ŽITORAĐA - Živi za „sedmicu“!- Zovem se Dragoslav Đorđević, imam šezdeset tri godine, živim u ruševini i nisam se kupao 15 godina. Nadam se da ću jednog utorka biti bogat. Il’ petka - ovako za Kurir počinje beskućnik iz Žitorađe. Na pitanje zašto se nije kupao toliko godina, odgovara:- Nemam uslova.Đorđević, prema svim standardima, nema apsolutno nikakve uslove za život.- Nemam, al’ sam živ. To je bila kafana, tako nešto, sada smo tu pacovi i ja. Niko neće se druži sa mnom. Kažu, mnogo smrdim. ‘E l’ tebi smrdim, kaži? Nemo’ se stidiš - pita Dragoslav, koji živi u ruševini bez vrata, pa mora da ulazi kroz prozor. Skuplja limenke, koje prodaje, i tako zarađuje za hleb i pivo. Prima i socijalnu pomoć od 6.600 dinara, ali sav novac potroši na loto listiće. Živi za utorak i petak i, kako kaže, siguran je da će jednog dana dobiti „sedmicu“ na lotou, koji uplaćuje već 40 godina. Ima ženu i dva sina, koje nije video mnogo godina. Otišao je kad više nije mogao da podnese ženino maltretiranje.- Pobeg’o sam na vreme, nisam mogao da je trpim. Ni sinovi me ne vole - priča Dragoslav, koji je dobijao i ponude da se preseli u socijalni centar, ali neće ni da čuje za to.- Ne volim ti ja to. Kako bih onda igrao loto? Najveća želja na svetu mi je da dobijem „sedmicu“ i kupim kuću u Nišu - kaže Dragoslav.U ruševini u kojoj živi pronašli smo kese s loto listićima. Iako je „petica“ bila njegov najveći dobitak, kaže da nikad neće prestati da uplaćuje.- Dok sam živ, igraću loto. Siguran sam da će nekad izvući moje brojeve - optimističan je Dragoslav.
Sastanak sa srećom!S Dragoslavom smo otišli do kioska na kojem uplaćuje loto. Pitali smo Miloša Vojinovića, zaposlenog na kiosku, da li Dragoslav dolazi često i da li je nekad imao dobitak.- Ma, svakog utorka i petka je ovde. Pre će da uplati loto nego da ode da kupi nešto da pojede. Dobijao je zamene, nekad „četvorku“ i „peticu“, ali nikad više od toga - kaže Miloš.
