slučajevi rešeni na razne načine, pre svega u saradnji sa Agencijom UN i nevladinim sektorom.
Prema njegovim rečima, ti slučajevi su rešeni delom kroz azilnu proceduru, a delom i povezivanjem sa porodicama koje su eventualno ranije otišle i zapadnu Evropu. ''Srbija je prva zemlja koja je svim pružaocima usluga socijalne zaštite poslala obavezujuće uputstva još krajem marta prošle godine, gde smo jasno definisali na koji načini i šta treba da se uradi u svakom slučaju kada se pojavi maloletno dete'', rekao je Ivanišević.
Kako je rekao, važno je istaći da je svakom od te dece bio dodeljen staratelj ispred nadležnog Centra za socijalni rad, odnosno da nijedno dete nije bilo ostavljeno samo, već da su institucije sistema brinule o njima. Na pitanje da li Srbija ima dovoljno kapaciteta i institucija da se sa tim problemom ozbiljno izbori, on je istakao da će Srbija, zahvaljujući projektu Vlade Švajcarske, uspeti da podigne taj kapacitet.
''Predviđena je dogradnja i izgradnja novih kapaciteta u tri tačke u Srbiji - u Subotici, Beogradu u Domu ''Vasa Stajić'' i u zavodu u Nišu. To su tačke gde se na najbrži i najboji način, a sve vodeći računa o interesu deteta, može pružiti zaštita na najbolji način'', rekao je Ivanišević dodajući da je predviđeno podizanje kapaciteta za oko 50 mesta.
Navodeći da kretanje maloletnih migranata bez pratnje nije samo karakteristika ove krize, on je istakao da je naša zemlja na tranzicionoj ruti, da imamo veliko kretanje maloletnika u okviru regije zemalja i to ne samo pogođenih ratom.
Jovana Mihajlović iz švajcarske Kancelarije za saradnju sa Srbijom pri ambasadi Švajcarske rekla je da da kancelarija u okviru migracionog partnerstva, sporazum koji je potpisan između Švajcarske i Srbije, razvija projekte u oblasti migracije.
''U protekle četiri godine Švajcarska je opredelila za te projekte 4,3 miliona švajcarskih franaka. Projekt vezan za maloletnika bez pratnje je u vredenosti 600.000 švajcarskih franaka na 3,5 godine, a ministarstvo je direktan partner i izvođač u saradnji sa nvo i međunarodnim organizacijama'', obijasnila je Mihajlović.
Prema njenim rečima, ideja je bila da se jedan od zahteva Akcionog plana za poglavlje 24 uspostavi na što bolji način, odnosno da se standardi u oblasti zaštite maloletnika bez pratnje, koji su propisani akijem EU, uspostave i u Srbiji.
''To znači da maloletnici bez pratnje, posebno devojčice, imaju adekvatnu zaštitu kako u smislu zbrinjavanja, smeštaja, tako i u smislu adekvatnih usluga koje bi dobijale u institucijama koje su po zakonima predviđene da im pruže zaštitutu'', rekla je Mihajlović. Kako je istakla, kroz ovaj projekat Srbija bi na neki način bila potpomognuta da na što bolji način ispuni zadatke iz Acionog plana za poglavlje 24 jer Švajcarska podržava Srbiju u njenom evropskom putu.
