"Imamo kapacitete, imamo energente i dovoljno para za hranu do aprila. Ne očekujem veće probleme tokom zime", kazao je Cucić.
Prema njegovim rečima, problem je oko 1.500 migranata koji uglavnom borave u Beogradu u parku kod Autobuske stanice ili u improvizovanim skloništima, jer oni nisu registrovani i uglavnom potiču iz zemalja i pripadaju kategorijama koje nijedna zemja EU ne želi da primi.
"Problem je beogradski park i mladi momci koji pripadaju kategorijama i zemljama koje Evropa nikako ne želi da primi, njihov broj se povećava", kazao je Cucić i dodao da je reč uglavnom o ekonomskim migrantima iz zemalja koje nisu zahvaćene ratnim sukobima.
Napomenuo je i da bi ta situacija mogla da bude rešena za svega nekoliko sati, ali da Srbija ne želi da primenjuje silu, kako je istakao, prema "toj muci i bedi".
Neregistrovane migrante Cucić je pozvao da se prijave i smeste se u neki od prihvatnih centara Komesarijata za izbeglice i migracije.
On je pojasnio da Mađarska mesečno preko svoje granice pusti oko 400 migranata i da samo oni koji se prijave imaju šansu da se nađu na tim spiskovima.
"Savetujem im da idu u neki od naših centara, to je jedini način da dodju na listu, ako i ne budu stavljeni na nju, bar ćete znati na čemu su", kazao je Cucić i dodao da će u Evropsku uniju najlakše ući porodice, dok je za samce otežana prohodnost.
"Nama bi daleko bolje bilo kada bi se znalo da je ruta definitivno zatvorena kada ni tih 10 migranata dnevno ne bi moglo da uđe u Madjarsku. Ubrzo bi i onaj u Avganistanu znao da ne treba da kreće, jer nema prolaza", ocenio je komesar.
On je kritikovao pojedine organizacije koje, kako je ocenio, obmanjuju migrante, pa ih pogrešno i protiv njihovog interesa savetuju da je bolje da se ne prijave, pa čak rizikuju i odlazak u zatvor zbog ilegalnog boravka u zemlji. Za one migrante koje Evropska unija definitivno ne bude htela, komesar vidi dva moguća rešenja - ili da se u dogovoru sa EU postignu i sprovode sporazumi o readmisiji u zemlje porekla, ili da se vraćaju u susedne zemlje iz kojih su ušli na teritoriju Srbije.
Ipak, ovo drugo rešenje Cucić je opisao kao "igranku", pošto bi migranti, prema njegovoj proceni, ponovo pokušavali da se domognu željenih destinacija u EU.
Prema rečma komesara, oko 100 migranata podnelo je zahtev za azil u Srbiji i oni uglavnom saradjuju sa Komesarijatom i rade kao prevodioci.
"To su sve jako dobra deca iz dobrih porodica, ne bismo se postideli kada bi oni ostali ovde", kazao je Cucić.Kako je naveo, u poslednjih nekoliko meseci nema drastičnih promena kada je reč o broju migranata koji borave u Srbiji, i ta cifra se kreće oko 6.000 do 6.500.Komesar je zadovoljan zbog toga što je Srbija uspela da izbegne makedonski ili grčki scenario i kao posledicu migrantske krize nije imala kampove poput onog u Igumeniju, poznatog sa fotografija i video snimaka.
On je podsetio da je Srbija značajno unapredila svoje kapacitete kada je reč o smeštaju migranata i da je najveći deo tog posla, oko 80 odsto, obavljen državnim sredstvima, jer su brojne obećane donacije kasnile ili nikada nisu ni stigle.
Ipak, kao najveće donatore istakao je Evropsku komisiju, ali je dodao da nije stigla adekvatna pomoć, kako se izrazio, od nekih koji su za to bili najpozvaniji, pa čak i pojedinih organizacija i sistema UN.
Komesar je najavio i da bi u narednih nekoliko nedelja trebalo da budu prošireni smeštajni kapaciteti za još oko 1.000 kreveta.
"Kakav god da je smeštaj, bolje je negu na ulici ili u baraci. Imaju gde da spavaju, jedu, obuku se i da ne budu vašljivi", kazao je Cucić, ocenivši da je reč o "all inclusive" usluzi, ali da, ipak, ne može da se bira hotel.
