BEOGRAD - Inspekcijske službe uskoro će početi proveru domaćih i uvoznih deterdženata na tržištu, a zatim i boja i lakova, najavila je danas direktorka Agencije za hemikalije Srbije Jelena Cvetković.
Ona je za EurActiv Srbija rekla da će kontrola biti sveobuhvatna, što znači da će se proveravati procena opasnosti proizvoda, da li je propisno obeležen, kao i da li eventualno sadrži supstance koje su zabranjene ili za čije korišćenje postoje ograničenja.
Cvetkovićeva je dodala da inspektori trenutno proveravaju klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje hemikalija u Srbiji, kao i to da li su proizvođači upisali hemikaliju u registar hemikalija.
"U dosadašnjim kontrolama u drugim oblastima uočeno je dosta nepravilnosti. Najčešće nije dobro procenjena opasnost same supstance koja je stavljena na tržište i samim tim nije dobro ni obeležena", kazala je Cvetkovićeva i istakla da su inspekcijske provere započele prošle godine.
Kako je rekla, propisi Srbije koji regulišu stavljanje hemikalija na tržište usklađeni su u potpunosti sa propisima EU osim u delu koji predviđa uvođenje "centralizovanih procedura" koje proizvođač hemikalija mora da sprovede kod Evropske agencije za hemikalije ukoliko želi da prodaje svoju robu na tržištu EU.
Agencija za hemikalije Srbije je napravila bazu podataka o hemikalijama na osnovu koje će dobiti pregled koje su sve supstance na tržištu, koje su već autorizovane u skladu sa propisima EU ili će morati da se registuju kod Evropske agencije za hemikalije kada Srbija postane članica, rekla je Cvetkovićeva.
Na domaćoj listi zabrana i ograničenja ima više od 1.000 supstanci, a lista se redovno ažurira u skladu sa odlukama EU o zabranjenim supstancama.
"Za prisustvo ftalata u igračkama kod nas važi isti nivo ograničenja kao EU. I u slučaju nikla u bižuteriji dozvoljeni nivo je takođe usklađen sa propisima EU", rekla je za EurActiv Srbija direktorka Agencije Jelena Cvetković.
Ftalati su hemijske supstance koje čine plastiku mekšom i koriste se u izradi igračaka i bočica za bebe, ali mogu škoditi zdravlju, između ostalog jetri, dok se nikl ograničava zbog mogućih alergijskih reakcija.
Prema njenim rečima, ima domaćih kompanija koje izvoze hemikalije na tržište EU, i to uglavnom u obliku smeše.Međutim, kako je navela, ako srpski proizvođač hemikalija želi da izvozi hemikalije na tržište EU, proizvod se mora registrovati kod Evropske agencije za hemikalije.
Srbija je Zakon o hemikalijama je donela u maju 2009. godine, a Agencija za hemikalije je počela da radi u februaru 2010. godine.
Agencija je do sada donela više od 20 pravilnika u koje je preneto više od 4.000 strana propisa EU.
